0
Skoro dvesta hiljada građana Srbije starijih od 65 godina nema lična primanja, a sigurno je da trećina tog broja nema nikoga ko bi ih finansijski pomogao. Oni moraju da rade da bi živeli i sada je to veliki izazov za državu, poručuju iz nevladine organizacije Amiti.
Predsednica te organizacije Nadežda Satarić, koja ima 66 godina i sama spada među one koji ne smeju da napuštaju kuću zbog uvedenog vanrednog stanja, priča za Nova.rs kako je tokom jutra, pre 10 sati, dok još zabrana izlaženja, nije stupila na snagu, otišla da kupi osnovne namirnice.
„Na pijaci za tezgama sam videla osobe starije od 65, neke i od 70 godina. Pitala sam čoveka koji prodaje povrće da li zna za uredbu, a on mi odgovara: ‘Šta da radim kad moram da prodajem ovde. Živim od toga, nemam penziju’. E, to je zaista problem. Dosta je takvih, koji nemaju druge prihode ili imaju jako male penzije da moraju dodatno da rade da bi se prehranili“ objašnjava predstavnica udruženja “Amiti”.
Prema njenim rečima, na nivou Srbije oko 136 hiljada žena starijih od 65 godina i oko 50 hiljada muškaraca iste dobi nema svoja lična primanja.
Međutim, kako upozorava, to ne znači da je svih tih skoro 200 hiljada ljudi bez ikakavih sredstava, jer deo njih ima bračnog partnera koji ima primanja ili decu koja ih pomažu.
„Ono što je sigurno i što su pokazala neka naša istraživanja, trećina ljudi starijih od 65 godina, koji nemaju svoja lična primanja, nemaju nikoga na koga bi mogli da se oslone. Ti ljudi su prinuđeni da rade“ dodaje Satarić i procenjuje da je to oko 60 hiljada ljudi.
Kada se taj podatak ukrsti sa onim da socijalnu pomoć u Srbiji prima 17 hiljada starijih od 65 godina, upozorava Satarić, onda dođemo do onih kojima je zaista neophodna pomoć.
„Ti ljudi su sada u velikom problemu i državama mora nekako da reaguje, da pomogne tim ljudima da ne dođu u situaciji da gladuju“, naglašava Satarić.
Generalno, pomoć svim starijima od 65 godina na koje se uredba odnosi bez obzira na njihov materijalni status, kako upozorava, biće veliki izazov za državu i celo društvo.
„Nisam sigurna koliko volonteri koji su angažovani da pomažu onima koji pozovu opštinske kol centre mogu da zadovolje sve potrebe starijih ljudi. Mislim da su potrebne dodatne mere, ali da moramo da se oslonimo i na solidarnost komšija“ objašnjava ona.
Podseća da u nekim zgradama, posebno u Beogradu, većinom žive staračka domaćinstva i predlaže da bi u ovoj situaciji mogli da se angažuju upravnici zgrada da organizuju nabavku i pomoć za starije sugrađane.
Komentarišući predlog predsednika Srbije da se prodavnice tokom jutra od četiri do sedam časova posebno otvore samo za starije, ocenjuje da je do dobra ideja, ali da je mnogo potrebno da bi se realizovala na pravi način.
„Najlakše je doneti meru, ali kako je sprovesti. Recimo, što nisu bar jutros dok nije ova zabrana stupila na snagu, otvorili prodavnice malo ranije, nego kod mene u kraju penzioneri čekaju u osam pred radnjom da se otvori da bi što pre kupili ono što im je potrebno“ pita Nadežda Satarić.
Ako se organizuju takve akcije makar i samo jednom nedeljeno, kako navodi, važno je da prodavnice koje u njih budu uključene budu na svakom koraku, u svakom kvaru, a ne samo jedna ili dve u celoj opštini.
Banke da dostavljaju pare na kuću starijima
„Mnogi penzioneri primaju penzije preko računa i verujem da je deo njih zatekla ova situacija, da nisu stigli da podignu novac. Mislim da bi bilo dobro da se donese neka uredba da se banke obavežu da dostavljaju novac na kućnu adresu ljudima starijim od 65 godina. Kako će neko ko nije podigao svu penziju da da pare nekom komšiji i volonteru, koji hoće da mu pomogne? Neću mu sigurno davati svoju karticu i pin-kod“ upozorava Nadežda Satarić.
U akciju pomoći starijima od 65 godina uključeno je trenutno oko 2,5 hiljade odraslih volontera Crvenog krsta Srbije i 540 zaposlenih u toj organizaciji, objašnjava za Nova.rs generalni sekretar Crvenog krsta Ljubomir Miladinović. On dodaje da ova organizacija ima i oko tri hiljade volontera starih od 16 do 18 godina, koji „rade iz drugog plana“.
„Mlađi volonteri mogu da odu do prodavnica ili pomognu u nabavci, ali kontakt sa sugrađanima starijim od 65 godina obavljaju isključivo naši odrasli obučeni volonteri“, navodi Miladinović i dodaje da pri tim kontaktima volonteri imaju svu neophodnu zaštitu kao što su zaštitne naočare, maske i rukavice.
On, međutim, ne može da proceni koliko je ljudi potrebno da se organizuje ovakva pomoć svim osobama starijim od 65 godina.
„Tek za nekoliko dana znaće se kolike su zaista potrebe. Crveni krst, pri tome, nije jedna organizacija koja je angažovana na ovim poslovima. Naši zaposleni i volonteri uključeni su u rad lokalnih kriznih štabova, a svima rukovodi Sektor za vanredne situacije“ objašnjava Miladinović.