0
Rezistencija, otpornost bakterija na antibiotike zbog prekomernog korišćenja ovih lekova tokom tri godine pandemije, neredovni odlasci kod lekara, tačnije nepostojeći preventivni pregledi i virus kovid-19, faktori su čije su posledice razaranje imunog sistema građana Srbije, zbog čega lekari upozoravaju na moguću pojavu bakterioloških epidemija, u odnosu na koje su naši organi nemoćni, tačnije nemaju više načina za odbranu i postaju podložni najsurovijim oboljenjima.
“Pijem već treću kutiju antibiotika, a i dalje sam bolesna. Otišla sam kod lekara sa temperaturom i kašljem, ali nalazi su ukazivali na prisustvo virusa. Doktorka u domu zdravlja mi je ipak propisala antibiotik, sa obrazloženjem da se ‘ne spusti na pluća’, da preveniramo. Međutim, uz antibiotik i ostale simptomatske metode lečenja, meni je bilo sve gore. Ponovo sam otišla na pregled, pa mi je promenila antibiotik, rekavši da onaj prvi nema efekta. Dobila sam drugi, popila jednu kutiju, a sad sam otvorila još jednu, to je treća po redu. Osećam se za nijansu bolje, ali i otrovano od toliko lekova, za koje nisam sigurna da je uopšte trebalo da ih uzimam”, priča za Nova.rs Maja Džomić (35), preduzetnica iz Beograda, koja već treću nedelju ne odlazi na posao, zbog virusa, koji njena doktorka uporno leči antibioticima.
Najveći problem sa lekovima u Srbiji, ali i u Zapadnoj Evropi, je masovno propisivanje antibiotika, koje traje već više od jedne decenije, a eskaliralo je tokom pandemije, kada su lekari nepoznat virus “preventivno” ubijali ovim terapijama, jer nisu imali protokol lečenja, niti znali kako da se postave prema novoj infekciji.
“Nekontrolisana upotreba antibiotika je dovela do toga da gnojna angina, streptokok i stafilokok ne reaguju na ove lekove. Lekari sada za ozbiljne bakterijske infekcije daju kombinovane antibiotike, jer jedan više ne pomaže. Tokom protekle zime razvoj infekcija ubrzalo je i toplo vreme, visoke temperature. Takođe, preklopio se sezonski grip H1H3 sa kovidom i bilo je jako teško prepoznati da li je pacijent zaražen kraken virusom ili gripom. Ljudi dugo nisu odlazili na redovne preglede, hronične i maligne bolesti su uznapredovale. Mnogi su iznenada dobijali temperaturu 39, koja spadne posle dva dana, a onda se tokom nekoliko nedelja nastavi kašalj. Mnogo ljudi u Srbiji i dalje uzima antibiotike na svoju ruku. Čini se da ne postoji kuća u kojoj nema hemomicina. Ostale su zalihe od korone, ono što nije potrošeno i sada kad se razbole, ljudi ih piju na svoju ruku, praveći sebi još veći problem”, priča za Nova.rs dr Dragan Miljković, specijalista Opšte medicine.
Prema podacima Evropskog centra za kontrolu bolesti, Srbija se nalazi na trećem mestu u Evropi po upotrebi antibiotika.
Pročitajte još:
0
0
0
0
“Nekritično davanje antibiotika nije uticalo na slabljenje našeg imuniteta, ali jeste pospešilo razvoj rezistentnih bakterija, na koje sada ti lekovi nemaju uticaj. Oboljevanje od različitih vrsta infekcija tokom protekle zime je i posledica toga što smo jedno vreme bili zatvoreni, sada to više nije slučaj i očekivano je da se ljudi više razboljevaju, da se virusi i bakterije pojavljuju u daleko većem obimu kada smo u direktnom fizičkom kontaktu jedni sa drugima. Svakako smatram da ćemo tek platiti cenu zbog nekritičnog davanja antibiotika, što je dovelo do masovne pojave rezistentnih bakterija”, objašnjava za Nova.rs prof. dr Miloš Marković, imunolog sa Medicinskog fakulteta u Beogradu.
Još u leto 2020. kada je pandemija tek hvatala zalet, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) upozorila je na rizike zbog upotrebe antibiotika za lečenje kovida-19, jer bi to moglo podstaći porast otpornosti na antimikrobne lekove, koja se javlja kada se mikroorganizmi poput bakterija ili virusa razvijaju na takav način da antibiotici ili drugi lekovi više na njih nemaju uticaj. To dovodi do infekcija koje se više ne mogu lečiti lekovima koje danas koristimo u te svrhe. Na ova upozorenja se, nažalost, niko nije obazirao.
“Posle pandemije imaćemo novu epidemiju- bakteriološku. Godinama unazad u našoj zemlji su se antibiotici koristili nekritički, preko svake mere, i kad treba i kad ne treba, a od 2020., propisivanje ovih vrsta lekova izgubilo je svaku kontrolu. Pacijenti se žale da im antibiotici više ne pomažu, da infekcije vuku nedeljama. Iz tog razloga sada imamo situaciju da nam preti epidemija bakterija, jer su tokom godina postale rezistentne na ove lekove. Ko god je dobio kovid, pio je antibiotik”, naglašava za Nova.rs Savo Pilipović, predsednik Udruženja pacijenata Srbije.
Svakodnevna slika punih čekaonica domova zdravlja i klinika u Srbiji, nije posledica samo otpornosti bakterija na antibiotike i produženih bolesti, već i toga što je veliki deo građana “zaboravio” na preventivne preglede, pa su se njihove postojeće bolesti zapustile i uznapredovale, mnogi više od dve godine nisu mogli ni da dođu do lekara, stotine ljudi i dalje trpi posledice preležanog kovida, a epilog opšteg zdravstvenog haosa u zemlji su hiljade obolelih ljudi koje lekari ne znaju kako i čime da leče.
Zdravstveni zvaničnici u Velikoj Britaniji upozoravali su tokom pandemije da se može pojaviti i „skrivena pandemija“, ukoliko recepti za antibiotike ne budu propisivani na savestan način.
U studiji “Upotreba i zloupotreba antibiotika u datom trenutku”, profesora doktora Gorana Stevanovića, direktora Klinike za infektivne bolesti, stoji da su tokom pandemije, skoro svi pacijenti zaraženi kovidom dobijali bar jedan antibiotik, da se ambulantno uglavnom davao azitromicin, doksiciklin, levofloksacin, cefiksim, a u bolnicama sve od ceftriaksona, pa na dalje. Takođe piše da je upotreba antibiotika levofloksacina i azitromicina udesetostručena, a meropenema utrostručena.
BONUS VIDEO: Prof. dr Milica Bajčetić: Velika je zabluda da su antibiotici lek za viruse