1
Rekonstrukcija trga u Bajinoj Bašti počela je 2019. godine. Posečeni su platani i druga stabla, raskopani travnjaci, krenulo betoniranje. Umesto za šest meseci rekonstrukcija nije završena ni posle skoro tri godine, a niko ne zna ni kada će biti.
Najstariji Bajnobaštani kažu da ne pamte veću opštinsku bruku, a trg sada zovu „Skadar na Bojani“. Žale za nekadašnjim zelenilom, a umesto da uživaju u predahu, pažljivo prolaze gradilištem čuvajući se od saplitanja.
Sa trga je nestala fontana i dva kulturno istorijska spomenika. Beton je zamenio zelenilo, a samo nekoliko desetina metara dalje uništena je još jedna zelena površina.
Bajnobaštani odmahuju glavom na pitanje za komentar o njihovom trgu. U prolazu ga nazivaju sramotom, bahatošću, bezobrazlukom, slikom Srbije, katastrofom, tugom i žalošću. Buduću fontanu, koja bi trebalo da krasi trg, nazvali su vešalima.
Uglavnom im se ništa ne sviđa, ni kako jeste ni kako treba da bude, ali su svi pre svega umorni od gradilišta koje svakodnevno zaobilaze skoro tri godine i žale za trgom kakav je ranije bio. Najviše su ljuti najstariji meštani.
„Ovo je Skadar na Bojani, jedna velika bruka za našu opštinu, da se toliko godina radi. Da je jedna baba sa sela uzela ovo da radi, davno bi završila. Godinama ovo moje dete traje, sramota golema. Ove je bilo 27 platana, posadio ih jedan profesor iz Rače, on je bio botaničar. Više od 50 biljnih vrsta je zasadio u Botaničkoj bašti u Beogradu. Trg je mnogo lepši bio, prelep, zelen, u hladovini, ovo sad je sve beton, a nikako ni da ga više zabetoniraju“, priča za Nova.rs Bajnobaštanin Blagojica Ristić.
Ristiću je 87 godina, Bajinu Baštu poznaje kao svoju kuću i pamti kako se nekad radilo i gradilo.
„Pamtim kad se gradila Hidroelektrana na Perućcu, jedna od najvećih na svetu, počela da radi 1966.godine, a izgradili je za četiri godine. Hotel ‘Omorika’ na Tari izgrađen je za dve godine, a Titovu vilu su napravili za dva meseca. Šta je ovo danas, ja ne mogu da razumem. Svako se bori za vlast, a narodu ništa, nikud ovo ne vodi“, istiće Ristić.
Ristić, iako u dubokoj devetoj deceniji, i danas radi kao kustos u manastiru Rača blizu Bajine Bašte. Radio je u hotelu „Omorika“, a više od decenije radio je i sa arheolozima.
„Grdna šteta je što Bajina Bašta ima toliko istorijskog bogatstva, ali sve po drugim muzejima. Umesto da ovde, a ima prazna zgrada koja ničemu ne služi, otvore muzej, da naša omaladina svrati, upozna se i nauči nešto o svom kraju, oni to gledaju u drugim mestima i gradovima. Stotine autobusa ovde svrati letom, imali bi šta da im pokažu, ponude a oni im ništa ne nude, nemaju šta jer ne znaju. Bruka i sramota je to, moje dete, za našu Bajinu Baštu“, dodaje Ristić.
Ono što je neshvatljivo, ne samo Bajnobaštanima, već i onima koji u nju svraćaju je, ne samo neukus, već i nedostatak spoznaje vrednosti. Okivanje zelenih površina nazivaju mantrom 21.veka koja je krenula od beogradskog Trga Republike, neshvatljivom i nerazumljivom. Sa starog trga nisu uklonjena samo stabla i zelenilo, već i kulturnoistorijski spomenici i prelepa fontana koja je krasila prostor“, ispričao nam je profesor istorije i latinskog jezika u Bajinoj Bašti Dragutin Rakonjac.
„Ovde su bila dva sjajna spomenika istorije, uklonjeni su. Šta reći o onima koji uništavaju istorijske vrednosti, bez obzira da li ih je ostavio Musolini, Hitler, Tito ili bilo ko drugi. To je pokazatelj jednog vremena, jedne epohe. Sa trga je uklonjen jedan sjajan spomenik, čoveku koji je svoj život ostavio za slobodu naroda, Dušanu Jerkoviću. Sa druge strane je bio spomenik neznanom junaku koji je veličao pobedu i snagu hrabrosti i slobode. To je nedopustivo i potpuno suludo i nerazumno“, kazao je za naš portal Rakonjac.
Na budućem trgu više nema brojnih stabala različitih vrsta, ostala su četiri platana od kojih se jedan suši, nema više onoliko travnjaka, cvetnjaka i ukrasnog žbunastog bilja, nema više klupa i hladovine.
Zelenilo centralnog dela Bajine Bašte, simbol varoši pokraj Drine, postalo je prošlost. Uspomenu na taj period čuvaće sećanja starijih meštana, posetilaca koji su u njoj uživali i fotografije koje će postati istorijsko blago ove opštine.
Bonus video – Tara – najveće stanište mrkih medveda u Srbiji
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
