2
Iako je Svetska zdravstvena organizacija odlučila da pauzira probnu studiju lečenja koronavirusa hidroksihlorokinom, zbog navoda da osobe koje koriste ovaj lek imaju veći rizik od srčanih problema, njegova primena u lečenju pacijenata neće biti prekinuta, jer to nije međusobno povezano, kaže za Nova.rs redovni proforesor na Farmaceutskom fakultetu u Beogradu Miroslav Savić.
Profesor Savić objašnjava da su lekovi koji se sada primenjuju kod pacijenata sa Kovidom 19 empirijski lekovi, jer ne postoje kliničke studije na osnovu kojih bi oni mogli da budu zvanično uvedeni u terapiju.
Kako kaže, ovo je česta praksa kada su u pitanju nove bolesti, jer je neophodno da prođe dosta vremena da bi se došlo do zvaničnih smernica za terapiju, utemeljenih na kontrolisanim studijama.
Povezane vesti:
„Za sada nema objavljenih rezultata studija sa hidroksihlorokinom na osnovu kojih bi moglo da se tvrdi još nešto u odnosu na prvobitne zaključke, izvedene na slučajevima lečenja pacijenata obolelih od koronavirusa u Kini“, objašnjava Savić i dodaje da se trenutna ispitivanja i sprovode kako bi se došlo do zvaničnih lekova.
Naglašava da po pitanju hidroksihlorokina postoji zabrinutost koja se odnosi se na upotrebu za lečenje Kovida 19, ali da je taj lek i dalje prihvatljiv za lečenje malarije i autoimunih bolesti
Kako hidroksihlorokin šteti srcu
Povod za prekid ovde studije uticaja je, kako kaže, procena bezbednosnog rizika po zdravlje pacijenata koji su ga primali, sa akcentom na promene rada ritma srca.
„Postoji mogućnost da u visokim količinama utiče nepovoljno na ritam rada srca i da dodatno utiče na povećanje koncentracije nekih drugih lekova koji bi se eventualno primenili zajedno i nepovoljno delovali na srce“, objašnjava profesor.
Na pitanje kako možemo da znamo da li je za pacijente u kliničkim uslovima bezbedno da primaju taj lek, ako postoji bojazan za one koji učestvuju u studiju, objašnjava da između ta dva slučaja postoji bitna razlika.
Povezane vesti:
„Kada se u kliničkoj praksi koristi neki lek onda i pacijent i lekar tačno znaju šta se dešava, lekari znaju koje lekove pacijent prima i sve se prati u realnom vremenu, pa može da se reaguje prilagođavanjem terapije“, tvrdi Savić i dodaje:
„Kod kliničkih studija to nije tako, tamo je sve maskirano, vi znate koji su pacijenti uključeni u studiju, ali ne znate ko od njih prima hidroksihlorokin. Tek na kraju studije se ti pacijenti demaskiraju i znate koji od njih su primali lek.“
Objašnjava da pauziranje studije znači da neće biti uvođenja novih pacijenata u studiju dok se ne napravi analiza onih koji su primali hidroksihlorokin.
„Sad kad te pacijente demaskiraju, znaće u kakvom su oni stanju, šta se dešavalo sa njima. Da li je bilo neželjenih efekata, da li je bilo oštećenja kardiovaskularnog sistema, uključujući i aritmije, da li je bilo smrtnih ishoda“, objašnjava i navodi da će od tih rezultata zavisiti nastavak studije.
Naglašava da je hiroksihlorokin zvanično registrovan lek, za razliku od, na primer antivirotika remdesivira, koji to nije, a pojedine zemlje ga koriste kod jednog broja pacijenata obolelih od korone.
„Hidroksihlorokin primenjuje ogromna većina zemalja za lečenje pacijenata obolelih od Kovida 19, i kod nas se ne dešava ništa što izlazi iz okvira globalnog lečenja, a naši rezultati u su među najboljim u svetu“, zaključuje on.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
