Izgubljena dobit koju bi Beograd mogao da plati, jedan je od mogućih razloga zbog čega sportske kladionice, u doba epidemije i ograničavanja kretanja i kontakta između ljudi, još uvek rade.
U jeku pandemije, kada se građanima ograničava sloboda kretanja zbog sprečavanja širenja koronavirusa, zbog čega se zatvaraju kafići i ograđuju parkovi, jedni od retkih privrednih subjekata koji još uvek rade, a koji nisu zatvoreni novom Odlukom kriznog štaba Grada Beograda, jesu kladionice.
Gradski štab u prestonici na jučerašnjoj sednici doneo je nove preporuke, među kojima je i preporuka Sekretarijata za privredu da se ograniči radno vreme maloprodajnim objektima i objektima uslužne delatnosti, poput frizerskih radnji, kladionica, vikendom do 13 sati, a radnim danima do 15 časova.
Međutim, kladionice, čija delatnost nije primarna u uslovima vanrednog stanja, kada država vodi borbu za svaki respirator, ali i kilogram brašna, još uvek rade.
„Kladionice imaju veliki dnevni obrt novca i dobro posluju, a ukoliko bi bile zatvorene, kada vanredno stanje prođe, mogle bi da traže odštetu za izgubljenu dobit, zbog čega i nisu obuhvaćene Odlukom kriznog štaba. Ako bi se zatvorile kladionice, kada sve prođe, one bi tražite odštetu za izgubljenu dobit i onda bi obračunavali kolika je dnevna dobit svakog objekta“, kaže izvor Nova.rs iz jedne sportske kladionice.
Ipak, prema njegovim rečima, kladionice se kontrolišu, kako bi se ustanovilo da li se donete odluke primenjuju, jer ukoliko se propisi ne poštuju, objekat mora biti zatvoren.
Zbog odšteta, oni koji najviše ispaštaju su svakako radnici, koji moraju da rade svakodnevno, izloženi kontaktu drugih ljudi, i mogućoj zarazi. Međutim, da ima i dobrih primera, potvrđuje nekoliko kladionica, koje su samoinicijativno odlučile da zatvore sve svoje objekte u državi, te da zadrže sve zaposlene u radnom odnosu.
Odluka da u objektu može biti najviše jedan igrač, uz poštovanje svih mera zaštite, sudeći prema iskustvu novinara portala Nova.rs, koji je danas obišao više prestoničkih kladionica, pokazuje da se propisi itekako poštuju.
U jednom od lokala poznate kladionice, u ogromnom objektu radi samo jedna radnica sa zaštitnom maskom i rukavicama. Kafić je zatvoren, a aparati, rulet, ili popularni kućići i srećne lopte ne rade. Moguće je samo klađenje.
„Dnevno dođe do 20 ljudi, i to su ‘lokalci’ kojima je dnevna rutina da odigraju tiket, pa makar to bila i beloruska liga. Ima i onih koji samo uplate novac na račun, ali obavezno je desetak ljudi istih, koji vole papirni tiket, svaki dan“, kaže radnica.
U drugoj kladionici u međuvremenu je naišlo još nekoliko ljudi, a jedan od njih je bio i te kako zadovoljan ponudom. Inače, priča radnik kladionice, najviše se, pored već sad čuvenih Belorusa, igrači se klade na utakmice iz liga u Nikaragvi i Burundiju,
„Osim toga, zastupljeno je klađenje na esport, kao što su popularne video igre Dota, LoL ili Kanter, a sada se igra i beloruski hokej, ali i ukrajinski stoni tenis“, kaže ovaj radnik.
I dok se u prestonici čini da su kladionice tu kako bi udovoljile jednom broju ljudi, u drugim mestima u Srbiji, pogotovu u manjim gradovima kladionice su zatvorene. Zrenjanin, Kikinda, Požarevac, Raška, Kurušmlija, samo su neki od gradova gde su zatvorene, a kladionice u Novom Sadu, Kragujevcu i Subotici rade, ali ne većina.
Postoje i primeri gde su opštinski štabovi zabranili rad kladionica, kao u Smederevskoj Palanci.
Pratite nas i na društvenim mrežama: