"Srbija, u ovom trenutku, nema adekvatne mogućnosti da u laboratorijama izoluje živi koronavirus, jer nam za to treba poseban nivo zaštite, kako je predviđeno protokolima SZO. Imamo stručnjake koji bi to znali da urade, ali za razliku od nekih razvijenijih zemalja, nemamo prave uslove za to, uslove u kojima bi se maksimalno obezbedio rad u laboratorijama", kaže za Nova.rs profesorka virusologije na Medicinskom fakultetu u Beogradu Aleksandra Knežević. Sudeći po ovoj izjavi, zasada, nema ničega od ranijih najava ministra zdravlja Zlatibora Lončara da Srbija može da napravi vakcinu protiv koronavirusa.
Ministar Lončar je početkom februara tvrdio da Srbija može da napravi vakcinu.
„Želim da građani Srbije znaju da naša zemlja danas, sa svojim stručnjacima može da napravi tu vakcinu. Danas čekamo informacije šta je sve potrebno da se uradi, sa kojima ću da odem kod predsednika i da ga o tome obavestim, a on dalje zna šta će raditi”, rekao je Lončar pre oko tri meseca.
Međutim, izgleda da je promenio stav, pa je pre četiri dana na konferenciji za novinare Kriznog štaba u Palati Srbija na pitanje kanadskog novinara srpskog porekla Džona Bosnića na pitanje hoće li vakcinacija biti obavezna iako vakcina ne postoji, rekao da je neozbiljno pričati o vakcinaciji u trenutku dok se država bori da spasi živote svojih ljudi
Naša sagovornica objašnjava zbog čega još ne postoji mogućnost za proizvodnju vakcine protiv korone u Srbiji.
Izolovan virus koristi se za pripremu vakcina ili testova. Kako kaže prof. Knežević, u Srbiji postoje ljudi koji bi umeli to da rade, ali – nedostaju bezbedne laboratorije.
„Možemo i mi to da uradimo, ali postavlja se pitanje sigurnosti tih ljudi koji to rade. Mi imamo ljude koji to znaju da rade, imamo te sisteme, podloge, metodologiju i proceduru. Zbog uslova to se ne radi, nećemo da se poredimo sa Amerikancima, Rusima, Nemcima koji imaju i ‘četvrte’ nivoe laboratorija sa maskimalnom zaštitom“, kaže doktorka Knežević.
Profesorka precizira da je za bavljenje izolacijom živog koronavirusa potreban „treći nivo biološke sigurnosti“. Zanimalo nas je šta to u praksi znači i šta bi to laboratorije u Srbiji trebalo da poseduju, šta nam nedostaje?
„To je laboratorija sa negativnom pritiskom, sa posebnim ulazima i prilazima gde se oblači zaštitna oprema. Iz te laboratorije ne sme da izađe napolje ništa što nije dezinfikovano i sterilisano. Izlazite na potpuno drugom mestu. Ako se nešto dogodi u takvoj laboratoriji, vi ostajete tu. Za kovid, da biste radili sa takvim virusom, morate imati takav sistem“, objašnjava Knežević.
Ona, ipak, dodaje da nismo toliko daleko od takvih laboratorija.
„Započeta je priprema nekoliko takvih laboratorija, ali to nije završeno. Dosta se ulaže u obnovu laboratija, prave se nove laboratorije, tako da ja mislim da bi to moglo da se desi brzo. Postoje projekti EU za razvoj i nismo mi daleko od toga“, optimistična je Knežević.
Srbija ide ka trećem nivou biološke zaštite, a postoji i četvrti koji podrazumeva da se sa virusima radi u potpuno izdvojenim i hermetički zatvorenim zgradama. Takve su zgrade u kojima se radilo na izolaciji onih još smrtonosnijih virusa, poput ebole.
Ističe da je najveća opasnost kovida, zapravo u tome što nije dovoljno poznat.
„Kada se gleda kroz istoriju, imate viruse za koje se u tom trenutku kada su se pojavili smatralo da zahtevaju posebne uslove, posle se ispostavilo da nije tako. S obzirom da je to potpuno novi virus, da dosta toga ne znamo, onda moramo da razmišljamo upravo o bezbednosti. Ne biste voleli da se u laboratoriji zaraze radnici, pa da onda oni to prenose dalje i da imate epidemiju bez kontrole“, ističe Knežević i podseća da živi virus znači veliki rizik da se zaraze ljudi koji rade u laboratoriji.
„Ustanova koja kod nas proizvodi vakcine jeste ‘Torlak’ i on radi sa velikim brojem virusa za koje već znamo kakvi su, ali ovo je nepoznat virus. Niko nama ne brani to da radimo, ali bi posledice mogle da budu velike i iz tih razloga se poštuju pravila bezbednog rada u laboratorijama „, ukazuje Knežević.
Prema njenim rečima, dok se ne obezbede uslovi za rad sa živim koronavirusom, laboratorijama u Srbiji, kao i većini laboratorija u svim zemljama sveta, ostaje da se bave molakularnim tehnikama i dijagnostikom, za to je dovoljan drugi nivo zaštite.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare