27
Fizički i Hemijski fakultet u Beogradu izdvojili su se i ove godine od drugih visokoškolskih ustanova po tome što ih je u prvom junskom roku upisalo tek polovina prijavljenih kandidata. Posebno su kritični smerovi koji obrazuju nastavnike fizike i hemije, a koji su nakon prvog roka ostali skoro pa prazni - svega tri brucoša opredelilo se za hemiju, a jedan za fiziku. Ni u drugom upisnom roku nije bilo bolje - samo jedan (potencijalni) brucoš više na fizici, a dvoje na hemiji.
Negativni trend opadanja brucoša na nastavničkim fakultetima traje već nekoliko godina, a najalarmantnije je na Hemijskom i Fizičkom fakultetu u Beogradu.
Na smerovima koji obrazuju nastavnike hemije i fizike na ovim fakultetima prijavi se tek nekoliko kandidata, od kojih njih dvoje ili troje upiše studije. Zbog više slobodnih mesta, uprava i Fizičkog i Hemijskog fakulteta raspisala je i drugi upisni krug. Kako saznajemo, na nastavi hemije prijavilo se svega dvoje kandidata, dok na fizici samo jedan.
Dekan Hemijskog fakulteta Goran Roglić kaže za Nova.rs da su dva kandidata juče polagala prijemni ispit za upis na smer Nastava hemije, ali da je još neizvesno da li će se oni upisati na studije.
PROČITAJTE JOŠ:
27
25
1
„Kandidati su polagali prijemni ispit, međutim to ništa ne mora da znači. Pred njima su termini za molbe i žalbe, prosto je tako pravilo, a onda od sledeće nedelje kreće upis. To je otprilike 10. i 11. septembar i tada ćemo znati pravo stanje stvari“, objašnjava dekan.
Navodi da je bio iznenađen kada je saznao da se čak petoro kandidata prijavilo u drugom upisnom krugu. Ipak, samo njih dvoje opredelilo se za nastavnički smer.
„Moram priznati da nisam očekivao nijednog kandidata u septembru, ali eto, neki su se odlučili za naš fakultet i drago mi je zbog toga. U prvom upisnom roku upisali smo samo jednog brucoša na smer koji obrazuje nastavnike hemije. Tužno je što on nije iz aktuelne generacije 2005, nego stariji bivši student drugog fakulteta, što samo pokazuje koliko je situacija alarmantna“, iskren je profesor Roglić.
Prema njegovom mišljenju, situacija u prosveti se iz godine u godinu pogoršava, a Ministarstvo i država ne čine ništa povodom toga.
„Situacija je izmakla kontroli. To je bilo jasno kada nam se u junu upisao stariji bucoš, znači mi nemamo novu generaciju, pa ni prethodnu čak. Deca su potpuno nezainteresovana za hemiju. Imamo dosta slobodna budžetska mesta, ali džabe kada nemamo dece. Kad nam firme traže hemičara da ga zaposle, mi nemamo koga da pošaljemo. Činjenica je da kod nas plate nisu neke. Hemičar u zavisnosti od fabrike ima platu između 100.000 i 130.000 dinara i to je verovatno jedan od elemenata koji utiče na opredeljivanje dece za ovaj fakultet“.
Dekan dodaje da će nakon drugog upisnog kruga biti raspisan i treći jer žele da daju šansu onim kandidatima koji su ostali bez indeksa, a polagali su prijemni ispit na nekim od srodnih fakulteta.
„Srodni fakulteti su oni na kojima su kandidati polagali hemiju, a to su, na primer, medicina, veterina, stomatologija, tehnologija, zatim Poljoprivredni fakultet, Farmaceutski fakultet… Oni koji nisu uspeli da se upišu na neki od tih fakulteta, dolaze kod nas u septembru i ne moraju da polažu prijeni ispit. Samo se rangiraju na osnovu stečenih bodova. Tako da, videćemo za dve nedelje konačnu situaciju“, navodi dekan.
Što se tiče Fizičkog fakulteta, u junu se na smer koji obrazuje nastavnike fizike prijavilo svega petoro kandidata, a na kraju upisa ostalo ih je samo dvoje.
U septembarskom krugu prijavio se samo jedan kandidat, a da li će se pridružiti kolegama upisanim u junu, još je neizvesno.
Dekan Fizičkog fakulteta Ivan Belča kaže za Nova.rs da još ništa nije konačno.
„Trenutno imamo samo jednog prijavljenog kandidata. Međutim on ne upada na budžet, pa ne znamo da li će se upisati. Tako da, za sada, ih ostaje ukupno troje na nastavničkom smeru“, ističe dekan.
Dekan podseća da je pad zainteresovanih studenata za nastavničke fakultete počeo da se oseća još 2015. godine, te da ništa nije učinjeno da bi se to promenilo.
„Dok vlast i oni čija je uloga promena sistema, ne shvate da je obrazovanje osnova društva, neće nam biti bolje i nemamo čemu da se nadamo. Zdravlje jeste najvažnije, ali ko će da obrazuje i priprema buduće lekare, ako nemamo nastavnike, ako deca u osnovnoj školi nemaju časove, a da ne govorim o kasnijem školovanju. Nastavničke smerove mora da podrži država, tako što će ih podići na viši nivo. Ljudima koji žele da rade u školama u manjim mestima u zemlji, i u selima, država mora da obezbedi stambeni prostor, uslove za rad i veće plate. Mora se vratiti dostojanstvo učiteljima i nastavnicima“, smatra on.
PROČITAJTE JOŠ:
58
58
0
Dodaje da ako se narednih godina niko ne bude prijavljivao na smerove za nastavnika fizike i hemije, doći će do ozbiljnih problema, a razlog tome je dobro poznat.
„Mladi ljudi u Srbiji ne žele da budu nastavnici jer je profesija degradirana i sistemski uništavana godinama. Društvo prema nastavnicima nema nikakvog poštovanja, a primanja su im ispod svakog ljudskog dostojanstva. Zato smo predložili ključne metode za spas srpske prosvete, a među njima su stipendije, veće plate i vraćanje ugleda prosvetnim radnicima“, navodi dekan.
Da bi motivisali studente da se školuju na nastavničkim smerovima pojedinih fakulteta kako bi se rešio problem nedostatka profesorskog kadra s kojim se Srbija suočava nekoliko godina unazad, Ministarstvo prosvete dodeljuje posebne stipendije akademcima za nedostajuća zanimanja od naročitog značaja za obrazovni sistem.
Stipendije od druge godine studija dobijaju studenti matematike, fizike, informatike, engleskog jezika, srpskog jezika i književnosti, kao i nemačkog jezika, a osim beogradskog univerziteta, novčani podsticaj od skoro 20.000 dinara dobijaju i studenti u Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu, Novom Pazaru i Kosovskoj Mitrovici.
BONUS VIDEO: Hemijski fakultet u problemu zbog struje i grejanja: Nedostaje im da plate 27 miliona dinara
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare