Institut za javno zdravlje "Batut" saopštio je da je u Srbiji registrovan prvi potvrđen slučaj Majmunskih boginja. Slučaj je dijagnostički prepoznat i terapijski zbrinut, navodi se na sajtu "Batuta". Kako prenose mediji, virus je u Srbiju uneo muškarac iz Nemačke.
Naime, 7. maja u Britaniji je prijavljen prvi slučaj majmunskih boginja ove godine u Evropi i od tog dana se bolest nezaustavljivo širi kontinentom, a potvrđena je i u SAD, Kanadi, Australiji. Boginje bile su već nedeljama nadomak Srbije i epidemiolozi su tvrdili da je samo pitanje dana kada će biti registovane i kod nas.
One pripadaju porodici virusa u kojoj su i velike boginje. U pitanju je virus koji izaziva simptome groznice, kao i karakterističan kvrgav osip na koži koji počinje na licu i širi se na ostatak tela. Obično je blag, iako postoje dva glavna soja: Kongo, čija je smrtnost do 10 odsto i zapadnoafrički soj, koji ima stopu smrtnosti u oko jedan odsto slučajeva.
Zavod za javno zdravlje Srbije „Batut“ nedavno je objavio i detaljno uputsvo o tome kako prepoznati majmunske boginje.
Virus je prvi put pronađen kod majmuna 1958. godine, tako je nastao naziv „majmunske boginje“, iako se glodari sada smatraju glavnim prenosiocima. Prvi put je virus zabeležen kod čoveka u Demokratskoj Republici Kongo sedamdesetih godina prošlog veka. Većina zaraženih se oporavlja u roku od nekoliko nedelja.
Ovaj virus nije nimalo bezazlen, a zabrinjava njegova sličnost sa smrtonosnom variola verom, upozorila je prethodno razgovoru za Nova.rs virusolog dr Ana Gligić, nekadašnja šefica Nacionalne referentne laboratorije za variola veru.
Neočekivano brzo širenje virusa majmunskih boginja zabrinulo je stručnjake, koji sumnjaju na moguće jačanje bolesti u ljudskom organizmu, a strah pojačava i veza s opasnom variolom, koja je u Srbiji iskorenjena pre gotovo pola veka, ali se do danas nije saznalo njeno poreklo.
“Još 80-ih godina prošlog veka, u svojoj doktorskoj disertaciji sam posvetila mnogo vremena izučavanju variola vere i majmunskih boginja. Virus majmunskih boginja javlja se u ekvatorijalnoj Africi, ali poreklo variole do danas se ne zna, što je vrlo zabrinjavajuće. Zapadni i istočni istraživači bave se sada problematikom majmunskih boginja, od kojih u Africi oboleva hiljade ljudi. Ranije je smatrano da se ovaj virus ne prenosi na ljude, potom je dokazano da se ipak prenosi, pa je rečeno i da ne ide s čoveka na čoveka, ali evo sad znamo da ni to nije tačno. Tek kada je ustanovljen ovaj prenos počelo je ozbiljno izučavanje virusa, koji je veoma sličan variola veri, ali nije bakteriološki identičan i daleko je manja stopa smrtnosti. Istraživači su sad u velikoj dilemi jer je virus, koji je izolovan s majmuna, bio različit od onog koji je izolovan kod čoveka, što znači da je promenio ćud kad je prešao u ljudski organizam, a to nije nimalo dobro” objašnjava dr Gligić.
Ona, međutim, ističe da ovaj virus nije visoko patogen, ali čim otkrijemo prvi slučaj mora se zatvoriti krug kontakata oko njega.
“Prvi slučaj treba otkriti što pre i zatvoriti krug oko njega, tako što će svi kontakti biti izolovani. Ovaj virus nije visoko patogen, ali ne znači da neće biti. Prešao je s majmuna na čoveka, a evolutivno su majmun i čovek najbliži. Sličan je slučaj bio i s koronavirusom, kad je virus prešao sa životinje na čoveka, pa nije našao svoj supstrat, počeo je da se guši i da mutira. Međutim, ovaj virus koji je prešao s majmuna na čoveka, može samo da ojača, jer su organizmi vrlo slični”, objašnjava doktorka i naučnica Gligić.
„S obzirom na to da su u pitanju virusi iz bliske porodice, ko primi vakcinu protiv variole, biće do 85 odsto zaštićen i od majmunskih boginja. Problem je što mi nemamo ovu vakcinu, a vakcinacija je kod nas prestala iskorenjvanjem variole pre gotovo 50 godina“, kaže dr Gligić.
Vakcinu nema ko da napravi
Ako dođe do epidemije majmunskih boginja, pomogla bi vakcina koja je iskorenila variola veru. Međutim na Torlaku ne postoje kadrovi koji tu vakcinu mogu da naprave, taj Institut je potpuno beskoristan, kaže za Nova.rs epidemiolog dr Radmilo Petrović, penzionisani stručnjak Instituta za imunologiju i virusologiju „Torlak“. Naime, virusolozi i epidemiolozi smatraju da su male šanse da u Srbiji dođe do epidemije virusa majmunskih boginja, ali ako bi se veći broj ljudi ipak zarazio ovom, ili bilo kojom drugom bolešću, na domaću proizvodnju vakcina, nažalost, ne možemo da računamo.
„U Srbiji i za vreme variola vere niko od nas nije radio na vakcini protiv velikih boginja, jer je u bivšoj SFRJ to bio posao Instituta u Zagrebu. Međutim, mnoge zemlje su naručile krajem prošlog i početkom ovog veka, zalihe vakcine protiv velikih boginja jer Istok ne veruje Zapadu, a Zapad ne veruje Istoku, pa se i jedni i drugi plaše da će neko pustiti ovaj virus ‚na slobodu‘ i ugroziti čovečanstvo. Variola vera čuva se na dva mesta u svetu, u Atlanti u SAD i u Novosibirsku u Rusiji. Naravno da se svi plaše da će diverzanti ukrasti virus, pa velesile moraju imati zalihe u svojim skladištima. Tada je vakcinu za čitav svet radio Sanofi/Paster, francuska frma, od koje su velesile poručivale ogromne količine ovog cepiva, kako bi se osigurali za budućnost. Mislim da mi nismo poručili ove vakcine, a ako bi došlo do bilo kakve nove epidemije, ne bismo imali zaštitu, niti bi zaposleni na Torlaku umeli da je proizvedu“ priča dr Petrović.
Posle 1972. godine sve zemlje sveta su, naglašava on, prestale da vakcinišu stanovništvo protiv velikih bonginja, međutim sada se pojavio virus koji na njih podseća.
„Poslednjih 50 generacija nema nikakav imunitet jer je vakcinacija odavno prestala. Sada se pojavio virus majmunskih boginja, a veruje se da bi vakcina protiv variola vere mogla 85 odsto da nas zaštiti od ovog virusa. Mi nismo poručivali vakcine, jer smo imali Torlak. Pretpostavljam da su se nekada vlasti u Srbiji uzdale u ovaj Institut, verujući da ako dođe do nekih epidemija, oni će napraviti vakcinu. Međutim, tamo sada nema nikoga ko ima iskustva sa ovom vakcinom, nemamo stručnjake koji bi znali tako nešto da naprave“, objašnjava epidemiolog Petrović.
Podsetimo, epidemija velikih boginja u Jugoslaviji izbila je 1972. godine, na području Kosova i Beograda. Bila je to poslednja epidemija velikih boginja u Evropi. Tokom nekoliko sedmica celokupna populacija je vakcinisana, a do sredine maja zaraza je zaustavljena i stanje u zemlji se normalizovalo.
Bonus video: dr Zoran Radovanović o epidemiji majmunskih boginja
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar