0
Senka Kostić iz Pokreta "Kreni–Promeni" u svom autorskom tekstu za Nova.rs piše o rijaliti programima u kojima su dostupne scene nasilja, kao i o i njihovom efektu na oblikovanje ponašanja dece. Navodi primer jednog istraživanja u okviru kog su deca bila izložena sceni gde su odrasle osobe udarale i verbalno vređale lutku. Njen tekst o tome prenosimo u celosti.
Da li su određeni formati rijaliti programa u kojima su dostupne scene nasilja i prostitucije samo zabava za široke mase, ili je danak uzeo maha?
Nakon što nas je zadesila velika tragedija 3. i 4. maja ove godine, niko od nas nije ostao imun. Šta nam se ovo događa?
Svedoci smo da se u našem društvu poslednjih godina dešavaju brutalne scene nasilja (maltretiranje nastavnice; uznemirujući snimci vršnjačkog nasilja; brojna ubistva koja su bila senzacionalistički medijski propraćena). Prirodno je da se pitamo ko je za to odgovoran. Kako smo kreirali ili dozvolili društvo koje se desenzitiziralo na nasilje?
U određenom periodu života deca uče od svojih roditelja. U tom mikrosistemu dete usvaja određene obrasce ponašanja i vrednosti koje su karakteristične za njegovu porodicu.
Pročitajte još:
0
0
1
Međutim, kako dete raste krug ljudi od kojih uči počinje da se širi, da bi u periodu puberteta i adolescencije deca bila više usmerena normama i vrednostima vršnjačkih grupa i odabranih idola. Zbog toga je jako bitno voditi računa u kakvom okruženju dete raste, ko su mu prijatelji, ko su mu idoli…šta ako dete krene da se identifikuje sa likovim koje viđa na malim ekranima?
Zamislite kakav efekat na oblikovanje ponašanja naše dece imaju rijaliti programi formata Zadruge, Velikog brata, Parova. Promovisanje nasilja, kriminala i prostitucije koji se mogu opaziti u ovim emisijama loše utiču na našu omladinu. Kako takvo ponašanje niko ne osuđuje, ono vremenom postaje uobičajno, da bismo ga kasnije doživeli i kao normalno.
Umesto da deci dajemo primer i učimo ih kako socijalno adekvatno kanalisati negativne emocije, mi ih učimo da je u redu bes, ljubomoru, zavist ispoljiti nasiljem. Sve što deca vide kroz ovaj format rijalitija jeste grupu ljudi koja dobija veliki medijski prostor, njima je dozvoljeno da se ponašaju agresivno, čak su i za takva ponašanja nagrađeni (više se spominju u medijima, poznatiji su). Uz sve to, čeka ih bogata novčana nagrada za pobedu, a imaju i svoje dnevnice. Ali, zašto mi sve to tolerišemo i da li je to stvarno toliko štetno?
U okviru psihologije sprovođeno je dosta studija o tome kakav efekat propagiranje nasilja kroz medije ima na ponašanje ljudi u tom društvu.
Većina istraživanja je potvrdila hipotezu da nas konstantna izloženost nasilju čini manje senzitivnim na opažanje nasilja. Nakon desenzitizacije (opadanja sposobnosti da prepoznamo šta jeste, a šta nije nasilje) nastupa normalizacija nasilja.
Makar posredno se prihvataju dominantni modeli ponašanja, pa i osobe koje nisu bile na taj način socijalizovane (ranije se nisu ponašale agresivno), počinju da ispoljavaju nasilno ponašanje. Budite iskreni prema sebi, da li ste ikada pomislili pa i učinili nešto uz uverenje: Pa što sam ja budala kad svi drugi to rade; Aha, znači ovako se dolazi do uspeha; primera je puno…Jedna generacija se možda i zadrži na mislima o agresivnom rešenju, ali šta je sa generacijama koje rastu u konstantno ovakvom okruženju.
Prema Učenju po modelu deca usvajaju oblike ponašanja koje prikazuju odrasli i njihovi vršnjaci, a koji deci deluju da su korisni. I ne samo to, oni ispoljavaju tendenciju i da pomere granice osmišljavanja načina na koje će ispoljiti neku reakciju.
U okviru jednog istraživanja deca su bila izložena sceni gde su odrasle osobe udarale i verbalno vređale lutku Doli. Nakon toga je kod dece indukova napetost i frustracija (nije im bilo dozvoljeno da uđu u prostoriju gde su igračke), da bi na kraju bili pušteni u prostoriju sa igračkama. Deca su oponašala ponašanje odraslih, vređala su lutku, šutirali je. I ne samo to, deca su i smišljala nove, kreativne načine, kako da budu još agresivniji prema Doli. Sa druge strane, deca iz kontrolne grupe, koja nisu gledala agresivno ponašanje odraslih, i u stanju frustriranosti nisu ispoljavala agresivno ponašanje prema lutki.
Malog Aleksu Jankovića, Tijanu Đurić, zatim M.P., K.P., D.T., L.A., A.M., M.M., N.S., N.M., D.V., A.B, B.A., S.A., A.D., K.M., M.A., E.K., A.Č., A.A. ne smemo zaboraviti. Evidentno je da smo kao društvo postali neosetljivi na nasilje, neka nam oni budu opomena da je potrebno da damo sve od sebe kako bismo to promenili.
Niko od nas ne tvrdi da su pomenuti firmati rijalitija jedini uzrok porasta nasilja kod nas, ali od nekih promena moramo početi. Uključimo mozak, isključimo rijaliti pre nego što dođemo u situaciju, ako već nismo i došli, da nam deca kažu „Kad porastem biću rijaliti zvezda“.
BONUS VIDEO: 24 minuta – Odbrana rijalitija i prebrojavanje