Od danas su za istraživače otvoreni tajni arhivi Vatikana iz doba pontifikata pape Pija XII, koji je trajao od marta 1939. do oktobra 1958. godine.
Pije XII jedan je od najkontroverznijih poglavara Rimokatoličke crkve, koga deo istoričara doživljava kao „Hitlerovog papu“, dok je za druge neko ko je u tajnosti pokušao da pomogne jevrejskoj zajednici tokom Holokausta.
U domaćoj javnosti očekuje se da će dokumenti pokazati kakva je bila uloga pape Pija tokom okupacije Jugoslavije, njegov odnos sa Alojzijem Stepincem, ali i uloga u posleratnom spasavanju ratnih zločinaca.
Nekadašnji ambasador Srbije u Vatikanu Vladeta Janković kaže za Nova.rs da iz neposrednog iskustva zna koliko se u Vatikanu zazire od tog perioda.
„Arhivi će biti otvoreni ali lično sumnjam da će baš sve biti dostupno naučnicima“, rekao je Janković, koji smatra da su dokumenta iz arhive po svoj prilici suviše kompromitujuća „pa bi mogla da poremete odnose Vatikana i SAD, gde je jevrejska zajednica izuzetno uticajna.“
„Siguran sam, međutim, da će dokumenti iz arhiva Pija XII značiti našoj strani kada je reč o pregovorima o odlaganju kanonizacije Alojzija Stepinca“, rekao je Janković, koji je uveren da bi moglo da dođe do otkrića koja bi nama išla u prilog.
„Niko ne može da tvrdi kakvi će biti konkretni rezultati istraživanja novootvorene arhive, ali se istoričari u Srbiji nadaju da će se doći do činjenica o vezama Pija XII sa Stepincem, a posebno o njihovim vezama tokom postojanja Nezavisne države Hrvatske (NDH)“, kaže za Nova.rs naučna savetnica u Institutu za noviju istoriju Radmila Radić.
Ona naglašava da rad na dokumentima iz arhive tek počinje, i da bi za domaće istraživače bilo od izuzetnog značaja da dobiju direktan pristup istorijskoj građi.
„Nadam se da će biti sluha kod nadležnih da se takvo istraživanje realizuje, zato što ono ne može da traje par nedelja, nego se radi godinama i podrazumeva angažovanje ozbiljnih resursa“, objašnjava Radmila Radić.
„Bilo bi dobro da se odabere grupa mlađih istraživača, koji bi radili na toj građi i za godinu-dve doneli početne rezultate“, rekla je Radić, i naglasila da ozbiljnije zaključke na osnovu dokumenata iz arhive treba očekivati tek za tri do četiri godine.
„O tome treba sada da se razmišlja, da bismo imali ozbiljan naučni rezultat u budućnosti“, savetuje Radmila Radić.
Britanski “Gardijan” je podsetio da je papa Pije XII odbio da osudi nacistički napad na Poljsku 1. septembra 1939, te da je u decembru 1942. Pije XII pričao uopšteno o patnjama Jevreja “iako je već nekoliko meseci znao” za nacistički plan za istrebljenje Jevreja.
„Gardijan“ podseća i da je 1943. pisao berlinskom biskupu, govoreći da crkva ne može javno da osudi holokaust, iz straha da ne izazove “veća zla”, ali i da je je aktuelni papa Franja pre godinu dana najavio otvaranje dokumenata iz vremena pape Pija XII, uz reči “da se crkva ne boji istorije”.