2
Dr Milika Ašanin rekao je da u prijemno-trijažnoj ambulanti Infektivne klinike ima i do 200 pregleda u toku 24 časa, a broj prijema u toku dana bude između 60 i 80. U danu za nama bila su 64 prijema u kovid bolnici u Batajnici.
Zdravstveni sistem je preopterećen i podređen zbrinjavanju kovid pacijenata.
Direktor Univerzitetskog kliničkog centra Srbije Milika Ašanin rekao je za RTS da iz dana u dan ne popušta veliki pritisak pacijenata na dve kovid bolnice – u Batajnici i Infektivnoj klinici, prenosi RTS.
„U proseku, u prijemno-trijažnoj ambulanti Klinike za infektivne i tropske bolesti ima i do 200 pregleda u toku 24 časa, a broj prijema u toku dana bude između 60 i 80. U danu za nama je bilo 64 prijema u kovid bolnici u Batajnici“, kaže Ašanin.
U ovom momentu naše bolnice su pune, u Batajnici je 771 pacijent, 93 u jedinici intenzivnog lečenja, 57 je na respiratoru a bilo je 64 prijema, kaže Ašanin.
Što se tiče Infektivne klinike, Ašanin ukazuje da ne samo da je popunjenost 100 odsto nego imaju i ponekog prekobrojnog bolesnika.
KCS radi u dvojnom režimu, tri segmenta
Dr Ašanin kaže da se trude na sve načine da ne zanemare nekog od pacijenata koji nisu oboleli od kovida i da im se omogući optimalna dijagnostika i lečenje.
Borimo se da u tri velika segmenta obezbedimo nekovid pacijente. To je ambulantni rad, rad dnevne bolnice i stacionarno smeštanje tih bolesnika na bolničko lečenje, kaže Ašanin.
„U ambulantnom delu, u prvih šest meseci, preko uputa prioritetnih ili uputa bez termina, kako su nam upućivani iz doma zdravlja, uradili smo 174.000 pregleda“, kaže Ašanin.
Poslednjih meseci preko IZISA je omogućeno zakazivanje i primanje pacijenata za prve preglede i ostvari se u proseku oko 35.000 pregleda mesečno.
Što se tiče dnevne bolnice, tu se najviše leče onkološki pacijenti i tu mora da se održi kontinuitet u primeni citostatika, biološke terapije.
Od početka godine do danas pregledali smo oko 20.000 pacijenata, podvrgli procedurama i lečili oko 20.000 pacijenata, a primili oko 55.000 pacijenata što se tiče bolničkog dela, objasnio je profesor Ašanin.
Intervencije i operacije, koliko se čeka
Kaže da su prinuđeni da sa manjim brojem medicinskih sestara, tehničara, lekara, internista, smanje donekle obim posla, na nivou 30 do 40 odsto u zavisnosti od toga o kojoj klinici se radi.
Hitni pacijenti u urgentnom stanju odmah se primaju i ne čekaju. Između ovih drugih pravimo prioritete – pacijenti koji imaju hronična oboljenja koja se pogoršavaju, oni koji su odlagani i ne mogu da čekaju imaju prioritet i primamo ih, rekao je Ašanin.
Na listi čekanja za dijagnostiku, koronarografiju ima oko 700 pacijenata, na ugradnju stenta čeka 31 pacijent.
„Od početka godine uradili smo 2.300 operacija katarakte, na listi čekanja je 1.600 pacijenata, za oko osam meseci“, istakao je Ašanin.
Prema njegovim rečima, najviše se čeka na ortopediji, između godinu i godinu i po dana – 870 pacijenata čeka na ugradnju proteze kolena i 700 na ugradnju kuka.
Ašanin kaže da neki odlažu svoj dolazak, plaše se okolnosti da im dolazak može biti rizičan.
Dijagnostičke procedure se rade i za vikend
Trudimo se da zadovoljimo potrebe pacijenata, imamo razna dijagnostička snimanja, svakog drugog vikenda, povećavamo broj radnih dana i hvatamo priključak sa obavezama, rekao je Ašanin.
„Obaveštavamo građane, radimo preglede i kontrole, i kažemo im da pri pogoršanju stanja moraju odmah da se jave domovima zdravlja, ne smeju da neuzimanjem terapije dozvole pogoršanje“, zaključio je Ašanin.
Priča o zaraženoj porodilji
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
