0
Ljude koji nose trake sa suncokretima, u mnogim zemljama sveta, građani će propustiti da bez čekanja u redu završe posao zbog koga su došli. Razlog za ovakvo “preskakanje reda” nimalo nije lak i verovatno nikome ne biste poželeli da se nađe u njihovoj situaciji. Suncokret je međunarodno priznat simbol, da osobe koje ga nose, imaju “nevidljivi invaliditet”, a uglavnom su to intelektualne teškoće. Sada su ove trake dostupne i u našoj zemlji.
Kampanja “Nije svaki invaliditet vidljiv” postoji i u Srbiji, ali za sada nije doživela ekspanziju na nacionalnom nivou.
O simbolu suncokreta i značaju koji on ima na međunarodnom nivou, u Srbiji uglavnom znaju samo osobe sa invaliditetom i njihova udruženja, dok šira zajednica gotovo i da ne zna o čemu se radi i kako treba da se ponašaju kada negde vide osobu koja nosi traku sa suncokretima.
Nošenjem trake ili simbola suncokreta, oni na diskretan način drugima ukazuju da imaju poteškoće u razvoju ili pored sebe imaju takvu osobu.
Traka sa suncokretima koristi se na svim mestima okupljanja i susreta, a u svetu se već ustalila praksa da oni koji ih nose imaju prednost kada čekaju bilo gde u redu i dobijaju dodatnu pažnju osoblja u avionskom i drugim vrstama prevoza.
Boriša Jocić iz Kragujevca je otac dečaka sa intelektualnim poteškoćama i već godinama se zalaže da osobe sa nevidljivim invaliditetom dobiju prednost na javnim mestima i u institucijama.
On za naš portal priča da je sa porodicom jedno vreme živeo u Francuskoj, gde je njegov sin imao invalidsku karticu s kojom je, kako kaže, svuda prolazio bez čekanja.
Takav model želeo je da prenese i u Kragujevac, a kada je saznao za suncokret trake, inicirao je da ih dobiju kragujevačka udruženja invalida.
“Te trake su zaista dobra stvar. Mom sinu se na prvi pogled ne vidi da je invalid. Možemo negde da čekamo 10 ili 15 minuta, a posle toga se on unervozi. Nastane haos i za nas i za ljude oko nas. Ljudi nas gledaju ispod oka i misle da je nevaspitano dete. To ne možete ni da zamislite, morate da doživite”, opisuje Boriša.
On dodaje da upravo zbog takvih situacija izbegava da vodi dete sa sobom, ali navodi da ponekad nema izbora, jer kada sin završi sa školom, popodne nema kod koga da ga ostavi.
S iskustvom koje ima iz Francuske, ocenjuje da su trake “korak napred ka Evropi”, ali podvlači da je neophodna edukacija svih građana, da bi one imale pun efekat.
“Kao što u svakoj ustanovi ili prodavnici imate znak ‘zabranjeno pušenje’, tako bi trebalo da stoje i obaveštenja da prednost i prioritet imaju invalidi. Istaknuti simbol suncokreta, nama bi olakšao da ne moramo da objašnjavamo zbog čega nam je potreban prioritet“, stav je ovog oca dečaka sa intelektualnim teškoćama.
Predsednica kragujevačkog Udruženja za pomoć osobama sa autizmom, Danijela Nešović, ujedno i majka mladića s autizmom, za Nova.rs kaže da su članovi pozdravili dobijanje traka i kartica sa suncokretima, ali navodi, da su skeptični oko ostvarivanja prava koja im donose.
Ona sa žaljenjem konstatuje da je prva reakcija roditelja bila “sve je to lepo, ali teško da će da zaživi kod nas”.
Iskreno dodaje, da svoju traku još nije upotrebila, jer, kako kaže, ne zna kakve reakcije može da očekuje.
“Ja ne znam da li ću dobiti pozitivan odgovor od mog sagovornika iza šaltera i kako će reagovati ljudi koji čekaju u redu. Verovatno bih morala svakome da objašnjavam zbog čega žurim i šta znači traka koju nosim. Nama, roditeljima dece s autizmom, dragocen je svaki minut koji uštedimo. Da bih nešto završila u banci, pošti, ili da odem u kupovinu, ja moje dete moram da ostavim nekome da ga pričuva. Ako kažem da se vraćam za sat i po, a 45 minuta izgubim na čekanje u redovima, faktički ne mogu ništa da završim”, ukazuje Danijela s kakvim problemima se suočavaju roditelji dece s autizmom.
Ona kaže i da zbog toga mnogi roditelji ne odlaze redovno kod lekara zbog svojih zdravstvenih problema, “jer znaju da će izgubiti dva- tri sata u čekaonici”.
“To je zaista veliki problem i bilo bi lepo da ove kartice stvarno zažive u svim institucijam. Ne možemo mi kao udruženje da idemo od vrata do vrata i sve redom obaveštavamo. Zaista su različite potrebe naših članova, neko treba da ide u sud, neko u Poresku upravu, razne službe po gradu… Treba podići svest o ovome, zagovarati i pričati na svim nivoima. U svetu ovo dobro funkcioniše, ali mislim da se kod nas ljudi neće snaći, ako na svakom mestu gde uđu, treba da objašnjavaju šta znači suncokret i da se pravdaju koliko im je važno da dobiju prednost” istakla je Danijela.
Dodaje i da za sada nema lično iskustvo, ali navodi da je jedna majka iz Udruženja, još pre nekoliko godina uspela da nabavi suncokret traku.
Kaže da su iskustva te majke u inostranstvu bila više nego pozitivna i navodi primer, da su se na jednom bazenu u Beču prema njoj i detetu brižljivo odnosili i da su ih pustili da uđu čak i bez plaćanja ulaznice.
Sve je počelo 2016. godine na aerodromu Getvik u Londonu. Kroz taj aerodrom godišnje prođe oko 50 miliona putnika, a osoblje je razmišljalo kako da unapredi svoje usluge kada su među putnicima osobe sa posebnim potrebama.
Dali su im zelene trake sa suncokretima, kojima nisu skretali pažnju drugih putnika, a s druge strane, osoblje je znalo da im je potrebna prednost i dodatna pažnja.
Ovaj koncept se pokazao uspešnim, pa se praksa proširila i na druge aerodrome. Na kraju su svi veći aerodromi, supermarketi, tržni centri, institucije, velika preduzeća i policijske snage usvojili ovaj predlog.
Danas je simbol suncokreta međunarodno priznat kao znak “nevidljivog invaliditeta”.
Zato, kada vidite osobu koja oko vrata nosi traku sa suncokretima, znajte da to nije modni detalj, već poruka da se diskretno povučete i da je propustite da što pre završi to što joj je potrebno.
BONUS VIDEO: Ishrana i autizam – da li postoji ikakva povezanost
Pratite nas i na društvenim mrežama:
