Srbija je od Nemačke 2003. godine dobila brod Argus, koji je nakon tri velika međunarodna istraživanja ostao zaboravljen i zapušten. Ova ploveća laboratorija je 2020. godine osposobljena za rad, ali je Srbija ne koristi. Na pitanje zašto Argus, koji bi mogao da kontroliše kvalitet Dunava od Nemačke do Crnog mora, stoji usidren, odgovor nemaju ni sadašnja ministarka ni prethodni ministar zaštite životne sredine.
Poznato je da je Argus, kada je sagrađen 1972. godine bio najopremljenija ploveća laboratorija koju su nemački istraživači koristili za ispitivanje kvaliteta vode, stanja ribljeg fonda i ekosistema u Rajni. Nakon što je Nemačka obezbedila novi brod, Argus 2, stari je pripao Srbiji.
Rukovodilac Odeljanja za hidrologiju i zaštitu voda na Institutu za biološka istraživanja (IBIS), dr Momir Paunović, bio je uključen u sva veća istraživanja rađena na ovom brodu koja su počinjala iz Beograda. Dr Paunović za list “Nova” priča da je Argus 2003. godine dva puta plovio radi maršutih merenja na Savi i Tisi, da bi ga 2004. Evropska komisija uključila u međunarodni program.
“Na Dunavu su tad rađena istraživanja priobalja i vodenog sistema sa stanovišta životne sredine i biodiverziteta. Išli smo uzvodno malo iznad Beča i nizvodno do rumunsko-bugarskog sektora kod Kalafata. Zatim je 2007. godine Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede angaživalo Argus radi israživanja celog Dunava, od Regensburga do Crnog mora. Na reci smo tad proveli oko dva i po meseca”, kaže i podseća da kada je Srbija dobila brod, prihvatila je i obavezu da ga koristi za međunarodna istraživanja vezana za projekte Evropske komisije i projekte Međunarodne komisije za zaštitu reke Dunav.
Nakon toga je ova ploveća laboratorija ostala usidrena i prepušten propadanju sve do 2011. godine, kada je predata Centru za promociju nauke, na čiju inicijativu je u februaru 2013. remontovana. Te godine su na njemu održavane radionice u cilju promocije nauke i te godine je poslednji put plovio na međunarodnu misiju.
“Remont broda je rađen u dva navrata, jedan je završen 2013, drugi 2019. Taj drugi remont je bio ozbiljniji, podrazumevao je ojačavanje komora, poboljšavanje manevarskih sposobnosti, dodatne motore… sve je uređeno da bi se brod doveo na nivo na kom može da bude registrovan kod nas, a u Srbiji su plovidbeni propisi strožiji od evropskih”, priča.
Laboratorija na Argusu dobro opremljena i nezamenjiva
Dr Paunović kaže za Nova.rs da je za određana mikrobiloška istraživanja ova ploveća laboratorija nezamenjiva.
“Istraživanja tog tipa koja se rade niz vodotok jedino su moguća ukoliko postoji laboratorija koja je tu. To je idealan prostor koji je potpuno prilagođen laboratorijskom radu. Laboratorija na Argusu je stvarno održavana, postoje svi prateći elementi da ona može da radi – dobra ventilacija, rashladne vitrine, termostati… Postoji mogućnost da se namenski donesu kvalitetni uređaji, što je neprocenjivo. Kada recimo radite mikrobiologiju vode, dok uzmete uzorak i odnesete u laboratoriju prođe nekoliko sati i taj uzorak više nije dobar, a ovde to možete da radite direktno na brodu”, objašnjava Paunović za “Novu”.
Da je Ministarstvo zaštite životne sredine 2019. uložilo u remont Argusa za list “Nova” potvrdio je tadašnji ministar Goran Trivan, koji je i zaplovio na njemu u pratnji ambasadora Nemačke Tomasa Šiba u septembru 2020. godine. Na Argusu je u septembru ove godine plovila i sadašnja ministarka životne sredine Irena Vujović. Međutim, nije poznato da je brod nakon toga plovio u istraživačke svrhe.
Trivan je za list “Nova” objasnio i zbog čega je ovo plovilo značajno:
“Srbija ima potrebu za stalnim monitoringom i analizama kvaliteta naših voda, i Argus tu može odigrati značajnu ulogu. Isto tako, pogodan je za naučno-istraživački rad u mnogim oblastima, za potrebe nevladinih organizacija i njihove aktivnosti, ali i za međunarodnu saradnju, i međunarodne istraživače projekte”.
Na pitanja da li je brod nakon što je osposobljen za rad korišćen u istraživačke svrhe i ukoliko nije, zbog čega, međutim, nije odgovorio. Odgovor na ista pitanja nisamo dobili ni iz kabineta aktuelne ministarke za zaštitu živone sredine Iren e Vujović.
Dr Paunović smatra da problem nije u nedostatku stručnih kadrova, jer naučnika koji bi mogli da rade na istraživanjima ima i IBIS i Agencija za zaštitu životne sredine (SEPA) ali i drugi instituti koji se ozbiljno bave vodana sa različitih aspekata.
“Mislim da su za to potrebna velika novčana sredstva, koja prevazilaze naše mogućnosti. To je uvek bio ozbiljan zalogaj – kad je brod stigao niko nije očekivao da sve biti toliko kompleksno, nije moglo da se nađe rešenje da sve bude ekonomski isplativo, da služi svojoj svrsi i bude tehnički izvodljivo – da se iz državne uprave lako preusmeravaju sredstva”, zaključuje.
76 odsto površinskih voda u Srbiji nepoznatog kvaliteta
U publikaciji Status površinskih voda Srbije za period 2017 – 2019 godine, koju je izdala SEPA, navedeno je da Srbija ima ukupno 504 vodnih tela (reka, jezera, kanala, akumulacionih jezera) od kojih je za samo 2 odsto utvrđen dobar ekološki status, za 8 odsto umeren, 9 odsto slab, 5 odsto loš, dok čak 76 odsto uopšte nije ispitivano. Ovi podaci dovoljno govore o tome zašto bi Argus trebalo da plovi radi ispitivanja.
Bonus video: Požutela reka – kamenolom ispušta otpadne vode u Resavu
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare