23
Poljoprivrednik Petar Filipović iz Gornjih Nedeljica, koji je putovao sa predsednikom Srbije Aleksandom Vučićem u Frajberg u Nemačku, gde je prisustvovao prezentaciji projekta "Cinvald" o iskopavanju litijuma, rekao je danas da rudnik te kritične sirovine u Srbiji ne treba otvarati dok se ne vide iskustva u Nemačkoj i dok stručnjaci ne daju svoju reč o tome. Filipović je bio član delegacije Srbije na poziv Vučića, koji mu je letos obećao na panelu sa Rio Tintom u Ljuboviji da će ga voditi u Nemačku da vidi rudnik.
On je i od kompanije Rio Tinto, koja planira otvaranje rudnika litijuma kod Loznice, tražio da mu pokaže neki od rudnika litijuma u čijoj okolini je moguće bezbedneo proizvoditi poljoprivredne proizvode, ali do sada nije dobio poziv.
„Nisam bio u rudniku u Nemačkoj, nije ni bio plan, znao sam da tog rudnika nema, bili smo samo u gradu Frajburg nedaleko od Drezdena gde treba da se otvori rudnik i gde su građani takođe nezadovoljni“, rekao je Filipović za Betu. ; Dodao je da se u Nemačkoj, kako je rečeno na prezentaciji, svaki prigovor razmatra i sve je transparentno.
Nemačka kompanija, kako je naveoi Filipović, planira da otvori taj rudnik i ekstarahuje litijum iz čvrste stene, tvrđe nego u Srbiji.
Glavna tema je na prezentaciji u Nemačkoj je bila, po rečima Filipović, kako se u toj zemlji dobijaju dozvole, a dobijaju se od jednog instituta za sve rudarske aktivnosti.
„Institut, koji izdaje dozvole je glavni za celu Nemačku, za sve segmente rudarstva. Pedstavnik te institucije je rekao da oni odlučuju o svim dozvolama, da mogu da se izdaju i na dve godine i ako nešto ne funkcioniše po standardima oni je ukidaju, nema veze što je firma uložila milione“, preneo je Filipović saznanja iz prezentacije.
Predstavnik tog Instituta, kako je naveo Filipović, rekao je, „mi to odlučujemo, to jest ja, a ne moj šef, i pogledao u Šolca (Olaf, nemački kancelar)“.
Dodao je da je veoma bitno da je stavio do znanja „da odlučuje struka, a ne politika“.
„Kada su predstavili svoj projekat za koji su rekli da je po nalazištu litijuma treći u Evropi, samo su jednom pomenuli da srpski projekat ima veće količine litijuma i da je u Srbiji lakše kopati jer je mekša stena“, naveo je Filipović.
Istakao je da je pitao kako su uspeli da emisije štetnih gasova tokom tehnološkog procesa zagrevanja na visokim temperaturama eliminišu, a oni su odgovorili da će biti štetnih elemenata na okolinu, ali da će ih svesti na minimum, prema standardu.
Nemci su, prema njegovim rečima, naveli da se do 2025. rade studije i da je plan za otvaranje rudnika 2028-2030. godina.
23
48
14
Filipović je rekao da se jedini on iz delegacije, u kojoj su bile i ministarke rudarstve i zaštite životne sredine Dubravka Đedović Handanović i Irena Vujović, usudio da nešto pita, pa je upitao da li Srbija može da iskoristi njihovo znanje.
„Ne mora Srbija da otvori rudnik 2030. godine, nego na primer 2130. kako bi iskoristila njihovo znanje i tehnologiju“, rekao je Filipović i dodao da sručnjaci njihovog Rudarskog fakulteta sve znaju o rudnicima u Srbiji kao da žive u Boru.
Tada se, naveo je on, uključio i Vučić i rekao da je to dogovorio i da su i u Srbiji protesti, samo malo drugačiji, ispolitizovani.
Na pitanje da li veruje Rio Tintu i ko treba da odluči o otvaranju rudnika litijuma u Srbiji, Filipović je rekao da im nikada nije verovao kao i da u Srbiji ne odlučuju institucije.
„Ja imam pravo na svoje mišljenje, otišao sam tamo kao građanin, nisam otišao da zastupam nikog, ni svoje komšije. O rudniku treba da odluče nezavisni stručnjaci. Slušao sam i raspravu u Srpskoj akademiji nauka i umetnosti koja je rekla da nije dobro otvoriti rudnik, ali nije rečeno zašto, pa su se posle pojavilla mišljenja da će se zagaditi voda, da je opasan sumpor…“, rekao je on. ; Istakao je da ni građani u Srbiji ne ponašaju kako bi trebalo, već odbijaju razgovor, a da mora da se pokrene stručna rasprava.
„Da li ja, moja malenkost, treba da tražim od ministarki Đedović Handanović i Vujović, koje ništa nisu pitale na prezentaciji, kao ni na tribini u Ljuboviji, da li mogu da organizuju stručnu raspravu“, upitao je Filipović i naveo da je sramota da ni opozicija koja je boravila nedavno u Nemačkoj da se upozna sa stanjem projekta nije saopštila šta je videla.
Građani, prema njegovim rečima, treba da se uključe i razgovaraju sa kompanijama koje hoće da otvore bilo kakav rudnik, a moraju da se, kako je ocenio, otvore i debate sa stručnim institucijama.
Filipović je rekao da od 2015. godine kada je Rio Tinto počeo da pravi bušotine radi ispitivanja ne propušta ni jedan sastanak i da ga zbog toga optužuju da sarađuje sa njom.
„Kad sam video da sve ide ka otvanju rudnika pitao sam se šta ćemo mi što ostajemo, nikoga nije zanimalo. Morali smo da razgovaramo tada kako da izađemo iz agonije. Nije mi svejedno ako treba da bude rudnik, ali hoću da mi neko kaže da stoji iza mene“, rekao je Filipović.
Zbog toga su ga, kako je naveo, „na lomaču stavili i vlast i opozicija“.
„Ja sam Đinđićev (Zoran, bivši premijer) čovek, tako decu odgajam. Nikog nisam izdao, ali već sam na vešalima, za jedne podržam Vučića, a za druge ‘žutaće’, a svi znaju u koju kutiju ubacujem, a glasam javno i svi znaju čak i opozicija da moja kuća glasa njih“, rekao je Filipović.
Dodao je da je od Rio Tinta tražio da otkupljuje borovnice za koje tvrde da mogu da se gaje oko rudnika i da ih prvo oni jedu pa ako im se ništa ne desi da jedu i građani Srbije, a ako ne valjaju neka ih voze u Australiju i sipaju u okean.
Naveo je da se njegovo domaćinstvo nalazi 200 metara od okna, planiranog rudnika, i da na zemlji uzgaja kukuruz, soju detelinu i baštu za lične potrebe, a bavi se i građevinarstvom. Umesto plasteničke proizvodnje povrća sada, kako je rekao, uzgaja cveće i prodaje ga i Rio Tintu kada dođu da kupe.
Na pitanje da li se plaši otvaranja rudnika Filipović je rekao da neće da se plaši i da se nije plašio protesta u kojima je učestvovao „od Vuka Draškovića do 5. oktobra“, da je gutao suzavce i da se ne plaši, ali da će morati da se seli ako se otvori rudnik i bude zagađivao životnu sredinu i da razume ljude kao što je Zlatko Kokanović i drugi koji se bave poljoprivrednom proizvodnjom.
***
BONUS VIDEO:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare