27
Nedavno usvojenim budžetom grada Beograda za održavanje kišne kanalizacije izdvojeno je čak 2,1 miliona evra manje nego pre četiri godine. A stručnjaci upozoravaju da ćemo se u budućnosti sve češće susretati sa ekstremnim nevremenom, kao i da je u gradu sve više betona, a sve manje zelenila, pa su bujični potoci i poplave na našim ulicama mogući i posle manjih kiša.
Nevreme koje je tokom prethodnih dana protutnjalo Beogradom, za sobom je ostavilo potopljene ulice. Prave bujice i jezera nastala na mnogim važnim saobraćajnicama u gradu.
Stručnjaci su više puta upozorili da ćemo zbog klimatskih promena, po svoj prilici takve slike sve češće gledati u budućnosti.
Međutim, grad Beograd za to izgleda ne mari. Naime, godišnja izdavanja za održavanje sistema kišne kanalizacije od 2020. godine do danas smanjila su se za 257 miliona dinara, što je oko 2,1 miliona evra.
„Ove i prethodne godine, u budžetu grada je odvojeno samo po 413 miliona dinara za održavanje sistema kišne kanalizacije. To je apsolutno nedovoljno, imajući u vidu da budžet Beograda iznosi 173 milijarde dinara i da u gradu ima preko 35 hiljada slivnika. Inače, sredstva za čišćenje kišne kanalizacije su dodatno smanjena poslednjih godina. Radi poređenja, 2020. godine ova stavka je iznosila 670 miliona dinara“, objasnio je za Nova.rs Nikola Jovanović, direktor Centra za lokalnu samoupravu.
Sagovornik Nova.rs kaže i da se kišna kanalizacija ne održava valjano i da bi za te porebe trebalo izdvojiti tri puta više novca, imajući u vidu da se sada odvaja manje od tri miliona evra godišnje. Upozorava da je komunalna infrastruktura u sve lošijem stanju.
„Pored neodržavanja postojeće, ne širi se nova kanalizaciona mreža. U budžetu za 2024. godinu vidi da se nema nikakvih ulaganja u kanalizaciju u Sremcici, Resniku, Altini, Železniku, Plavim horizontima, Batajnici i Surčinu. Kanalizacija na leve obale Dunava stoji, jer se kredit od EIB i dalje ne povlači, a firma Loteks je ostavila radove na pola. Sve ovo govori da je Beograd zapušten, da se ne ulaže u komunalnu infrastrukturu i da sve ostaje na populizmu, površnim merama i jeftinom marketingu“, objasnio je Jovanović.
Drugi problem, prema njegovim rečima, je to što u Beogradu postoje dva različita sistema odvoda kišne kanalizacije
„Jedan je opšti, koji podrazumeva da se u njega ulivaju i fekalna i kišna kanalizacija, a drugi je separacioni, i isključivo je predviđen za odvod atmosferskih padavina”, naveo je Jovanović.
Neposredno nakon nevremena gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić obratio se javnosti i „pojasnio“ razloge zbog kojih smo imali kolaps nakon padavina.
Prema njegovim rečima, problem sa slivinicima je rešen, jer se redovno čiste. Međutim, drugi problem su cevi u kanalizaciji koje ne mogu da prime veću količinu kiše. Reizabrani gradonačelnik je rekao i da to nije problem samo kod nas, već i u društvima i državama koje su tu mnogo bogatije.
Istakao je da tu nema rešenja, osim da neko fizički očisti slivnike.
Prema pisanju klime101, rizik od ekstremnih padavina prepoznat je u Akcionom planu adaptacije grada Beograda na klimatske promene sa procenom ranjivosti, čije su izmene i dopune usvojene septembra 2023. godine.
U ovom dokumentu se posebno navodi da je ranjivost stanovništva na dejstvo poplava u Beogradu visoka, „zbog visoke izloženosti stanovništva ovim uslovima, kao i zbog niske sposobnosti adaptacije”.
PROČITAJTE JOŠ
Ali mada se kanalizacija najčešće navodi kao izvor problema gradskih poplava, daleko od toga da je ona jedina.
U Programu prilagođavanja na izmenjene klimatske uslove, koji je Srbija usvojila krajem 2023. godine, navodi se kako u urbanim sredinama, sve češće jake padavine povećavaju čestinu pojave bujica, poplava i klizišta, ali i da se povećava pojava bujica „zbog velikih vodonepropusnih površina”.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
