2
U ponedeljak 19. i utorak 20. juna u 20h na televiziji N1 biće emitovan dokumentarni film „Trn u oku“ u čijem fokusu je pozadina sukoba dva najveća igrača na tržištu telekomunikacija – državnog Telekoma Srbija i privatne kompanije Junajted grupe. U dva dela film odgovara na pitanja da li se Telekom i SBB bore za parče tržišta ili je ulog mnogo veći - koje i kakve će informacije stići do građana Srbije? To je bio povod za razgovor sa autorom Adamom Santovcem.
Dokumentarni film se zove „Trn u oku“, ono što živimo i čemu svedočimo je to da su novinari i mediji UG trn u oku vlasti i vrhu države – zbog čega i na koje se sve načine to ogleda u praski?
Mediji Junajted grupe, među kojima su N1, TV Nova, listovi Nova i Danas, malobrojni su koji zbog novinarskog pristupa nisu na spisku onih koji su po ukusu vlasti i predstavljaju trn u oku vladajućem režimu. Vlasti ne prija da gleda ono što vidi na N1. N1 je kuća koju vlast ne uspeva da kontroliše, pa zato novinare targetira i od njih pravi političke neprijatelje, jer je prethodno potpuno neutralisala opoziciju. Naše istraživanje je pokazalo da su upravo mediji koje Junajted grupa ima u portfoliju, tu kompaniju koštale fer poslovnog okruženja u Srbiji. Na primeru medija Junajted grupe pada priča predsednika Srbije da su svi investitori dobrodošli u Srbiju. Utisak je da su dobrodošli samo oni koji ne kritikuju vlast.
Kako zapravo izgleda sistem kojim Telekom okupira medijsko tržište Srbije i troši novac građana?
Stiče se utisak da je država iskoristila Telekom da domet medija Junajted grupe ograniči. Sve to se radi pod maskom tržišne utakmice. Javnosti se predstavlja kako se Telekom i SBB takmiče. I to bi bilo u redu da je Telekom privatizovan. Ovako se privatni investitor takmiči sa državom. Država bi trebalo da propisuje i sprovodi tržišna pravila, a ne da bude učesnik na tržištu. To onda nije tržišna utakmica. U konkretnom slučaju, Telekom je kupio 15 manjih kablovskih operatora, agresivnom kampanjom promovisao raskid ugovora sa SBB-om, izbacio kanale poput N1 iz ponude i počeo da osniva i ulaže u brojne medije, poput Juronjuz Srbija i Blumberg Adria stvarajući utisak medijskog pluralizma.
Kakve su realne posledice ovakvog položaja Telekoma, koliko to košta građane Srbije – finansijski, ali i kada je reč o njihovoj objektivnoj informisanosti?
Ključno pitanje je da li ti mediji mogu da budu oslobođeni upliva države, koja je vlasnik Telekoma, a u neku ruku i krajnji vlasnik tih medija. Kakva slika o stanju u državi dolazi do gledalaca i čitalaca kroz medije koje podržava Telekom? Da li za novinare koji rade u tim medijima važi isto što i za glumce? Ako te plaća Telekom tj. država potrebno je da ćutiš. Da li Telekom indirektno finansira propagandu, s obzirom na to da se reklamira u svim tabloidima? Ja to ne bih toliko svodio na finansije, jer ovo građane i građanke košta mnogo više od miliona evra koji se daju na to. Košta ih realne slike o društvu u kojem živimo i nedostatka kritike koja bi trebalo da nas pokreće da budemo bolji i uspešniji. Da se menjamo.
Da li ste i na bilo koji način doživljavali posledice i opstrukcije kao novinar N1 u UG?
Novinari i novinarke N1 su u svakoj priči u starnu osuđeni na opstrukcije. Koju god temu da načnete unapred znate da nećete imati tzv. drugu stranu. Taj bojkot N1 ima cilj da nas diskredituje i da pokaže kako smo tobož subjektivni. A u stvari se radi o strahu i nedostatku integriteta druge strane da odgovori na pitanja. Na primer, direktor Telekoma nas je dan pred dogovoreni intervju uslovio snimanjem istog i Telekomovim kamerama, kao i naknadnom autorizacijom. Televizija N1 prisustvo kamera sagovornika doživljava kao vid pritiska na novinare i svojevrsnu zamenu uloga gde se umesto odgovornosti sagovornika u fokus stavlja način na koji će novinar postavljati pitanja, te koji će smisao i kontekst dati odgovorima sagovornika. Na N1 stvari ne funkcionišu tako. Novinar, a ne sagovornik je taj koji bira koji će deo izjave ući u emisiju.
Ima li konkretnog rešenja i koraka – ko bi mogao da stane na put ovakvoj medijskoj mašineriji u službi vlasti?
Da živimo u pristojnom društvu koje poštuje pravila i zakone, rekao bih da je rešenje da se promene članovi saveta Regulatornog tela za elektronske medije. Ako bi oni počeli da ozbiljno vrše monitoring i sankcionišu, to bi bio dobar, prvi korak. Naravno, čak i da se to desi, mislim da mediji koje podržava vlast, ne bi poštovali odluke REM-a. I u slučaju Telekomovih medija, pravosuđe bi trebalo da ispita da li je na delu kršenje zakonske odredbe da država ni posredno (preko Telekoma) ne može osnivati medije. Ako se utvrdi da je to slučaj, kako izgleda u praksi, ti mediji bi izgubili zaleđinu Telekoma, morali bi stvarno biti privatizovani i boriti se na tržištu.
Bonus video: „24 Minuta – Analitičar Adam Santovac“
video-cdn src=“https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=21112224minutaanalitiaradamsantovacdeo6-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001″ video-id=“4645467″]
