0
Nekontrolisana gradnja u Beogradu na štetu zelenih površina povećava ionako veliko toplotno ostrvo u glavnom gradu, što negativno utiče na zdravlje stanovnika, posebno starijih i hroničnih bolesnika, upozorava za „Novu“ dr Ivan Simić, docent Arhitektonskog fakulteta u Beogradu i ističe da će, ako se ovako nastavi, leta u glavnom gradu biti sve paklenija.
Simić je zajedno sa klimatolozima sa Fizičkog fakulteta prof. dr Vladimirom Đurđevićem i Lazarom Filipovićem napravio prva mapa urbanih toplotnih ostrva Beograda.
„Mapa pokazuje da je gotovo čitavo područje šireg centra grada (sve centralne opštine) veliko toplotno ostrvo. Naravno, postoje određene varijacije između narandžastih i žutih zona na mapi. Područja sa najvećim brojem tropskih noći (do 50 tropskih noći) su Novi Beograd (centralna zona), Savski amfiteatar (Beograd na vodi), dunavska padina (Dorćol, Palilula), uži centar grada (Stari grad) i pojas duž autoputa kod Autokomande. Odmah ispod na skali ali takođe sa značajnim brojem tropskih noći su Zemun, Vračar, Voždovac, i Ledine“, objašnjava Simić.
Navodi da se navedeni delovi grada koji su najviše pogođeni ne razlikuju međusobno mnogo po broju tropskih noći, odnosno razlike variraju u rasponu od pet do deset tropskih noći.
Mapa, kako dodaje Simić, nije iznenadila klimatologe koji razumeju sve faktore koji dovode do povećanja temperature u urbanim sredinama, ali jeste stručnjake koji su povezani sa urbanističkim planiranjem i koji do sada nisu imali dovoljan uvid u uticaj pojedinih prirodnih karakteristika na fenomen toplotnog ostrva. Ovo je, prema njegovim rečima, prvi uvid u razmeru koju način urbanizacije može imati na intenziviranje urbanog toplotnog ostrva.
„Kao iznenađenje se mogu izdvojiti Savska i Dunavska padina u centralnoj zoni grada koje su u veoma nepovoljnoj situaciji zbog kombinacije prirodnih faktora i guste izgradnje, nedovoljno zelenila i prisustva nekadašnjih industrijskih kompleksa i železničke infrastrukture. S obzirom na to da mapa pokazuje situaciju u periodu od 2008. do 2017. godine, još uvek nije izmeren uticaj Beograda na vodi i novih rezidencijalno-poslovnih zona na Dorćolu. On će nesumljivo biti negativan zbog načina i intenziteta izgradnje u ovim novoizgrađenim gradskim celinama“, naglašava.
Objašnjavajući fenomen toplotnog ostrva, Simić kaže da su to urbana područja, koja imaju više temperature u poređenju sa svojim ruralnim ili prirodnim okruženjem i na mapi izgledaju izolovano poput „ostrva“ toplote.
„Uzrok tome je proces urbanizacije koji menja zemljišnu podlogu, namenu zemljišta i građenu sredinu usled različitih ljudskih aktivnosti. Urbanizacija prirodnu zemljinu podlogu zamenjuje intenzivnom izgradnjom objekata, puteva i druge infrastrukture koja je napravljena od cementnih vodonepropusnih materijala koji absorbuju i zadržavaju više toplote. Veštački materijali koji se koriste za zgrade, popločavanje i puteve imaju i nisku reflektivnost (tkz. Albedo), a veliku termalnu masu što znači da u toku dana absorbuju, a tokom noći polako ispuštaju toplotu, doprinoseći tako pojavi tropskih noći kada se temperature ne spuštaju ispod 20 stepeni Celzijusovih“, ističe.
0
0
0
Pored navedenog, kako dodaje, brojne ljudske aktivnosti u gradu generišu dodatnu toplotu – od saobraćaja, preko industrije, sve do ljudskog metabolizma.
„Osim što umanjuje kvalitet i uobičajeni komfor tokom obavljanja svakodnevnih aktivnosti u toku toplotnih talasa, poseban zdravstveni problem koji uzrokuje toplotno ostrvo jesu tropske noći. One dokazano mogu dovesti do zdravstvenih problema, posebno kod starije populacije i hroničnih bolesnika, jer onemogućavaju normalan san i efikasno regenerisanje organizma u toku noći. Poznati su slučajevi toplotnih talasa sa višenedeljnim nizom tropskih noći poput onog iz 2003. godine u Zapadnoj Evropi tokom kojeg je stradalo 50 do 70 hiljada ljudi“, upozorava ovaj urbanista.
Mapa, koju su napravili, zasnovana je na podacima do 2017. godine, ali se na osnovu trendova koje su uočili, vidi da se situacija samo pogoršava.
„Nažalost, urbanizacija Beograda koja se odlikuje nekontrolisanim intenzitetom izgrađenosti na štetu zelenih površina i biološki vredne porozne zemljišne podloge može samo pogoršati ionako nezavidnu veličinu toplotnog ostrva koje obuhvata gotovo celo šire centralno područje grada“, ocenjuje.
Trend linearnog pada procenta zelenila na nivou Novog Beograda u poslednje dve decenije navodi kao „najčistiji primer ovog trenda koji se može podvesti pod termin investitorski urbanizam“.
„Na mapi su kao najugroženija područja obeležena i nekadašnje industrijske i lučke zone koja se, nažalost, zamenjuju još nepovoljnijim oblicima izgradnje poput Beograda na vodi koji je okovao betonom Savski amfiteatar. Na osnovu 3D vizualizacija dostupnih na interenetu čini se da istu sudbinu očekuje i brodogradilište na Savi, marinu „Dorćol“ i luku „Beograd“ koji intenziviraju izgradnju stambenih i komercijalnih sadržaja na štetu udela zelenih površina i prirodnog poroznog zemljišnog pokrivača“, ukazuje.
Sagovornik „Nove“, kao pozitivne projekte koji će potencijalno smanjiti efekat toplotnog ostrva, navodi Linijski park na Dorćolu čije je uređenje najavljeno za narednih nekoliko godina jer bi na taj način trebalo da „budu uvedene značajne zelene površine na prostoru nekadašnjeg železničkog degradiranog zemljišta“.
Na pitanje u kojim delovima grada može da se očekuje više tropskih noći i da li će generalno leta u Beogradu biti sve paklenija, Simić odgovara da će se povećanje javiti svuda „gde se bude nastavilo sa već pomenutom nekontrolisanom urbanizacijom i investitorskim urbanizmom“.
„Predstoji nam borba za svako parče zemljišta u centralnim zonama grada. Nažalost, sada je gotovo nemoguće popraviti štetu koju su određeni projekti naneli klimi Beograda kao što je to slučaj sa Beogradom na vodi. Klimatske promene su dovele do trajnih posledica po klimu planete i temperatura će neminovno dalje rasti. Naš zadatak je da te posledice u što većoj meri minimiziramo i adaptiramo naše gradove“, ističe.
Kao ključne načine borbe navodi „pre svega usklađene strategije urbanog razvoja koje uključuju sistemsko ozelenjavanje primenom rešenja koja su inspirisana prirodnim ekosistemima“.
„Na taj način bi se uspostavila kontrola izgradnje i obezbeđivanje kvalitetnih i povezanih zelenih površina koje bi ublažile efekat toplotnog ostrva. Treba pomenuti značaj urbanih šuma i velikih gradskih parkova koji su se na mapi pokazali kao najvažniji rashlađivači grada“, zaključuje ovaj urbanista.
BONUS VIDEO: Danas najvreliji dan: salata, voćni smuti, limunada – preporuka za spas od vrućina: Kako protiv Lucifera?