Zaštitno odelo, koronavirus
Foto: Shutterstock

Neizvesnost je reč koja verovatno najbolje opisuje ono što se dešavalo pre tri godine, kada je zbog pandemije korona virusa Vlada Srbije sledila primer ostalih zemalja uvodeći vanredno stanje.

Utisak je da prvih dana ni građani ni Vlada Srbije nisu zapravo znali šta donosi vanredno stanje. Prvi zbog toga što im nisu dobro objašnjenje nametnute mere, a drugi zbog dezorganizacije, pošto je trebalo nekoliko nedelja da se razdele dozvole za kretanje posebnim kategorijama, poput novinara, dostavljača itd.

Građane je vanredno stanje više podsećalo na ratno stanje. Internet su brzo preplavili snimci policijskog privođenja građana koje je, nazovimo to stanje „neizdržom“, nateralo da protegnu noge čak i onda kada nisu smeli napolje.

Bahatost policije koja se prema građanima nije uvek odnosila profesionalno, jer izlazak iz kuće na ulicu ipak nije najteže krivično delo koje neko može da počini, dodatno je produbila jaz između ljudi i nadležnih organa. Zbog toga je većina uvedene mere, koje su fakat bile na snazi u većem delu sveta, a sve kako bi se zdravstveni sistemi sačuvali od kolapsa, doživljavala kao kaznu umesto kao opravdanu realnost.

Redovi ispred radnji

Čekanje ispred prodavnica postala je svakodnevica. Komšije su se tokom nabavke osnovnih potrepština ponovo družile u redovima, nalik na onima iz devedesetih godina, samo sada sa distance od metar i po, i sa maskama na licu i rukavicama na rukama.

PROČITAJTE JOŠ

Prvih meseci vladao je deficit najbitnijih stvari u borbi protiv korone: maski, asepsola, alkohola… Vlada Srbije je svim redakcijama poslala veću količinu maski i alkohola, u cilju pomoći profesijama koje moraju da rade na terenu.

Društvenim mrežama širile su se vesti u kojoj apoteci ima maski. Prodavane su na komad, svaka apoteka je za sebe određivala kvotu, a retko koja je davala više od deset odjednom.

Zabrana kretanja bila je bez dileme najteža mera za građane. Naročito su pogođeni penzioneri kojima je potpuno zabranjen izlazak.

Dok su druge zemlje, poput Španije, imale posebne termine u kojima je samo starijim građanima dozvoljavan izlazak, srpske vlasti odlučile su se za totalnu izolaciju. Time su mnogima starijim od 65 godina nanele nepopravljivu štetu po opšte zdravstveno stanje.

Penzioneri koji su održavali vitalnost šetanjem mahom nisu imali traku za trčanje i hodanje po kući, pa su tako u prednosti bili samo oni koji su imali velika dvorišta. Malo olakšanje stiglo im je kada im je odobren odlazak u kupovinu, ali samo jednom nedeljno i to u ranim jutarnjim satima.

Veliki problem imali su građani koji nisu mogli da odu na redovne kontrole kod lekara zbog hroničnih bolesti. Prvih dana je vladao haos jer je policija privodila i one koji su imali zakazane termine u vreme zabrane kretanja. Kasnije je postalo dovoljno da se patroli samo pokaže izveštaj specijaliste na kome piše kada je kontrola.

I kućni ljubimci u „pritvoru“

Glavobolju su imali i vlasnici kućnih ljubimaca koji su bili prinuđeni da svojim četvoronožnim prijateljima objasne da nuždu ne mogu da obave napolju u pojedinim danima čak i duže od 16 sati.

Opširnije pročitajte na portalu Danas.

BONUS VIDEO Kako razlikovati simptome gripa, prehlade i korone

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar