Sve manje tražilaca azila iz Srbije u Nemačkoj

Međunarodni dan migranata obeležava se danas širom sveta, a Srbija ga dočekuje sa povećanjem broja povratnika iz Nemačke i drugih evropskih zemalja. U isto vreme, broj onih koji traže azil u zemljama Zapadne Evrope se smanjuje.

Prema podacima objavljenim u istraživanju profesora Slobodana Cvejića „Društveno-ekonomski položaj i reintegracija povratnika po sporazumu o readmisiji u Srbiji 2021”, koje je objavio KIRS uz podršku globalnog programa Nemačke razvojne saradnje „Migracije za razvoj“ koji sprovodi GIZ, od 2016. godine konstantno opadaju brojevi, kako tražilaca azila iz Srbije u zemljama EU, tako i povratnika u Srbiju po sporazumima o readmisiji.

U 2020. godini prema podacima Komesarijata za izbeglice bilo je 1.008 registrovanih realizovanih readmisija. Na direktnom, individualnom osnaživanju povratnika i njihovoj boljoj integraciji u društvo GIZ radi u okviru Nemačkog informativnog centra za migracije, stručno obrazovanje i karijeru (DIMAK) koji nudi savetovanje i usluge posredovanja kako za povratnike iz Nemačke i trećih zemalja kojima je potrebna podrška u socijalnoj i ekonomskoj reintegraciji, tako i za lokalno stanovništvo. Sve usluge centra za naše građane su besplatne.

U saradnji sa partnerima Ministarstvom za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Nacionalnom službom za zapošljavanje i Komesarijatom za izbeglice i migracije, je u 2022. godini direktno osnažio na stotine građana iz ugroženih kategorija, pruživši samo povratnicima iz Nemačke preko 3000 individualnih mera podrške.

U 2022. godini otvoreni su „Društveni centar Prokuplje“ sa ciljem podrške povratnicima i lokalnom ugroženom stanovništvu iz zajedničke donacije nemačke i japanske vlade, zatim trening-centar za obuku šivačko-krojačkih profila u Raški, zahvaljujući kojem je u deficitarnom tekstilnom sektoru do sada već zaposleno 130 osoba. Pored rada sa ugroženim kategorijama društva, GIZ radi i sa visokovalfikovanim građanima koji su se školovali ili radili u inostranstvu, i koji su odlučili da se vrate u maticu, u okviru globalnog programa Nemačke razvojne saradnje „Migracije i dijaspora“.

Njih šestoro u ovoj godini, a 22 tokom čitavog projekta, vratili su se u Srbiju i zaposlili se u javnim institucijama, naučnim institutima i civilnom sektoru. 12 srpskih stručnjaka iz dijaspore ostvarilo je saradnju na domaćem tržištu, a u toku je treći po redu konkurs pod nazivom „Poslovne ideje za razvoj“ koji pruža finansijsku i logističku podršku srpskoj dijaspori koja bi kroz zasnivanje inovativnih preduzeća u Srbiji doprinela razvoju domaćeg tržišta, te otvaranju specifičnih, savremenih radnih mesta.

U toku je i kampanja partnera programa, Privredne komore Srbije, za privlačenje preduzetnika iz dijaspore za saradnju sa domaćim privrednicima, koju je program „Migracije i dijaspora“ podržao izradom promotivnog filma, tako približivši publici angažmane podržanih stručnjaka povratnika.

Podrška institucijama ključna je za GIZ, pa tako globalni program „Migracije i dijaspora“ radi na jačanju državnih i nedržavnih aktera u nošenju sa izazovima i oblikovanju mogućnosti u okviru migracionih politika. Više od 200 predstavnika ministarstava, lokalnih samouprava i civilnog sektora prošlo je kroz raznovrsne obuke koje imaju za cilj jačanje kapaciteta institucija po pitanju migracija.

Preko 600.000 evra Nemačka vlada izdvojila je za projekat izrade i primene inovativnih politika zapošljavanja u lokalnim samoupravama koji, uz podršku programa „Migracije za razvoj“ od decembra sprovodi Ministarstvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja.

Bonus video: Ana Lalić o zaokretu Srbije prema migrantima