200
Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu Zoran R. Tomić izjavio je danas da bi zainteresovana lica, posežući za rapoloživim ustavno-pravnim putem, trebalo što pre da iniciraju novi ustavni spor kako bi se pobila najnovija Uredba vlade Srbije o Prostornom planu za projekat "Jadar".
Tomić je agenciji Beta kazao da na temelju kredibilnih elaborata kompetentnih lica i merodavnih institucija, a pozivajući se i na respektabilna inostrana iskustva, trebalo što pre inicirati novi ustavni spor da bi se pobila „najsvežija“ Uredba vlade Srbije, kako procesno, formalno, tako i suštinski, sadržinski.
Osvrćući se na nedavnu odluku Ustavnog suda o ukidanju, kao neustavne, uredbe kojom je zaustavljena primena uredbe u pogledu projekta „Jadar“, Tomić je kazao da Ustavni sud nije, navodno ne mešajući se u nadležnost vlade, pravno „oživeo“ prvobitnu uredbu.
„Samo je naprečac, bez javne rasprave i valjanog obrazloženja, to i takvo stopiranje, pozivajući se na procesne propuste donosioca, stavio van snage. Ta druga uredba o ukidanju Prostornog plana za projekat ‘Jadar’, već u startu planirana da bude ograničenog dometa i kratkoga daha, verovatno je bila samo iznuđeni politički manevar da bi se privremeno suzbio požar rastućeg narodnog nezadovoljstva nameravanim opsežnim rudarenjem ozbiljnih posledica“, smatra profesor.
Prvobitnoj uredbi, dodao je, Sud je u obrazloženju, koje ne zadobija svojstvo pravne obaveznosti svoje odluke, a ne u izreci, budući da ona i nije bila predmet spora, odrekao bilo kakva pravna dejstva.
„Ali u nju, kobajagi, nije pravno dirao, nije je ukinuo. Opet, konstatovao je, ne trepnuvši, zapravo sasvim suprotno. Naime, veli Sud, ona ‘ne oživljava’, kao da je ta prva uredba, ukidanjem one druge, tobože ‘postala’ pravno nepostojeća, normativno mrtva. Neznanje, zavaravajući naum? Svejedno: posredi je čista pravna besmislica, jer kada sudski staviš van snage jedno stopiranje, njime do tada zaustavljeni pravni saobraćaj nastavlja nesmetano da teče“, objasnio je Tomić.
Prema njegovim rečima, Ustavni sud je neskriveno i eksplicitno, „valjda smišljeno radi neke veštačke ravnoteže i privida pravde“, ostavio „otvorena vrata“ da vlada Srbije novom uredbom stavi u pravni pogon onu prvu.
„Sve to, da bi se na osnovu nje, dalje, donosili pojedinačni pravni akti i radnje, što je bilo apsolutno suvišno i dobrano sumnjivo. Vlada je taj prećutni nalog ili ‘podsećanje’, brže-bolje i uslišila, ne menjajući nijedno slovce prvobitne uredbe“, kazao je on.
Profesor Tomić postavlja pitanje otkud sada uredba o „primeni“ one prvobitne, a ne nova uredba identične sadržine prvoj, „s obzirom da je ta prva uredba, po rečima Suda, njegovom odlukom postala normativno bezvredna, tako reći pokojna, tj. ‘neoživljena'“.
„Pritom, najnovija uredba biva doneta, odnosno ‘produženo dejstvujuća’ ona stara, bez obaziranja na trajajuće uznemirenje ovdašnje javnosti i uprkos još od ranije ozbiljno potkrepljenim naučnim i stručnim navodima da taj i takav pravni akt, sledstveno i dugoročno, vodi u ekološku katastrofu na određenom području“, rekao je profesor i istakao da pravna bitka ne sme ovom „providnom kvazi pravničkom“, a u biti političko-finansijskom „farsom“ da bude i okončana, već da se inicira novi ustavni spor.
Profesor smatra da bi na Ustavnom sudu sada bilo da se, ovoga puta, ne drži bezbednog i dirigovanog „plićaka“, nego da hrabro i temeljno, na podlozi kvalifikovane javne rasprave, zagazi u dublju pravničku i matičnu ekološku „vodu“.
„Da bi se Ustavni sud pravosnažno izjasnio da li je predmetna uredba možda u svemu saglasna, ili je pak flagrantno suprotna načelu iz člana 74. Ustava koji glasi:’Svako ima pravo na zdravu životnu sredinu i na blagovremeno i potpuno obaveštavanje o njenom stanju’. Stav 1: ‘Svako, a posebno Republika Srbija i autonomna pokrajina, odgovoran je za zaštitu životne sredine’. Stav 2: ‘Svako je dužan da čuva i poboljšava životnu sredinu’. Stav 3: prema odredbi člana 194. Ustava: ‘Svi zakoni i drugi opšti akti doneti u Republici Srbiji moraju biti saglasni sa Ustavom'“, naveo je.
Tomić ističe da bi pri ustavno-sudskom ocenjivanju i odlučivanju, moralo bi da se naročito vodi računa da li su najnovijom, „hipotetički osporenom uredbom“ poštovani i propisi Zakona o zaštiti životne sredine – posebno odredbe člana 35: „Strateška procena uticaja na životnu sredinu“, kao i o odredbe člana 81: „Učešće javnosti u odlučivanju“.
