18
Ministar zdravlja Zlatibor Lončar tvrdi da u Srbiji više nema listi čekanja za skener, jer je proteklog vikenda pregledano gotovo 3.000 ljudi. Međutim, prećutao je da time problem nije rešen, jer će dobar deo pacijenata čekati na rezultate nedeljama ili mesecima, jer u našoj zemlji postoji ozbiljan deficit radiologa, čiji je posao snimanje i pisanje ovih izveštaja, a njihov nedostatak uzrokovaće i nove liste.
Prema statistikama zdravstvenih kadrova, radiolozi su u srpskoj medicini među najdeficitarnijim, pa su traženi i državno i privatno, zbog čega svi rade duplo, a u ustanovama se tako formiraju liste čekanja na snimanja, ali i na rezultate.
Uzrok višemesečnog čekanja bio je, ističu stručnjaci, upravo deficit radiologa, koji izdaju rezultate pregleda, koje pacijenti u državnim bolnicama često ne dobiju i po nekoliko nedelja, zbog gužve.
“Do 2012. radio sam u Univerzitetskom kliničkom centru Niš. Tamo se mesecima čekalo na snimanja, za skener čak kraće nego za magnet. Jedno vreme radili smo i treću smenu, pa su nam to ukinuli. Zbog deficita osoblja, diskutabilan je broj snimljenih tokom proteklog vikenda, koji pominje ministar Zlatibor Lončar. Nije mi jasno gde su pronašli toliko tehničara i radiologa, ali i ispravnih skenera. Trebalo bi da negde bude transparentno izdat taj spisak”, kaže za Nova.rs dr Aleksandar Ivković, specijalista radiologije.
U privatnim ustanovama, rezultat se dobija odmah posle snimanja.
“To je kad imate jednog, dva pacijenta, a ne desetine ili stotine njih. Međutim, čujem da u bolnicama ljudi i dalje čekaju rezultate 10 do 15 dana, pa i duže. Sve zavisi od broja pacijenata, ali i kadrova. Radiolozi rade privatno, bez obzira da li su zaposleni u državnoj ustanovi, jer je deficit veliki, a taj dupli posao usporava rad na rezultatima”, objašnjava dr Ivković.
Radiolozi, inače, ne bi smeli da rade prekovremeno.
Pročitajte još:
18
19
61
5
“Osim što je malo radiologa, oni po zakonu ne smeju da rade, odnosno da provode u zoni zračenja, duže od 32 sata nedeljno. A kako su zaposleni i državno i privatno, ne mogu da postignu da urade sva snimanja na vreme, ni da izdaju rezultate, posebno kad je veliki broj pacijenata u kratkom periodu, kao što je bio slučaj proteklog vikenda”, ističe doktor.
Posle više godina prakse u državnoj bolnici u Beogradu, viši radiološki tehničar, koji je zamolio da ostane anoniman, za Nova.rs objašnjava koliko je zapravo složena procedura snimanja skenerom i pisanje izveštaja, ali i zbog čega kolege iz struke sumnjaju u broj izvedenih snimanja, koje ministar navodi.
“To nije nešto što se radi ‘preko noći’, niti za pet minuta. U pitanju je ozbiljna dijagnostika koja nekome može spasiti život ako se uradi kako treba, a može napraviti problem, ako se ne radi pažljivo i pravilno. Nadam se da te ljude nisu ofrlje pregledali, jer veliki je to broj za samo dva dana. Skenerski pregled, na današnjim MDKT aparatima traje od par minuta (ako je hitan pregled traume glave), pa do oko 15 minuta, na primer pregledi urološke patologije”, priča on.
Skenerskom pregledu prethodi, ističe, uobičajeno „dobar dan, ime i prezime, laboratorijske analize”, kao i popunjavanje upitnika i slično, što oduzima određeno vreme.
„Osoblje potom mora svakom pacijentu da objasni šta da radi, da se prvo raskomoti, šta sve da skine sa sebe, gde da legne. Onda se objašnjava da će mu u venu ruke postaviti plastičnu cevčicu, braunilu za davanje kontrasta (kod nekih), a da u narednih pola sata mora da popije rastvor, koji je gorak, ali sitnim gutljajima na po par minuta, pa bude lakše“, nastavlja naš sagovornik.
Potom taj isti pacijent odlazi opet u čekaonicu.
“Tamo sedi dok ne popije rastvor i čeka da opet bude prozvan. E, tek kada pacijenta prozovemo, sledi dva do 20 minuta pregleda, odnosno snimanja skenerom, koje zavisi od dela tela koje se snima. Nakon toga uzimamo ruku pacijenta i izvlačimo cevčicu, kada se oblači i slobodan je da ide. I to je procedura samo za jednog, a zamislite sad gotovo 3.000 ljudi”, kaže ovaj viši radiološki tehničar.
I to je samo deo posla.
Tek nakon snimanja, radiolog mora da interpretira pregled, odnosno da napiše šta je video.
“Tada daje svoje mišljenje o dijagnozi zbog koje je pacijent poslat na CT. Taj deo posla zahteva daleko više vremena od samog snimanja. Svaki deo pregledanog dela tela mora rečima da opiše, kvalifikuje i kvantifikuje (dimenzije, položaj sa susednim strukturama, ponašanje nakon ubrizgavanja kontrasta, itd.)”.
Zamislite, naglašava on, šta sve treba opisati jednom onkološkom pacijentu, kome su skenirani grudni koš, abdomen i karlica.
“Kreće se od pluća – svaki deo ponaosob, pa veliki krvni sudovi sredogruđa, pa samo sredogruđe. Potom sledi dijafragma, pa tek onda ono najosnovnije u trbuhu ili karlici. E, to pregledanje urađenog skenera je najvažnija stvar, a pored znanja i iskustva iziskuje vreme. Radiolog treba da održi oko i pažnju satima na više pacijenata, da se, ne daj bože, nešto ne previdi ili loše interpretira (opiše). Na stranu što mora da prekida taj posao, u slučaju konsultacija sa tehničarem, ako nešto nije jasno”, objašnjava naš sagovornik.
Koliko je radiologa i tehničara, ali i skenera, bilo uključeno u snimanja proteklog vikenda, kad će svi ti rezultati biti gotovi i koliko će biti sigurni, ako su “na brzinu” ispisani.
“Za vikend smo, navodno, ukupno snimili gotovo 3.000 pacijenata, a niko ne pominje nalaze. Ovo je sve, plašim se, jeftini populizam i ‘rešavanje’ problema preko kolena, koje ne može da se održi na duže staze i vrlo je upitno“, zaključuje viši radiološki tehničar.
***
BONUS VIDEO: Nema više listi čekanja za skener
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare