Tek poneki čovek u Knez Mihailovoj ulici, iznenađujuće pun parkić ljudi na Obilićevom vencu, biciklisti i zaljubljeni parovi, samo su neke od scena koje su reporteri Nova.rs zabeležili krećući se prestoničkim ulicama sat vremena pre početka "policijskog časa".
Ograničenje slobode kretanja počelo je da se primenjuje večeras od 20 sati, što podrazumeva da je većini ljudi, osim onima sa posebnom dozvolom, zabranjeno kretanje do 5 sati. Ovaj „policijski čas“, uveden zbog širenja epidemije koronavirusa, sat vremena pre stupanja na snagu, ispraznio je centralne gradske ulice u Beogradu. Poneki radnik koji juri svojoj kući, „ekipa iz kraja“ sa svojim ljubimcima, nekoliko porodica sa decom, zaljubljeni parovi i biciklisti dostavljači, jedino je što su uspeli da zapaze reporteri Nova.rs koji su sat vremena pre početka „policijskog časa“, prošetali prestoničkim ulicama.
Ulica knez Mihailova izgledala je kao da je 4 ujutru, kada se mladi vraćaju kućama, a ne 19 sati, koliko je bilo kada smo stigli. Da nije sve po starom uverili smo se čim smo kročili na Terazije. Na prste jedne ruke moglo se nabrojati koliko ljudi ima, a u sve to uveravala nas je i gotovo prazna taksi stanica kod palate „Albanija“, gde je taksista inače na desetine, što legalnih, što onih drugih.
Na Trgu Republike sve prodavnice su zatvorene, u kafićima naplaćuju poslednje račune a jedino čega ima više nego ranije jesu momci na biciklima koji dostavljaju hranu.
Pitali smo jednog prolaznika, i sami znajući odgovor, kako mu se čini Beograd večeras, a on je rekao, pomalo iznervirano: „Pogledaj šta nam uradi korona. Kad je bila ovakva Knez Mihailova? Nigde žive duše.“ On je, inače, izašao da prošeta, ne može, kaže, po ceo dan po kući. Poštuje ograničenje, ali mora malo i vazduh da udahne.
Krećući se ka Obilićevom vencu primećujemo mahom omladinu, a jedna od devojaka reče nam da ide kod drugarice, ne može biti sama kod kuće, a ne može ni da se kreće nakon 20 sati. Zabrana za starije se maksimalno primenjuje, nijednu sedu glavu nismo videli. Takođe, policajci još nisu izašli u patrolu, verovatno koriste poslednji sat pripremajući se za dugu noć.
Na Obilićevom vencu, u parku Vojvode Vuka, pomalo neverovatna scena. Nakon tmurne Knez Mihailove, ispražnjene od ljudi i života, nalećemo na grupu od najmanje 20 ljudi. Nju čini nekoliko roditelja sa svojom decom, od kojih neki već odlaze kućama, nekoliko momka iz kraja koji uobičajeno razgovaraju, i dva para, koja se neprestano grle i ljube, kao da ništa oko njih ne postoji. Kakva slika, dok je ceo grad i država u ludilu, opravdano preplašena virusa koji kosi mnoge živote u većini Evrope.
Na Zelenom vencu, jednoj od najvećih okretnica autobusa u Beogradu, gde je pre samo nekoliko dana na stotine ljudi bilo oko 19 sati, večeras je – pogađate? Opustela. Jedino redovno na njoj bili su autobusi i vozači u njima, koji su se spremali da odvezu poslednju grupu ljudi, kojih na stanici nije bilo.
I dok smo se vraćali taksijem ka svojim kućama, 20 minuta pre uvođenja policijskog časa, sa taksi stanice uporno se ponavljao glas dispečera. Moli kolege da neko prihvati poziv i odradi tu poslednju vožnju za večeras. „Niko neće“, objašnjava nam taksista koji nas vozi, jer žure ljudi kućama. „Nemamo“, kaže, „ni mi dozvole za posle 20 sati.“
Foto: Vladislav Mitić/Nova.rs“
Prihvatiću ja poziv, hajde, stići ću nekako kući“, reče jedan od taksista. I dok sam se tačno u 20 sati penjao ka svojoj kući, zgranut „šta nam je korona učinila sa gradom“, sa terasa čuh, slično kao širom Italije, kako su se ljudi odazvali i tapšali u čast predstojeće pobede.