119
Kontakt centar o projektu “Jadar”, koji svi građani mogu da pozovu i postave pitanje o rudarenju litijuma koje ih zanima, počeo je sa radom. Svakog dana od devet do 15 časova, građani mogu da razgovaraju sa operaterima i postave pitanje o uticaju projekta na okolinu ili zdravlje ljudi. I mi smo pozvali ovaj kontakt centar, gde nam je rečeno da bi Rio Tinto “trebalo da” smanji mogućnost zagađenja životne sredine – osim ukoliko dođe do akcidenta.
Mogućnost da Rio Tinto rudari litijum u dolini reke Jadar izazvala je burne reakcije – masovni protesti održani su u čak četrdesetak gradova, a u subotu će se skup održati i u Beogradu.
Grupa univerzitetskih profesora objavila je detaljno istraživanje o tome kako bi projekat “Jadar” uticao na sve nas. Posledice su katastrofalne – od propadanja poljoprivrede, zagađenja sumpornom kiselinom, pa do toga da bi vodosnabdevanje čak 2,5 miliona ljudi bilo ugroženo.
Iako debate u medijima nema, a vlast ne želi da prihvati nezadovoljstvo građana i apele stručnjaka, Vlada Srbije je pokrenula kontakt centar preko kojeg građani mogu da se informišu oprojektu.
“Dobili ste kontakt centar Vlade Republike Srbije gde možete dobiti informacije u vezi sa projektom ‘Jadar’. Radi unapređenja usluge, ovaj razgovor može biti snimljen. Naš cilj je da sprečimo širenje dezinformacija o projektu i pružimo prave informacije i zato vam stručnjaci iz oblasti rudarstva, zdravstva i ekologije stoje na raspolaganju svakog radnog dana od devet do 15 časova”, čuje se automat kada se okrene broj 0800 37 37 37.
Portal Nova.rs odlučio je da pozove ovaj broj i proveri šta operateri mogu da nam kažu o zagađenju koje bi izazvao projekat “Jadar”. Zanimalo nas je da li je moguće garantovati da okolina neće biti uništena, a hteli smo da proverimo da li bi ljudi mogli da se kupaju, a životinje piju vodu iz reke Jadar, ukoliko bi se projekat realizovao.
PROČITAJTE JOŠ
119
27
42
Kako nam je ispričala operaterka, Studija o proceni uticaja na životnu sredinu biće garant da će ekološki standardi biti ispunjeni, a Rio Tinto biće u obavezi da nabavi filtere i prečišćivače za vodu i izduvne gasove.
Tako će biti u “regularnim” uslovima – ako ne bude došlo do akcidenta.
Novinarka portala Nova.rs: Da li može biti zagarantovano da neće biti zagađenja okoline zbog rudarenja litijuma?
Operaterka kontakt centra: Pa, u principu, trebalo bi da bude propisano Studijom o proceni uticaja na životnu sredinu. Kompanija treba da uvede filtere, da uvede prečišćivače vode, za izduvne gasove i sve, tako da bi trebalo da se smanji svaki mogući potencijalni uticaj na životnu sredinu.
Novinarka: Znači da ipak postoji šansa da projekat neće biti 100 odsto bezbedan?
Operaterka: U principu, naravno u slučaju nekih akcidentnih situacija, može da dođe do neke nezgode, ali u toku redovnog rada bi trebalo da i vazduh i voda i zemljište budu bezbedni.
Novinarka: Znači ako budem htela da se kupam u Jadru ili životinje da piju vodu, ni ja, a ni životinje nećemo biti ugroženi?
Operaterka: Trebalo bi da to bude tako.
Mišljenja stručnjaka, ipak, dijametralna su u odnosu na ono što smo čuli od operaterke kontakt centra.
PROČITAJTE JOŠ
18
50
6
Iako o posledicama eksploatacije litijuma slušamo godinama unazad, poslednje istraživanje, odnosno naučni rad “Uticaj istražnih aktivnosti potencijalnog rudnika litijuma na životnu sredinu u zapadnoj Srbiji”, detaljno, a istovremeno rečnikom “običnog čoveka” ukazuje na štetnost ovog projekta. Autori rada koji je objavljen u časopisu iz grupe “Nature” su naučnici: prof. dr Dragana Đorđević, Jovan M. Tadić, Branimir Grgur, Ratko Ristić, Sanja Sakan, Jelena Brezjanović, Vladimir Stevanović i Bogdan Šolaja.
U ovom istraživanju se, na samom početku, ističe činjenica da predložena eksploatacija ležišta litijum/borata u dolini Jadra, od strane korporacije Rio Tinto, preti da postane velika prerada rude koja sadrži bor i litijum, a da bi to bio jedan od prvih rudnika litijuma na svetu u naseljenom i poljoprivrednom području, pa se s razlogom postavlja pitanje – ako nikome nije uspelo da bezbedno rudari na takvom području, kako to da bi uspelo baš nama?
Odgovor je da ne bi.
Otvaranjem rudnika, piše u ovom naučnom radu, problemi će biti umnoženi jalovinom, otpadnim vodama rudnika, bukom, zagađenjem vazduha i svetlosnim zagađenjem, ugrožavajući živote brojnih lokalnih zajednica i uništavajući njihove izvore slatke vode, poljoprivredno zemljište, stoku i imovinu. Planirani rudnik litijuma, sa pratećom infrastrukturom, proizvodnim kapacitetima i najmanje dve deponije, u zapadnom delu Srbije, zauzeo bi teritoriju okolnih sela koja imaju oko 20.000 stanovnika, a na osnovu predstavljenog životnog veka od 64 godine, rezultirao bi, kako se navodi u istraživanju, gubitkom posla za hiljade ljudi koji se trenutno oslanjaju na poljoprivrednu proizvodnju ovog područja.
“Od zemljišta koje se uništava, 203 hektara su šume, a 317 hektara oranice. Iskopavanje rude i ispumpavanje podzemnih voda ili curenje, rezultiralo bi sleganjem skoro 850 hektara zemljišta. Uspostavljanje deponija u pojasu reka Jadar i Korenita, koje su izuzetno bujične, stvorilo bi opasnost od kontaminacije nizvodnih delova i ugrozilo snabdevanje vodom za oko 2,5 miliona ljudi”, piše u istraživanju.
Očekuje se da će planirani projekat „Jadar”, kako pišu profesori, izazvati značajno uništavanje i fragmentaciju staništa, što će rezultirati ozbiljnim negativnim uticajima na živi svet, uključujući nekoliko stotina biljnih i životinjskih vrsta.
BONUS VIDEO Ljiljana Braloviċ na skupu protiv rudarenja litijuma „Poziv na odziv“ u Kragujevcu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare