Strah, strepnja, neizvesnost … i miris sredstava za dezinfekciju, obeležili su, prema sopstvenom priznanju, svih devet meseci trudnoće Tijane Stanisavljević (22) koja je 1. decembra u kragujevačkom porodilištu rodila zdravu devojčicu. Potvrdu da je u drugom stanju, ova mlada mama dobila je samo nekoliko dana pošto je u Srbiji proglašeno vanredno stanje zbog pandemije koronavirusa. Strah je, kaže, odmah uzdrmao celu porodicu, a njen prvobitni optimizam da će sve proći za "mesec- dva" nije se obistinio, pa je na porođaj otišla u trenutku kada je Kragujevac beležio najveći broj zaraženih u jednom danu.
„Tih poslednjih dana pred porođaj, više nisam smela da čitam nikakve vesti. Situacija u celoj zemlji bila je toliko dramatična, da sam postala paralisana od straha. Samo sam želela da se što pre porodim i vratim kući, gde se koliko-toliko osećam bezbedno“ počinje Tijana svoju ispovest za Nova.rs.
Ona navodi da joj je u svakom periodu trudnoće, prilikom redovnih kontrola, najbitnije bilo saznanje da se beba normalno razvija, a onda bi, po povratku kući, kaže, usledio strah i odbrojavanje – koliko je dana prošlo od kontakta sa nepoznatim ljudima koje je srela. Dodaje, da je svako njeno slučajno nakašljavanje ili kijanje, u tim trenucima dobijalo drugu dimenziju i dovodilo do neizbežnog razmišljanja „da li sam se zarazila“.
„Želela sam da uživam u svojoj trudnoći, ali ovih devet meseci , bilo je sve drugo osim uživanja. Strah od svega i u svemu, a najviše od toga što se o virusu u početku ništa nije znalo. Bilo je sve zbunjujuće. Otvorim prozor da osetim vazduh, a onda kažu da se virus prenosi vazduhom i da ne otvaramo prozore. Sve to je samo pojačavalo neizvesnost. Nismo znali kako i od čega možemo da se zarazimo, pa smo bukvalno sve što unosimo u kuću, stvari iz prodavnice, odeću, obuću, ključeve … baš sve, dezinfikovali i provetravali“ priseća se Tijana.
Upoznavanje sa nadolazećim roditeljstvom i sopstvena očekivanja u ulozi majke, Tijani su dodatno otežavala sva ograničenja koja su usledila zbog pandemije. Prva redovna kontrola, kaže, zakazana joj je tek za 12. nedelju trudnoće, a kasniji pregledi bili su u intervalu na svakih šest nedelja. To je, napominje, bilo „pravilo“ za sve trudnice čija se trudnoća odvija normalno, uz objašnjenje, da se tako izbegavaju nepotrebni kontakti u čekaonicama i potencijalno izlaganje izvorima zaraze.
Za ovu mladu mamu, pojam „normalna trudnoća“ bio je nepoznat, pa je za svaku promenu na telu i prolazak kroz sve faze trudnoće tokom pandemije, odgovore tražila na internet forumima i grupama za podršku trudnicama. Nije kaže, bila jedina, koja je imala nedoumice u vezi sa trudnoćom u epidemijskim uslovima.
Ona dodaje da su otkazani i svi časovi u Školi roditeljstva o kojima je slušala od starijih poznanica, koje su na taj način prošle psihofizičku pripremu za porođaj. Iako je, kaže, takva odluka bila ispravna, ipak smatra da su trudnice u uslovima pandemije ostale uskraćene za stručnu podršku i adekvatnu pripremu za sve što ih očekuje prilikom porođaja, pogotovo mame koje čekaju prvo dete.
Osim stručne podrške, Tijani je u trudnoći nedostajala šetnja i blaga fizička aktivnost, koja se trudnicama inače preporučuje u redovnim okolnostima. Ona podseća da je tokom leta, baš kada je kako kaže, bila na pragu šestog meseca, u Kragujevcu buknuo drugi talas epidemije. Tada su, priseća se, posle kratkotrajnog smirivanja, njeni strahovi iznova porasli.
„Epidemija je ponovo počela da se širi, tada sam već i za neke poznanike čula da su inficirani. Strah je opet počeo celu da me obuzima. Moje kretanje svelo se na izlazak na terasu i šetnju po dvorištu. Trudila sam se da u takvim uslovima budem što aktivnija, ali i pored svega, to nije bilo dovoljno. Počela sam da osećam bolove u leđima, pojavili su mi se otoci na nogama. Možda je to normalno, neki kažu da jeste, ali ja mislim da bi redovnom šetnjom verovatno, na neko vreme, odložila pojavu tih simptoma“ uverena je ona.
Tijana pojašnjava da je bilo neizbežno da sa drugim trudnicama razmenjuje iskustva dok čeka na pregled, a zbog sveopšteg straha i neznanja, kaže da je često bilo „zastrašujućih i neproverenih informacija“.
„Nije svejedno kada čujete da je neka trudnica izgubila bebu zbog korone, da je krenuo prevremeni porođaj, da se hitan carski rez završio fatalnim ishodom. To su strašne stvari, koje vas dodatno uznemire. Naravno, bilo je i onih teoretičara zavere, koji su negirali sve naše strahove rečima ‘da nismo prve ni poslednje koje se porađamo i da samo bespotrebno paničimo’. Verujte i takve stvari su mogle da se čuju“, konstatuje Tijana.
Dodaje i da je prilikom čekanja na pregled, situacija u Dispanzeru za žene i ginekološkoj ambulanti Kliničkog centra bila „prilična neorganizovana“, te da su se u istom hodniku mešale trudnice i žene koje dolaze na redovne preglede i kontrole. Tijana navodi, da je zbog malih i uskih čekaonica, često bila primorana da sa drugim trudnicama, čeka na otvorenom ispred zgrade.
„To je bilo podnošljivo tokom leta, ali sa hladnijim vremenom već nije bilo svejedno, bole vas noge, leđa, nemate gde da sednete. Dešavalo se, na primer, da u međusobnom razgovoru saznamo da su nam svima rekli da na CTG pregled dođemo u 14 sati. I tako, nas 10 trudnica čeka napolju za isti termin, a za jedan pregled potrebno je najmanje 20 minuta“ priseća se Tijana.
Ona dodaje i da su trudnice, čija se trudnoća smatra „zdravom i uobičajenom“ na redovne CTG preglede dolazile do polovine devetog meseca, te da im je savetovano da „kada stignu do nedelju – dve
pred termin za porođaj, više ne dolaze, već da čekaju porođaj i odmah idu u porodilište“.
Naša sagovornica ističe da joj se tokom trudnoće, jedna rečenica urezala u pamćenje, u kojoj su kako kaže, sažeti svi rizici porođaja tokom pandemije koronavirusa.
„Ne idite u porodilište, sve dok ne pukne vodenjak“. Ove instrukcije dobile su, priča Tijana, sve trudnice sa kojima je razgovarala.
„Šta mogu da pomislim, osim sumnje, da li je sve dobro sterilisano, da li lekari imaju zaštitnu opremu, da li je neko od osoblja možda zaražen, a da nema simptome, ko će sve sa mnom biti u sobi… hiljadu pitanja vam prođe kroz glavu kada čujete takav savet. Na kraju, da li će svaka trudnica stići na vreme za porođaj, ako bude čekala da joj prvo pukne vodenjak“, podvlači Tijana, dodajući, da u njenom slučaju, spletom okolnosti, ipak nije bilo tako, jer je trudnoća „probila“ termin porođaja za devet dana.
Ona pojašnjava da pre ulaska u porodilište i odeljenje ginekologije, bez izuzetaka važe ista pravila, te da „svi do jednog moraju da budu testirani na koronavirus“. Ističe da se pozitivne trudnice, prema njenim saznanjima, upućuju u posebne izolacione sale, ali da i pored tih mera predostrožnosti i prevencije, sve buduće mame, rezultate testa čekaju u istom hodniku, na malom odstojanju.
„Samo sam želela da se što pre završi porođaj, jer sam već bila iscrpljena od svih strahova, briga, raznih stresova i neizvesnosti koji su trajali tokom cele trudnoće. Na kraju, imala sam indukovani porođaj, a pre toga sam dva dana provela u bolnici. Lekari su redovno pratili moje i bebino stanje, a porođaj je prošao bez ikakvih komplikacija. Radost rađanja, pa i u ovakvim uslovima, je osećaj koji ne mogu da opišem rečima. Međutim, i pored sve pažnje i razumevanja medicinskog osoblja, jedva sam čekala da se sve završi i što pre napustim bolnicu. Od svega mi je, čini mi se bilo najteže, što sam i na samom porođaju morala da nosim masku. U trenutku, kada vas satima lome porođajni bolovi i kada se borite za svaki udah, to morate da radite kroz masku. Ali, pravila su takva, stisneš zube i izdržiš sve“, zaključuje Tijana. Na kraju, ova mlada mama iz Kragujevca, veruje da će 2020. godinu, zbog pandemije virusa, mnogi poželeti što pre da zaborave, ali ona dodaje da je i pored svega, ovo za nju godina sreće, koju će pamtiti po najlepšim životnim događajima – rođenju deteta i ulasku u brak.
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar