0
Kragujevac je prema broju pozitivnih građana u odnosu na broj stanovnika, grad sa najvećim brojem obolelih, ali se epidemiološka situacija od sredine prošle nedelje blago stabilizuje, izjavio je za portal Nova.rs dr Predrag Delić, epidemiolog u kragujevačkom Institutu za javno zdravlje. Prema poslednjim podacima u Kragujevcu je od početka pandemije registrovao 1.520 pozitivnih građana, dok je u celoj Šumadiji ukupno 1.900 pozitivnih.
Ovi podaci svrstali su Kragujevac u sam vrh gradova sa najvećim brojem obolelih u Srbji, a doktorka Darija Kisić Tepavčević je na sednici Kriznog štaba izjavila da je centar Šumadije trenutno najveće žarište. Međutim, prema statistićkim podacima koji se u Institutu za javno zdravlje ažuriraju na dnevnom nivou, u Kragujevcu je epidemiološki pik bio pre dve nedelje, ocenjuje dr Delić.
On za naš portal kaže da je polovinom jula u Kragujevcu bilo nekoliko uzastopnih dana kada se dnevno otkrivalo preko 100 kovid pozitivnih osoba i da se u ovom trenutku beleži blagi pad novootkrivenih slučajeva, ali dodaje da je situacija i dalje zabrinjavajuća.
„Sada na dnevnom nivou imamo izmedju 50 i 60 novootkrivenih, što je i dalje veliki broj, a epidemiološku sliku dodatno otežava to, što je reč o radno aktivnim ljudima između 20 i 50 godina, koji ostvaruju veliki broj socijalnih kontakata, pa se virus i dalje širi“ navodi dr Delić.
Upozorava da su preventivne mere i držanje socijalne distance jedini način da se spreči širenje virusa i zbog toga apeluje na svest građana, da budu disciplinovaniji i da redovno korsite maske u zatvorenom prostoru. Prema njegovoj ličnoj oceni, smatra da većina građana poštuje mere na otvorenom i u institucijama, ali ima saznanja da u večernim satima, uglavnom mlađa populacija, ne poštuje distancu i ne nosi maske, pa izražava zabrinutost da virus na taj način, preko mladjih, može da uđe i u porodice.
On podseća da je nagli porast inficiranih građana u Kragujevcu počeo da se beleži od 27. juna i da je broj od oko 1.500 pozitivnih registrovan tek u drugom naletu. Od početka pandemije pa do 1. juna u Kragujevcu je bilo samo 70 pozitivnih građana, a zabeležen je i period od tri nedelje bez ijednog novootkrivenog slučaja. Delić dodaje i da je klinička slika obolelih sada znatno teža u odnosu na pacijente koji su se inficirali virusom na početku panademije.
„Klinička slika je ozbiljnija i sa teškim posledicama što opterećuje zdravstveni sistem. Zabrinjavajuće je što sada virus izaziva teže posledice kod mlađe populacije, a to nije bio slučaj na početku epidemije u našoj zemlji. Ovo nam govori da je virus uporan i da jedino disciplinovanim ponašanjem možemo da sprečimo njegovo širenje“ upozorava dr Delić.
On navodi da se svakodnevno u kragujevačkom Institutu, koji pokriva sve opštine Šumadijskog regiona uradi izmedju 330 i 370 testova, koji se na validaciju šalju u laboratoriju Vatreno oko. Ocenjuje da je to optimalan broj koji zadovoljava potrebe epidemiološke slike u Šumadiji i napominje da više nema zastoja u očitavanju rezultata i da za sve poslate uzorke rezultate dobiju u roku od maksimalno dva do tri dana.
Epidemiološki pik koji je u Kragujevcu zabeležen polovinom jula, intenzivirao je pripremu objekta i medicinskog kadra za otvaranje još jedne kovid ambulante koja je smeštena „Zastavinoj’“ Medicini rada. Iako je sve spremno za njeno otvaranje, još uvek nije otvorena, jer broj pacijenata na dnevnom nivou nije prešao „kritičnu tačku“ tako da za sada u Kragujevcu radi samo jedna ambulanta, objašnjavaju u Domu zdravlja.
Direktor te ustanove, dr Vasilije Antić, za naš portal ocenjuje da se oseća blagi pad novoregistrovanih, ali da je Kragujevac i dalje u „crvenoj zoni“. On navodi da je tokom prošle nedelje u proseku na pregled dolazilo oko 240 građana sa respiratornim infekcijama i da je od tog broja svakodnevno testirano između 120 i 130 osoba, među kojima je oko 40 odsto pozitivnih.
Privremena kovid bolnica u pripravnosti
U Kragujevcu je prema poslednjim dostupnim informacijama hospitalizovan 121 pacijent, od kojih je 14 na respiratoru. U Kliničkom centru opredeljeno je pet klinika koje rade u kovid režimu i tri intenzivne nege za zbrinjavanje pacijenata sa teškom kliničkom slikom. Iz preventivnih razloga formirana je i privremena kovid bolnica u zgradi „Šumadija sajma“, ali je prema rečima direktora Doma zdravlja, koji je i član gradskog kriznog štaba, bolnica za sada „u pripravnosti“, a prve pacijente primiće ukoliko dođe do naglog porasta broja obolelih.
„Sve dok na dnevnom nivou imamo 40 novih pozitivnih pacijenata, bićemo u crvenoj zoni. Potrebno je da imamo manje od 15 novregistrovanih dnevno da bismo mogli da kažemo da Kragujevac ulazi u zelenu zonu i da epidemija jenjava’’, ocenjuje dr Antić.
Međutim, on izražava zabrinutiost , jer je virus i dalje prisutan u velikom procentu, te ocenjuje da bi epidemiološka slika mogla da se pogorša, ukoliko se građani ne budu pridržavali preventivnih mera.
„Sada imamo blagu stagnaciju virusa, ali je disciplinovanost građana ključna za potpuno stavljanje epidemije pod kontrolu. Epidemija neće da se završi tek tako što dostigne pik, pa počne da opada sama od sebe. Potrebno je da se poštuju mere, a ukoliko se svi mi kao građani ne budemo pridržavali tih mera, imaćemo epidemijski pik i u avgustu“ upozorava dr Antić.
On je za naš portal istako da su u borbi protiv virus, trenutno ključne „tri poluge“ koje bi mogle da daju najbolje rezultate, ne samo u Kragujevcu i Šumadiji, već i na teritoriji cele zemlje.
„U suzbijanju epidemije, mogu da pomognu mediji, koji će svakodnevno apelovati na svest građana i pozivati ih da poštuju mere. Druga poluga bi bila stroga kontrola na svim mestima gde se okupljaju ljudi, kafići, prodavnice i institucije. Tu bi trebalo uvesti pojačanu inspekciju, ali ne da kažnjava, već da jednostavno upozorava ljude i kontroliše da li se poštuju mere. Treće je, da službe epidemiologije otkrivaju sve kontatke i upućuju ih u karantin i samoizolaciju. Jedino tako možemo da smanjimo širenje virusa“ naveo je dr Antić.
Prema njegovim rečima, više od polovine pacijenata koji dolaze u kovid ambulantu su mladi ljudi izmedju 25 i 35 godina, a da je vrlo mali procenata starijih od 70. On je zaključio da su stariji ljudi „uspeli da se sačuvaju“ pa apeluje i na mlađu populaciju da socijalne kontakte svede na minimalnu meru.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
