0
Gužve, formulari, ushićenje, ali i čekanje u redovima, obeležilo je prvi dan upisa brucoša na fakultete Univerziteta u Beogradu. Najmanji redovi bili su na hemiji, matematici, biologiji, fizici, koje će školovati buduće naučnike, istraživače, ali i nastavnike, profesore. Ovi brucoši, kojih nije mnogo, puni su optimizma, a sa indeksima u rukama, došli su da osvetlaju obraz nauke, iako zbog sve manjeg interesovanja, određenim katedrama, pre svega nastavničkim, na ovim fakultetima, preti gašenje.
Obišli smo “upisna mesta” na fakultetaima za hemiju, biologiju, fiziku, matematiku, a u ovim visokoškolskim ustanovama, iz godine u godinu sve je manje brucoša, pre svega na “nastavnim smerovima”, pa se tako ove godine za budućeg “nastavnika hemije” prijavio samo jedan kandidat. Njega nismo zatekli na fakultetu. Brucoši sa kojima smo razgovarali znaju da postoji taj jedan kandidat, ali ga još uvek nisu upoznali.
Budući studenti svesni su da društvo u kojem živimo sve manje vrednuje znanje, ali oni ne odustaju od prirodno-matematičkih nauka, jer, kako kažu, to je ono što najviše vole.
Na PMF-u na upisu za hemiju i biologiju nismo naišli na gužvu, što je bilo i očekivano.
“Mali je odziv na nastavnoj hemiji svake godine. Sada se prijavio samo jedan kandidat. Upisao sam ovaj fakultet jer mi je hemija bila omiljeni predmet u školi. Volim rad u laboratoriji, istraživanja, projekte i nadam se da ću biti uspešan student, kako bih mogao da konkurišem za stipendiju i idem u inostranstvo, jer ovde za hemičare nema posla, osim u školi, a to niko ne želi”, kaže Jovan, brucoš iz Beograda, koji je danas upisao fakultet.
Starije kolege i koleginice, slažu se sa njim i ističu da nikome nije želja da jednog dana drži časove u školi.
“Taj jedan brucoš neće biti sam na predavanjima jer obično spoje životnu sredinu sa tim nastavnim smerom, gde je uvek samo par ljudi. Taj smer je inače jako težak, posebno u kasnijim semestrima, jer je prvi za sve isti. Ne poznajem nikoga sa fakulteta ko želi da radi u školi, iako većina kolega, nažalost, završi sa đacima u osnovnoj ili srednjoj”, kaže Mina, koja je upisala drugu godinu biohemije na Hemijskom fakultetu.
Na Fizičkom fakultetu, red za upis bio je još manji nego na hemiji i biologiji.
“Znao sam da neće biti mnogo kolega, ali ja toliko volim fiziku da je ovo bio moj jedini i pravi izbor, siguran sam u to. Upisao sam teorijsku i eksperimentalnu fiziku. Voleo bih da se jednog dana bavim istraživačkim radom, a u najgorem slučaju zaposliću se kao nastavnik ili profesor, ako ostanem u Srbiji. Fizika je bila moj omiljeni predmet u školi i ovaj fakultet velika želja”, za Nova.rs sa osmehom priča Petar, iz Zaječara.
Smer teorijska i eksperimentalna fizika, upisalo je ukupno 35 brucoša, dok je na nastavnoj fizici, ove godine, upisano samo petoro, iako primaju 20 kandidata, a prošle godine bio je samo jedan zainteresovani, koji je odustao.
Dekani svake godine u ovo vreme iznova apeluju na državu da sistemski pomogne i reši problem nastavnih katedri, jer će u suprotnom ovi smerovi biti ugašeni, prvo na fakultetima, a potom će i škole morati da izbace predmete koje neće imati ko da predaje.
“Ove godine je slična situacija kao i prošle. Sad imamo samo nešto više kandidata u prvom roku sa nastavnog smera, ali sledi nam upis i onih koji su na drugim fakultetima polagali prijemne. Ukupan odziv je isti, ali je struktura brucoša na nastavnim smerovima malo promenjena. Oni će neke predmete slušati sa drugim kolegama, jer ih nema dovoljno da budu sami”, objašnjava za Nova.rs profesor Ivan Belča, dekan Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
On ističe da su pokušavali da popularizuju fakultet, ali da je to sve “šminka” koja ne vredi ništa bez pomoći države i sistema.
“Mnogi fakulteti su svašta radili ne bi li povećali broj studenata, ali se na taj način samo menja struktura kandidata. Ne želimo da se bavimo stvarima koje nisu originalno sa našeg fakulteta, kao trendovi u IT sektoru, jer je sve to na kraju samo šminka. Za bazične nauke, prirodno-matematičke, je slabo interesovanje, jer su u pitanju teški fakulteti i deca kad upišu uglavnom hoće da idu u inostranstvo, jer su im sa matematikom, fizikom, hemijom otvorena vrata svuda, osim u Srbiji”, kaže dekan.
Kad su u pitanju nastavni smerovi, tu je sitiacija posebno teška.
“Niko ne želi u prosvetu, a to je problem kojim država treba da se pozabavi, ali o tome smo govorili toliko puta, da više nema smisla ponavljati”, naglašava prof. Belča.
Na hemiji nisu iznenađeni slabim, gotovo nepostojećim odzivom na nastavni smer.
“Prošle godine imali smo samo tri kandidata, a primamo 20 na budžet, plus pet na samofinansiranje. Nastava za tog jednog brucoša, ove godine organizovaće se sa drugim katedrama jer je svakako deo kurseva zajednički, a alternativa nam je da ukinemo taj smer, ako se odziv ne pojača”, kaže za Nova.rs prof. dr Goran Roglić, dekan Hemijskog fakulteta BU.
Pokrenuli smo čak i akciju prošle godine, ističe on, u okviru beogradskog univerziteta.
Pročitajte još:
0
55
57
1
“Tada je čak osam dekana otvorilo platformu, kojom smo ukazali državi šta treba da radi ukoliko želi da sačuva nastavne smerove i nastavnike, kojih uskoro neće biti u školama. Međutim, niko nas nije kontaktirao tim povodom jer, očigledno nikoga ne interesuje”, naglašava prof. dr Roglić.
Dekani upozoravaju da od 2015. postoji trend opadanja prijava za nastavne smerove na svim fakultetima.
“Plata za koju rade prosvetni radnici, kao i status nastavnika u društvu, nisu nikakva motivacija za mlade ljude da upišu nastavni smer i da požele da rade u prosveti sa mesečnim primanjima koja su za 10 odsto ispod republičkog proseka. Država mora hitno da razmisli o tome ko će deci da predaje hemiju, matematiku, fiziku kroz nekoliko godina, jer će u suprotnom te predmete ukinuti u školama”, naglašava prof. dr Roglić.
Statistike, međutim, govore da je država, nažalost, zakasnila sa strategijom rešavanja problema nastavničkog kadra. Prema svedočenju direktora brojnih osnovnih i srednjih škola u Srbiji, deficit nastavnika matematike, hemije, fizike, informatike, biologije, već je doveo do situacije da “priučeni” stručnjaci drže deci časove, u nedostatku fakultetski obrazovanih, a nivo i kvalitet znanja iz godine u godinu rapidno opada.
***
BONUS VIDEO: Ima li spasa za srpsko obrazovanje_ – gosti Ivan Belča i Ljubiša Stanisavljević
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare