Foto: Shutterstock

Parastos za Srbe ubijene u vojno-policijskoj akciji hrvatske vojske i policije “Oluja” održan je u crkvi Svetog Marka u Beogradu. Izbeglica iz Gračaca Rajka Kesić, prisetila se danas da je napuštanje doma bilo veoma bolno i tužno i da svakog avgusta ponovo oseća tu tugu.

Parastosu su prisustvovali članovi porodica čiji su srodnici stradali u “Oluji”, predstavnici Vojske Srbije i gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić.

Akcija “Oluja” počela je 4. avgusta 1995. godine ofanzivom hrvatske vojske i policije, te jedinica HVO na području Banije, Like, Korduna i severne Dalmacije.

Foto: TANJUG/ JOVANA KULAŠEVIĆ

Izbeglica iz Gračaca Rajka Kesić, koja je napustila svoj dom tokom „Oluje“ pre 29 godina, rekla je danas da je napuštanje bilo veoma bolno i tužno, ali da je najveći broj ljudi mislio da će se ipak vratiti svojim kućama.

Ona je rekla za Tanjug da 13 dana nije imala nikakvu informaciju o svom bratu i da je tek posle tih 13 dana došla u Bogatić, gde su joj ljudi pružili privremeno utočište i telefon. Navela je da se svakog 4. u mesecu oseća isto.

„Puna tuge, bola i sećanja, kao da je juče bilo. Gračac više nije moj grad i od 2015. godine nisam ni odlazila tamo, jer se jako loše osećam kada odem“, rekla je Kesić.

Opisala je da je put u koloni bio užasan i da je prošla Petrovačku cestu samo sat vremena pre njenog bombardovanja.

Foto: DRAGAN MILOVANOVIC / AFP / Profimedia

„Sretali smo svoje ljude, osećala sam pravu tugu. Srela sam drugaricu koja je u tom momentu morala da se porodi, a muž joj je poginuo“, rekla je. Dodala je da u putu nisu imali šta da jedu niti vode, kao i da usput nije bilo prodavnica gde bi moglo nešto da se kupi.

Govoreći o svom domu, seća se da je uspela da ponese samo foto album sa uspomenama na školske dane.

„Mi smo imali nadu da ćemo se vratiti i nismo ništa nosili sa sobom“, rekla je Kesić.

Foto: N1

Posle 13 dana teškog i trnovitog puta, Rajka Kesić je stigla u Zemun kod ujne, gde je boravila naredna dva meseca.

„Ne znate gde se nalazite. Jurite ovamo, jurite onamo, idete u Crveni krst, a zapravo ne znate gde ste. Kao deca smo se radovali praznicima i dolascima u Zemun, ali tada se nismo radovali“, rekla je ona.

U danima po dolasku intenzivno je tražila posao, a privikavanje na novu realnost bilo izuzento teško.

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Ostavi prvi komentar