Foto: Aleksandra Petrović/Nova.rs

Dva oficira Vermahta koja su sprovela u delo naredbu generala Franca Bemea od 10. oktobra 1941, majori Paul Kenig i Oto Deš, koji su izdali naređenje za streljanje u Kragujevcu i Kraljevu, nikada nisu izvedeni pred sud.

Kako pišu „Kragujevačke novine“, sudbina majora Keniga, profesora državne gimnazije „Robert Šuman“ iz grada Cvikau, dugo nije bila poznata (nagađalo se da je poginuo u borbi sa partizanima krajem 1941. godine) i rasvetljena je tek prošle godine.

Kragujevački antropolog i stručnjak za forenzičku analizu Viktor Bejatović je, istražujući nemačke arhive i dokumenta, utvrdio da je Kenig dočekao kraj rata u činu pukovnika, ali je nedugo potom preminuo – bez izvođenja na sud.

Penzioner koji nije izveden pred lice pravde

Bejatović je još utvrdio da je i Oto Deš ( komandant 749 puka iz sastava 717 divizije), stomatolog iz Ašafenburga na Majni, preživeo rat u činu pukovnika i umro kao penzioner krajem šezdesetih godina – bez suočenja sa pravdom.

Naredba za masakr u Kragujevcu izdata je posle serije napada ustaničkih snaga (partizani i četnici) na nemačku kolonu koja se kretala na relaciji Kragujevac – Gornji Milanovac -Kragujevac. U tim borbama 14. 15. i 16. septembra poginulo je deset vojnika Vremahta, a 26 je ranjeno.

Foto: Aleksandra Petrović/Nova.rs

Kapetan Fric Fidler, čiji su vojnici napadnuti na putu Kragujevac – Gornji Milanovac bio je podređen Paulu Kenigu (komandant Prvog bataljona 724 puka, 704 divizije).

Sudbina kapetana Frica Fidlera nije poznata, kao ni sudbina krajskomandanta kapetana Frajhora fon Bišofshauzena koji je tražio da se umesto Kragujevčana streljaju taoci iz okolnih sela, koja su po njemu bila „zaražena komunizmom“.

Ko je sve odgovoran za streljanje

Po hijerarhiji komandne odgovornosti sudbina aktera onoga što bi se danas zvalo udruženi zločinački poduhvat je ovakva:

Komandant 724. puka, prvi neposredno nadređeni Kenigu, general Adelbert Lončar zarobljen je od strane partizanana i posle procesa u Beogradu pred Vojnim sudom treće armije osuđen je na smrt i obešen 27. feruara 1947.

Njegov nadređeni, general major Hajnrih Borovski, komandant 704 divizije, nije odgovarao pred sudom i umro je 1963. godine.

Foto: Aleksandra Petrović/Nova.rs

Komandant 717 divizije Vermahta, Oto Hofman, u čijem sastavu su bili Fidler i Deš, nije se suočio sa pravdom i preminuo je 1991. godine. Pripadnici ove divizije, pod drugim komandantom, počinilu su zločin i u grčkom gradu Kalavriti ubivši 700 nevinih meštana, decembra 1943.

General Franc Beme, koji je u Srbiji sprovodio zloglasnu Kajtelovu naredbu o streljanju talaca, zarobljen je od strane saveznika na kraju Drugog svetkoga rata i interniran u logor u Velikoj Britaniji.

Optužen je na takozvanom Talačkom procesu za masovna ubistva civila i druge ratne zločine, ali je pred početak suđenja izvršio samoubistvo 29. maja 1947. godine.

Na istom procesu prvi čovek Komade za jugoistok feldmaršal Vilhelm List osuđen je na doživotni zatvor, ali je 1952. pušten na slobodu zbog medicinskih razloga. Umro je devetnaest godina kasnije. Slične sudine su bili i ostali osuđenici u tom procesu, provodeći u zatvoru po tri-četiri godine.

Autor naredbe broj 888 od 16. septembra 1941, kojom je uveden princip odmazde sto talaca za jednog vojnik Vermahta, komandant nemačkog generalštaba feldmaršal Vilhelm Kajtel, izveden je pred Međunarodni vojni sud u Nirbergu i osuđen na smrt.

Obešen je, sa još devetoricom osuđenika iz vrha nacističke države, 16. oktobra 1946. godine.

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare