0
Građani kojima je dijagnostikovan kancer ili neka druga teška bolest, a nemaju zdravstvenu knjižicu duže od pola godine, moraju da znaju da neće moći da odlaze u državnu bolnicu, kod specijaliste, niti će dobijati upute za lečenje, u prva tri meseca nakon što podnesu zahtev za zdravstvenu zaštitu. Tako su mnogi oboleli ostali bez medicinske nege, neki su i preminuli, a iz nepoznatih razloga član 50. Zakona o zdravstvenom osiguranju i dalje postoji, a njime Republički fond za zdravstveno osiguranje (RFZO), kažnjava sve one koji ne uplaćuju doprinose duže od šest meseci.
Zdravstveno osiguranje namenjeno je svim građanima – ili nije.
Ako ne plaćate osiguranje, niste bolesni, ne treba vam lekar, duže od tri meseca bez prekida, znajte da onog trenutka kad se razbolite nećete moći da dobijete punu zdravstvenu zaštitu. Ljudi koji su zdravi imaju najveći problem, jer njima ne treba lekar, nemaju knjižicu, a kad se desi da obole, shvate da ne mogu odmah da se leče u državnim ustanovama, zbog administracije koja to ne dozvoljava.
„Nedavno je kod mene bila žena koja je poslednji put overila knjižicu 2005. godine. Ona sada ima tešku bolest i dobija u Fondu samo potvrdu za korišćenje hitne zdravstvene zaštite. To znači da može da je koristi samo ako je hitan slučaj, a ne može da izabere lekara u domu zdravlja, ne može da dobije uput za bolnicu, da koristi laboratoriju, niti može da ide kod specijaliste. Ta žena ima rak, a kod nas se ova bolest ne smatra hitnom, pa će ona tek za tri meseca dobiti knjižicu i punu zdravstvenu zaštitu“, priča za Nova.rs M.M., zaposlena u RFZO-u, koja je zamolila da ostane anonimna.
Potvrdu za hitno lečenje ne priznaju na onkologiji ni u drugim državnim zdravstvenim ustanovama.
„Da li je nešto hitno ili ne, procenjuju medicinski radnici, koji redovno vraćaju pacijente u RFZO kako bi im se promenile potvrde, za šta nema zakonskog osnova“.
Nesrećni bolesnici se tako nađu između administrativaca Fonda, koji poštuju Zakon i lekara koji traže opravdanje za zbrinjavanje pacijenata.
„Rak se ne smatra hitnom bolešću u našem zdravstvenom sistemu. Bubrežni bolesnici mogu da dobiju dijalizu, ali ne i oni kojima treba hemioterapija. Stavljanje gipsa je hitno, ali ne i skidanje gipsa. Kontrole nisu hitne, pa sve propuštate sa besmislenom potvrdom, čekajući knjižicu“, priča naša sagovornica.
Zakonom o zdravstvenoj zaštiti definisana je formulacija „ugroženost života i zdravlja“, što znači pružanje hitne pomoći, trenutno spašavanje, za one koji nemaju osiguranje.
U praksi je definisano šta se smatra hitnom zdravstvenom uslugom. Hitna zdravstvena zaštita je neposredna ugroženost života i ne traje duže od 24 sata, a akutno zbrinjavanje najduže traje osam dana. To znači da Fond plaća 24 sata zdravstvene zaštite i samo to. Taj član zakona je neljudski“ naglašava M.M.
Administrativni radnici imaju pravo da osiguranicima daju samo potvrdu za hitnu zdravstvenu zaštitu od momenta prijave na osiguranje, koja traje naredna tri meseca.
„Kad se osoba prijavi za osiguranje, važno je da je prethodno tri meseca neprekidno plaćala Fondu, jer samo tako može odmah dobiti potvrdu za pun obim zdravstvene zaštite. Ako recimo danas stupate u radni odnos, a prethodno niste bili zaposleni, nije vam trebala knjižica, gubite pravo da vam se ista i overi. Tek posle tri meseca možete dobiti knjižicu i punu zdravstvenu zaštitu. Smatra se da su za vas plaćeni doprinosi ako ste prijavljeni na osiguranje preko budžeta RS, kao socijalno ugroženo lice. Ljudi zbog ovog člana zakona moraju da čekaju operacije, terapije, čak i vantelesne oplodnje“, priča naša sagovornica iz Fonda.
Ovaj član Zakona je kazna za one koji ne idu kod državnog lekara.
„Nekome onemogućavate da se leči samo zato što nije dovoljno dugo plaćao osiguranje. Sistem kažnjava ljude koji nisu imali potrebu za zdravstvenom zaštitom i što nisu išli kod državnog lekara“, smatra naša sagovornica.
Čekajući osiguranje čovek je ostao bez obe noge.
„Sećam se čoveka koji je došao da moli za potvrdu za pun obim zdravstvene zaštite. Bio je jako bolestan, a dugo nije imao knjižicu. Čovek je bio siromašan i za njega je bilo nemoguće da se leči privatno. Imao je dijabetes i brojne komplikacije. Moje kolege su mu dale potvrdu za hitnu zdravstvenu zaštitu, sa kojom tri meseca nije mogao da ode u bolnicu i dobije terapiju. Kada je dočekao knjižicu, bilo je kasno. Isekli su mu obe noge jer je zakasnio na terapije“, priča M.M.
Ljudi su svakodnevno administrativnom, ali i zakonskom silom, onemogućeni da koriste zdravstvenu zaštitu.
„Sa Potvrdom za hitne slučajeve ne možete apsolutno ništa. Izdajemo građane kada smo im najpotrebniji, kada im je ugrožen život. Kažnjavamo ih jer nisu koristili sredstva fonda“, kaže M.M.
U Fondu je mantra religijskog karaktera da se štede sredstva RFZO-a, kao da su namenjena rukovodiocima, a ne građanima, naglašava ona.
„Da situacija bude još gora, imamo rukovodioca koji je poznat po tome što je celu karijeru izgradio štedeći sredstva Fonda od onih kojima su zapravo i namenjena i koji svakodnevno kontroliše da li neko ima pravo na zdravstvenu zaštitu ili mu se isto može uskratiti“, kaže naša sagovornica zaposlena u RFZO-u.
Spornim članom propisano je da osiguranici moraju da imaju staž osiguranja u obaveznom zdravstvenom osiguranju, u svojstvu osiguranika u skladu sa zakonom, u trajanju od najmanje tri meseca neprekidno ili šest meseci sa prekidima u poslednjih 18 meseci, pre početka korišćenja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja. U prethodno osiguranje računa se vreme od dana kada je stečeno svojstvo osiguranika u skladu sa zakonom, za koje je uplaćen doprinos.
Bonus video: Raste broj obolelih od kancera tokom korone
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare