Državna matura, koja će zameniti prijemni na fakultetima, biće uvedena 2022. godine, a prvo pilot testiranje u nekoliko škola đaci će imati u maju ove godine.
Kako je saopšteno na skupu „Razmena međunarodnih iskustava“, gde su učestvovali predstavnici zemalja regiona koje odavno imaju uvedenu državnu maturu, drugo testiranje učenika u Srbiji zakazano je za maj naredne godine u svim školama, dok će 2022. u martu biti „generalna proba“ državne mature, bi u junu iste godine bila organizovana državna matura.
Pilot testiranjem biće obuhvaćeni učenici druge godine, koji će polagati državnu maturu. Planirano je da gimnazijalci polažu opštu maturu, učenici srednjih stručnih škola stručnu maturu, a umetničkih škola, umetničku maturu.
Ðaci će na opštoj maturi polagati testove iz maternjeg jezika, matematike i treći test će biti sa liste opšteobrazovnih predmeta – strani jezik (engleski, italijanski, nemački, ruski, francuski, španski), istorija, geografija, biologija, hemija, fizika.
Fakulteti će da odrede svoje liste predmeta koje će da boduju za upis i na osnovu toga koji fakultet žele da upišu, đaci će da biraju koji predmet će da polažu kao izborni.
Ðaci koji idu u srednju stručnu školu, polažu stručnu maturu – srpski, matematiku i stručni predmet. Da bi upisali fakultet potrebno je da polože i test iz predmeta sa liste opšteobrazovnih koje će bodovati visokoškolska ustanova koju žele da upišu.
Ministar prosvete Mladen Šarčević rekao je da je državna matura eksterni model provere znanja i da je to procena srednješkolskog sistrema.
„Ostvarena je tesna saradnja između visokog i srednjeg obrazovanja, iako je to ranije bila nepremostiva prepreka. Bila je priča da državna matura ne odgovara ni jednim, ni drugim. I jedni i drugi su se dogovorili da je to u interesu mladih ljudi – maturanata, budućih brucoša“, naglasio je ministar.
Šef delegacije EU u Srbiji Sem Fabrici istakao je da Evropska unija kroz projekat državne mature želi da pomogne Srbiji da bude deo zajednice I istakao da je za Uniju obrazovanje osnovna ljudska vrednost.
„Obrazovni siistemi u celoj Evropi moraju da evoluiraju i da se pronađe način kako da pomognemo novoj generaciji“, naveo je Fabrici.