12
Više javno tužilaštvo u Beogradu iznenada je odlučilo da posle pet godina suđenja zbog umešanosti u korupciju odustane od gonjenja bivše direktorke Agencije za borbu protiv korupcije Zorane Marković, koja sve to vreme nesmetano radi u Ujedinjenim nacijama koje su joj pružile utočište iako je za njom bila raspisana poternica, otkriva Pištaljka.
Odluka tužilaštva usledila je ubrzo posle teksta Pištaljke zahvaljujući kome je javnost i saznala da je za Zoranom Marković raspisana poternica jer se nije pojavljivala na suđenju za zloupotrebu službenog položaja zbog sumnjive kupovine zgrade u centru Beograda od firme čiji je vlasnik, prema tvrdnjama MUP-a, bio povezan sa „surčinskim klanom“, piše Pištaljka.rs.
Direktorka Marković je zgradu, u kojoj se i sada nalazi Agencija za borbu protiv korupcije, platila 4,5 miliona evra, i to kreditom koji je Vlada uzela kod Komercijalne banke, firmi koju je država prethodno prodala za svega 1,6 miliona evra. Samo na ovom poslu sa državom, zarada je bila gotovo tri miliona evra. Firma je potom ugašena.
U belešci o iznenadnom odustajanju od gonjenja Markovićke i osamnaestoro drugih optuženih, tužilac Zoran Nikolov sada tvrdi da je odluku o kupovini zgrade u Ulici carice Milice, koju je Agencija prethodno iznajmljivala, ipak donela Vlada Srbije, iako je isto tužilaštvo pre pet godina tvrdilo da takva odluka ne postoji zbog čega je i podiglo optužnicu protiv Markovićke.
PROČITAJTE JOŠ:
12
0
18
Aneks 2 odluke Vlade na osnovu koga tužilaštvo sada odustaje od optužnice inače je deo same optužnice već pet godina i nalazi se među dokazima koje je tužilaštvo samo dostavilo sudu.
Pa zašto je onda tužilaštvo uopšte podiglo optužnicu samo protiv Markovićke, ako je takva odluka postojala, a ne i protiv bivšeg premijera — nema objašnjenja.
Zašto je tužilaštvo podiglo optužnicu tvrdeći da Markovićka nije imala odluku vlade kad je znalo da je odluka postojala?
Ovako će, izgleda, biti stavljena tačka na aferu koja je pokazala da najviši državni funkcioneri kojima se sudi za korupciju, ne samo da neće odgovarati u Srbiji, već će moći bez problema da rade i kao stručnjaci za borbu protiv korupcije u najvećoj svetskoj organizaciji.
Odluka tužilaštva došla je pošto je Pištaljka objavila da Zorana Marković, za kojom su domaći pravosudni organi raspisali poternicu, neometano radi u Kancelariji Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal u Beču i to kao ekspert za borbu protiv korupcije. Po optužnici, Zorana Marković je na svoju ruku i bez potrebnih ovlašćenja u ugovor o kupovini zgrade unela valutnu klauzulu, čime je omogućila privatnoj firmi „Srbijaprojekt“ protivpravnu imovinsku korist od oko 50 miliona dinara. Ostala lica gonjena su zbog spornog dobijanja upotrebne dozvole za zgradu koja nije bila uknjižena i zbog izvlačenja novca sa računa firme „Srbijaprojekt“.
O ovoj aferi u javnosti se pisalo još 2012. godine jer je zgrada kupljena bez tendera i to od firme povezane sa Milanom Narančićem „Limunom“, koji je u „beloj knjizi“ Ministarstva unutrašnjih poslova o organizovanom kriminalu povezivan sa nekadašnjim „surčinskim klanom“.
Tri godine kasnije, decembra 2015. godine, Zorana Marković uhapšena je u pompeznoj antikorupcijskoj policijskoj akciji „Rezač” tokom koje je uhapšeno više lica, svi osumnjičeni za koruptivna krivična dela. Posle dva meseca, Markovićka je puštena iz pritvora, a Više javno tužilaštvo je protiv nje i još 18 lica podiglo optužnicu 2019. godine.
Pet godina kasnije, javni tužilac Zoran Nikolov zaključio je da nema dokaza da je bilo ko počinio krivična dela i obustavio je gonjenje.
U službenoj belešci o obustavi gonjenja tužilac je na 64 strane naveo svedočenja svih okrivljenih, ali i raznih svedoka, poput bivšeg premijera Mirka Cvetkovića, njegovog savetnika Dušana Nikezića, sudije Ustavnog suda i bivše direktorke Agencije za sprečavanje korupcije Tatjane Babić, tadašnjeg predsednika Odbora Agencije Zorana Stojiljkovića, čak i Milana Narančića koji je priznao da je on, preko svoje supruge Branke Narančić, bio jedan od vlasnika preduzeća „Srbijaprojekt“.
Iz svih svedočenja, ali i iz raznih veštačenja sada naprasno proizlazi da je valutna klauzula potpisana jer je Vlada kasnila sa plaćanjem, da su postojala dva aneksa ugovora, a ne jedan, i da prvi aneks, potpisan bez odobrenja Vlade, nikada nije stupio na snagu, te da se Vlada saglasila sa drugim aneksom u koji je uneta valutna klauzula, jer je to bilo „fer“ zbog toga što je je kurs dinara bio nestabilan.
Takođe, zaključeno je i da je upotrebna dozvola izdata u skladu sa zakonom. Samim tim što novac nije stečen nezakonito, po mišljenju tužioca, ni transakcija sa računa „Srbijaprojekta“ ne može biti pranje novca.
„Zaključujem da donošenje drugačije odluke u predmetu i dalje vođenje ovog postupka, koje će se neminovno okončati oslobađajućom presudom po svim tačkama, a imajući u vidu pribavljene i izvedene dokaze, te činjenicu da je optuženo ukupno 18 (do sada neosuđivanih lica), od kojih pojedini imaju veći broj angažovanih branilaca, vodi u enormne troškove koji će na kraju biti isplaćeni na teret budžeta“, piše u službenoj belešci javnog tužioca Zorana Nikolova.
Tadašnja Agencija za borbu protiv korupcije je pod mandatom Zorane Marković 2012. godine za 4,5 miliona evra kupila zgradu od preduzeća „Srbijaprojekt” koje je 2007. godine privatizovano po ceni od 1,6 miliona evra.
Društveno preduzeće registrovano 1946. godine za inženjerske delatnosti i tehničko savetovanje „Srbijaprojekt“ 2007. godine prešlo je u ruke konzorcijuma fizičkih lica Branke Narančić, Ilije Đorđevića i Željka Ličine. Dve godine posle prodaje zgrade, 2014. godine ušlo je u postupak likvidacije. Po podacima Agencije za privredne registre – preduzeće više ne postoji.
Sve vreme trajanja sudskog postupka, Zorana Marković nije dolazila na ročišta i izbegavala je suđenje, paralelno radeći pri UNODC-u u Beču. Čak ni raspisivanje poternice nije pomoglo da se Marković privede sudu.
Iako se imunitet i privilegije koje uživa osoblje UN-a ne odnosi na obaveze lica za postupke koji se ne tiču angažmana u UN-u, Kancelarija Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal stala je u zaštitu bivše srpske funkcionerke Zorane Marković. Za Pištaljku su naveli da imaju saznanja o postupku, ali da ga neće komentarisati.
Kancelarija Generalnog sekretara UN-a kojoj zaposleni u UN-u, po pravilniku o radu, moraju da prijave probleme sa lokalnim pravosudnim organima nije odgovorila na pitanja Pištaljke niti dostavila podatke o tome koliko još begunaca od pravde štiti UN. Ni iz Kancelarije za etiku UN-a nisu dostavili odgovore, navodeći da je njihov mandat isključivo da daju „poverljive savete” zaposlenima.
„Imajte na umu da u skladu sa našim mandatom, Kancelarija za etiku UN-a pruža poverljive savete i smernice osoblju Sekretarijata UN-a o etičkim pitanjima (npr. sukob interesa)“, piše u odgovoru u kom su nas uputili da odgovore potražimo od portparola Generalnog sekretara UN-a, koji nam do objavljivanja ovog teksta nije dogovorio.
Advokati koji su zastupali Zoranu Marković u ovom postupku nisu odgovorili na pozive Pištaljke.
BONUS VIDEO: Raste korupcija, građani poručuju:“ Naši ljudi su dopineli tome“
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare