2
Vučićeva obećanja o povišicama plata u zdravstvu i tvrdnja ministra Zlatibora Lončara da je za vreme epidemije zaposleno čak 1.500 lekara sa biroa, samo su nova u nizu praznih obećanja i lepih želja države, koje u realnosti nisu ni blizu istini, kaže u intervjuu za Nova.rs dr Rade Panić, predsednika Sindikata lekara i farmaceuta.
Izjavu ministra zdravlja Zlatibora Lončara za Novosti da je „tokom vanrednog stanja, zbog epidemije virusa korona, zaposleno 4.500 zdravstvenih radnika, od toga 1.500 lekara“, Sindikat lekara i farmaceuta demantuje tvrdnjom da ova brojka čak ne prelazi ni 300, a da je i ona pod znakom pitanja.
„Podaci sa Zavoda govore sasvim drugačije, Prema starim podacima, na birou je bilo 2.600 lekara, a sada ih je 2.300. Dakle, ako su i zaposlili, zaposlili su svega 300 ljudi, a i to je veliko pitanje da li su to stvarno zaposleni ili su kolege prosto otišle sa biroa. Lončar poprilično ne barata tačnim podacima, niti zakonskim normativima kako je organizovano zdravstvo, a onda su i Vlada i predsednik očigledno loše obavešteni, pa se izleću sa obećanjima koja se ne mogu životno primeniti”, kaže doktor Rade Panić.
On tvrdi da je zbog sukobljavanja zakona, pravilnika i uredbi došlo do potpune konfuzije u kojoj se želje i obećanja predsednika, sve i da su iskrene, ne mogu ostvariti.
„Doneta je uredba gde je navedeno da direktori zbog vanredne situacije mogu po hitnom postupku da izvrše popunu takozvanog ‘kadrovskog plana’, odnosno Pravilnika o sistematizaciji radnih mesta sa brojem izvršilaca, koji se donosi na osnovu Pravilnika o bližim uslovima za obavljanje zdravstvenih delatnosti iz 2006. godine – u njemu je tačno dato koliko ustanova treba da ima zaposlenih“, kaže Panić.
Predsednik Sindikata lekara i farmaceuta objašnjava da broj zaposlenih u ustanovi počinje od broja lekara, da se sva ostala radna mesta računaju prema njima, a da se broj lekara određuje ili prema broju stanovnika (za ustanove primarne zaštite), ili po broju kreveta (sekundarna i tercijarna zdravstvena zaštita).
„Na broj lekara ide i broj sestara, a i broj nemedicinskog osoblja. Tu je i administrativni deo, i upravo tu imamo poremećaj gde je mnogo nemedicinskog osoblja koje po sitematizaciji ni nemaju svoje mesto u zdravstvenom sistemu, ali zauzimaju radna mesta. Zbog toga imamo 15 odsto manjka zdravstvenih radnika”, kaže Panić.
On ističe da je Sindikat lekara po izbijanju epidemije prvi pozvao da se svi zdravstveni radnici sa Zavoda za zapošljavanje zaposle, čime bi se taman ovaj manjak od 15 odsto popunio, a i uklopio bi se u ovu Uredbu Vlade o zapošljavanju u vreme epidemije i pravilnicima i imali bi dovoljan broj zdravstvenih radnika.
„Ovom uredbom je Vlada to na neki način omogućila direktorima, da izvrše popunu plana. Ali, tada im ostaje višak nemedicinskog, odnosno administrativnog osoblja, jer im Zakon o maksimalnom broju zaposlenih u javnom sektoru propisuje koliki je tačan maksimalni broj zaposlenih. Evropu, nažalost, ne interesuje struktura zaposlenih, već da to što manje košta i da je broj zaposlenih u skladu sa onima koji je određen“, kaže Panić.
Panić podvlači da su neki direktori pokušali da iskoriste ovu mogućnost zapošljavanja i dali nekim ljudima sa Zavoda za zapošljavanje rešenja za stalno.
„Međutim, onda je to osporio RFZO upravo na osnovu ovog Zakona o maksimalnom broju zaposlenih i na osnovu toga što ne može da izdvoji sredstva. Mnoge kolege sad traže pomoć i pitaju šta da rade”, kaže Panić, ističući da su svi pokušaji zapošljavanja za stalno propali.
„Prema mojim informacijama, niko od njih nije zaposlen na neodređeno, neki od volontera su dobili ugovore na mesec, dva, negde se pregovara da se nađe rešenje sa opštinama da preuzmu te troškove na sebe …“, kaže Panić.
On podseća i da su ukidanjem vanrednog stanja istekli i uslovi za dobijanje stimulacije od 10 odsto, kojom su zdravstvene ustanove prenebegle nedostatak zakonske regulative da se, na zahtev Vučića, plate u zdravstvu povećaju.
„Po obećanju Vlade povišica je trebalo da postane trajna, kada skupština počne sa radom nakon ukidanja vanrednog stanja. Međutim, ta tačka se nije našla na dnevnom redu zasedanja Skupštine. Sada je pitanje kako će biti uopšte i ta stimulacija isplaćivana, s obzirom da bi ona morala biti obrazložena po svakom radniku ponaosob, jer moraju da obrazlože zašto bi davali 10 posto stimulacije, s obzirom da se još nismo vratili u redovan program rada, a nemamo više covid pacijenata”, kaže Panić, napominjući da tu nije kraj.
„Ispalo je da su najviše nagrađeni oni koji nisu radili, jer oni koju su radili na prvoj liniji su često ostajali i bez dežurstva, već im se to vodilo kao redovna smena, tako da su oni za platu puno zakinuti. Zato smo mi od resornog ministarstva tražili da se tim ljudima, na prvoj liniji, u naredna tri meseca dodeli maksimalna stimulacija od 30 posto, bar za one koji su bili u direktnom kontaktu sa covid pacijentima“, kaže Panić, napominjući da ni na ovaj zahtev nije ponuđeno konkretna pomoć države.
„Lončar je dao neko upustvo direktorima da radnicima iz Covid jedinica budu nekako nagrađeni. Ali, to je ostalo da urade poslodavci, a skoro nijedna zdravstvena ustanova u Srbiji nema sredstava iz kojih bi to mogli isplatiti. Dakle, ukoliko je direktor ustanove uspeo nekako da se snađe i reguliše, ljudi su plaćeni, a tamo gde nisu mogli, nikom ništa. Tako da će i to ostati još jedno mrtvo slovo na papiru i kao još jedna dobra ministrova namera za koju je jasno da se ne može sprovesti u realnost“, zaključuje Panić.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
