Teško nam je, ali ovo je naša škola i stalo nam je do nje. Trudimo se da nekako prebolimo, lakše nam je kada smo zajedno, iako nikada nećemo zaboraviti šta se dogodilo, uvek ćemo se sećati onih koje smo izgubili. Tešimo jedni druge, učenike najmlađih razreda učiteljce svako jutro na ulazu u zgradu sačekuju zagrljajem. Starija deca, ali i mi nastavnici, svakodnevno razgovaramo sa psiholozima i psihoterapeutima, ali i jedni sa drugima, borimo se na sve načine. Mislim da je deci lakše kada su zajedno u školi, nego u svojim kućama, sa roditeljima koji vrlo često na njih prenose svoje strahove i brige, što im odmaže da se nose sa traumom, priča za Nova.rs nastavnica Osnovne škole “Vladislav Ribnikar”, o atmosferi koja vlada u ustanovi, u kojoj se pre dve nedelje dogodio masakr, kada je trinaestogodišnji učenik ubio desetoro ljudi, među njima svoje drugare i drugarice iz razreda.