Jedno je za sve isto, dostavljači su uglavnom oni koji moraju. U pitanju su nepremostivi finansijski razlozi. Oni koji priušte da presede kod kuće u narednom mesecu, tu privilegiju i koriste. Drugi i dalje rade, a niko im ne čuva strah. Ni ne treba, pošto, kako jedan sagovornik kaže, nema mnogo smisla plašiti se čitav dan.
Nema straha, ali svi tvrde da prilikom vožnje treba više fokusiranosti, pogotovo u periodu pre policijskog časa, kaže Milan.
„Skoro mi se desilo na Južnom bulevaru da mi je izleteo čovek, žuri, jedva sam stao motorom, jer on jednostavno beži da ne bi napravio prekršaj. Ma milion primera koji žure kući jer su prošli policijski čas. Predveče je mnogo lakše, zbog praznih ulica“, zaključuje Milan, a prenosi Startit.
Stres sa ulice ne nosi kući, jer ga tamo dočekaju novi problemi, dodatna dezinfekcija koju njegovi ukućani očekuju.
„Moram da poskidam sve sa sebe, isprskam, ubacim na pranje. Komplikovan je ceo proces u kući zbog mog posla. Sve mi je to preopterećenje, još posle 8 sati rada“, navodi on.
Bez benefita za dostavljače
Dostavljači nisu u obavezi da izlaze, ali ne postoje beneficije – u slučaju da se zaraze imaju prihod ekvivalentan zaradi, u periodu oporavka.
Na ulice izlaze opremljeni i isporuke su beskontaktne. Problemi su svakojaki, počevši od banalnih, da zbog zabrana ulaska nemaju gde da idu u toalet, preko vozača koji strepe da ih ne uhvati policijski čas, do mogućih prevara prilikom plaćanja.
Da li je beskontaktna dostava dovoljna preventivna mera?
Naručuje uglavnom mlađa populacija, do 45 godina. Zbog pametnih telefona i aplikacija, primećuje dostavljač Wolt-a Vladimir Voko, dok nam objašnjava kako izgleda svakodnevna beskontaktna dostava:
„Sve je spakovano u kese, ostavi se ispred vrata, eventualno se pozvoni ili pozove telefonom. On preuzme. Neki s maskom, neki bez. Neki otvore vrata, drugi ne. Razumem da je situacija nezgodna. Da u istom trenutku kijavicu ima 100.000 ljudi bilo bi nezgodno, a ne koronu. Međutim, kad Kinezi nose maske ko dobar dan i mi ćemo“.
Neophodna je upotreba maske, rukavica, a sagovornici Startita preporučuju i sredstvo za dezinfekciju posle svake dostave, pošto rukavice nisu dovoljne. U svoje lično ime svi su potvrdili: nema mesta za strah.
„Sigurno da sam mnogo više izložen. Uđem u 15-20 zgrada tokom dana. Ne ulazim u lokale, pošto imaju šaltere za dostave. Ali zgrade, interfon, ulazna vrata zgrade, lift, vrata lifta. Ako je neophodan dodir jednom rukom dodirujem, a u drugoj je hrana. Posle dostave dezinfikujem ruke. Svaki put, bez obzira na rukavice“, dodaje Stefan prilikom opisa novih preventivnih mera.
Drugi sagovornici vrlo malo komuniciraju sa okolinom, a sa ukućanima nisu imali slične probleme. Problem nastaje pošto se porudžbine plaćaju onlajn, a ne gotovinom.
„Mnogo manje možeš da reaguješ pošto razumeš da su ljudi uplašeni i ne žele kontakt. Nikog ne vidiš. Ne zna se ko uzima porudžbinu i da li je adresa ispred koja ostavljaš zaista mesto boravka. Može da bude, recimo, kuća preko puta, a ne ona ispred koje su rekli da ostavim“, objašnjava Stefan.
„Desi se da naknadno pozovu i jave da će platiti karticom, a pisalo je kešom. Traži beskontantnu dostavu da se ostavi ispred kuće. Ja im kažem da piše ‘gotovina’, i postoji mogućnost da ne može da se ispravi istog trenutka u sistemu. I onda u sistemu ostane da je meni plaćeno u gotovini“.
Manjak dostavljača i nove dozvole
Naši sagovornici podrazumevaju dve opcije, ili kuća ili dostava. Dom je odabir mnogih. Stvari dodatno komplikuje beskontaktna dostava i dozvole koje se izdaju na dnevnom nivou, onim dostavljačima koji rade posle 17.00 tog dana.
Stefan Veličković u osvrtu na prethodne dve nedelje primetio je da se manje poručuje preko dana, a više posle policijskog časa. Tu je i glavni razlog njegove odluke da u narednom periodu izlazi na ulicu kasnije.
„Svako jutro nam izdaju novu dozvolu za isporuke posle 17.00, da ne bude zloupotrebe. Nemamo konstantnu dozvolu, nego se svakog dana prijavljujemo. Nema pravila koliko će porudžbina biti u danu. Prošle nedelje smo imali strašan pad, duplo manje smo zaradili nego pretprošle. Sad se vremenom smanjio broj dostavljača, pa se učinak povećao. U prethodnim danima odradio sam za 20 odsto više. Što se mene tiče, više ću raditi uveče, pošto je isplativije“.
Stefan dodaje da su porudžbine koje dobija u toku dana uglavnom spiskovi za markete i apoteke. Ljudi naruče da ne bi pravili, ili da bi izbegli gužvu. Na njegovo iznenađenje, prenosi Startit, u okviru ove opcije nije iskorišćena pogodnost naručivanja za starije građane.
„Mene čudi da mlađi ne poručuje za starije. Očekivao sam da imaju roditelje i starije članove porodice, pa da poručuju umesto njih, pošto ne moraju da budu prisutni na adresi dostave. Meni se takva porudžbina nijednom nije desila. Čudi me da se baš nijednom nije desilo od kad je počela epidemija“.
Prema nezvaničnim podacima broj dostavljača drastično je opao u periodu epidemije. U trenucima najveće potražnje pre epidemije servis Glovo imao je oko 100 dostavljača koji su radili istovremeno, sada je taj broj sveden na nekoliko desetina koji pre policijskog časa, a znatno je manji u periodu kada je potrebna dozvola.
(Startit.rs)