0
Zdravstveni sistem Srbije već decenijama se drži na “staklenim nogama”, ali ono na šta možemo da budemo ponosni i sigurni da se neće lako “slomiti”, je naša hirurgija, kojoj se ceo svet divi. Tokom 2023. godine u bolnicama širom zemlje, uspešno su obavljeni neki od najtežih, najzahtevnijih i najrizičnijih operativnih zahvata, a hirurzi koji govore za Nova.rs, ističu da su za njihovo umeće zaslužni “stari” učitelji, koji su ih naučili da je hirurgija zanat, koji se vežba, kao i upornost da se bude među najboljima, uprkos problemima u našem zdravstvu, često zastareloj, poluupotrebljivoj medicinskoj opremi i konstantnom deficitu kadrova.
Iz godine u godinu operacija je sve više, a novije generacije hirurga dižu ovu granu medicine, sa svakim zahvatom, na viši stupanj. U 2023. godini naši hirurzi uspeli su da izvedu nekoliko operativnih zahvata, koji su i za najbogatije zdravstvene centre, u najmanju ruku, neuobičajeni.
U martu ove godine, u Beogradu je uspešno izvedena prva transplantacija jajnika u Srbiji, regionu i Evropi, zapravo, prva ovakva operacija van granica Sjedinjenih Američkih Država.
U pitanju su bile bliznakinje, od kojih jedna već ima decu, a jajnike je donirala svojoj sestri.
„Ovo je prva transplantacija jajnika u našoj zemlji i prva između jednojajčanih bliznakinja koja je urađena van Amerike. U SAD je zahvat urađen kod desetak pacijentkinja i sve su dobile decu, ali u Evropi i ostatku sveta do sada nije rađen“, rekao je tada ginekolog i stručnjak za reproduktivnu medicinu, prof. dr Milan Milenković, koji je bio u timu sa profesorom Miroslavom Đorđevićem, svetski priznatim urogenitalnim i rekonstruktivnim hirurgom.
O uspehu srpske hirurgije, prof. dr Đorđević, za Nova.rs kaže da je tajna u prenošenju znanja, onih koji su najbolji, na nove generacije.
“Dugogodišnji rad i veliko iskustvo su i dalje vodilje za uspeh na međunarodnom planu. Naša je uloga da prepoznamo mlađe kolege, njihove sposobnosti i da prenosimo naša iskustva i to će se održati zauvek. Opšte stanje u bilo kojoj sferi, pa i u srpskoj medicini generalno, nije opravdanje za deficit u intelektualnom radu. Zato moramo uvek ići napred, uprkos problemima koji nas, nažalost, sustižu”, naglašava profesor Đorđević.
U Univerzitetskom kliničkom centru Niš na Klinici za kardiohirurgiju, početkom ove godine urađena je komplikovana i složena hirurška operacija, koja je pre toga urađena još samo u Japanu 2002.
Pacijent je primljen sa infarktom srca, uz prisustvo aneurizme trbušne aorte i suženje leve karotidne arterije. Ovo je značilo da su mu neophodne čak tri hitne hirurške intervencije.
Pročitajte još:
0
0
0
11
Hirurzi ove klinike istovremeno su uradili sve tri operacije: rekonstrukciju vratne arterije, trostruki bajpas srca i resekciju aneurizme trbušne aorte. Operacija je trajala osam sati, a pacijent je preživeo.
Takođe, na istoj klinici, u junu ove godine, stariju ženu, koja je doživela šlog i šest dana bila u komi, operisali su u akutnom ishemijskom cerebrovaskularnom inzultu (šlogu).
“Naš zdravstevni sistem je pred debaklom i ima mnogo problema. Međutim, od naših velikana, učitelja, vrhunskih hirurga koji su radli i pre 50 godina, mi smo učili i naučili. Hirurgija je veština i svako od naših hirurga ko ode u inostranstvo postaje virtouz, jer tamo imaju instrumente koji ih vinu u nebesa. Možda nemamo najmoderniju opremu, ali znanjem i ‘zanatom’ smo korak ispred svih. Hirurgija je vrsta zanata, koji se vežba, što duže i više radite, bolje ćete znati, ali važno je i od koga učite. Srpska hirurgija je u redu najboljih u Evropi, a to kažu naše kolege u svetu. Naši uslovi ne mogu da se upoređuju sa njihovim ‘kosmičkim brodovima’, ali ono što naši hirurzi imaju u glavi i u rukama, to ne može nijedna mašina da zameni”, kaže za Nova.rs prof. dr Dragan Milić, direktor Klinike za kardiohirurgiju UKC Niš.
Operativni zahvat na srcu, posle kojeg oporavak traje do pet dana, dodatna transfuzija je nepotrebna, komplikacije gotovo nemoguće, pacijent može budan da prati svaki hirurški pokret, a po izlasku iz bolnice da vozi automobil, radi i normalno se kreće, izveden je početkom septembra, prvi put u Srbiji, u Institutu za kardiovaskularne bolesti “Dedinje”.
Tim od sedam ljudi, na čelu sa dva kardiohirurga, operisao je srce pacijentu starom 72 godine, a da ga prethodno nisu sekli, tačnije, nisu mu otvorili grudni koš, što je glavni razlog aplauzima iz čitavog sveta.
“To je bila operacija mitralnog zalistka i koronarnog krvnog suda, a uvek je komplikovano kada krećete u operativne procedure koje nikada ranije niste radili. Moramo da idemo napred, da primenjujemo savremenije metode, koje su kvalitetnije i brže, kako bi ljudima bilo bolje i kako bismo operisali što više pacijenata u što kraćem roku, jer ih ima jako mnogo”, kaže za Nova.rs ass. dr Igor Živković, kardiohirurg predvodnik tima, koji je uspešno obavio jedan od najtežih operativnih zahvata na srcu.
Hirurzi Centra za minimalno invazivnu hirurgiju (CMIH) UKC Niš, su u saradnji sa kolegama iz Univerzitetske bolnice u Madridu, u oktobru ove godine, obavili operativni zahvat TAR, koji predstavlja najsavremeniji, minimalno invazivni, hiruški pristup, složenoj rekonstrukciji trbušnog zida kod velikih hernija. To je bio prvi put da jedna državna zdravstvena ustanova radi ovu metodu.
Rukovodilac CMIH, dr Bojan Jovanović, laparoskopski hirurg u UKC Niš u razgovoru za Nova.rs ističe da hirurzi u Srbiji prate svetske trendove, iako nemaju opremu kao zapadne bolnice.
“U okviru predsedništva endoskopskih hirurga Srbije, čiji sam član, težimo da hirurgiju u našoj zemlji dovedemo u sam vrh, da naši pacijenti mogu da dobiju sve ono što dobijaju bilo gde u svetu. Operišem po celoj Evropi i regionu i mogu da zaključim da smo u poslednje vreme napravili ozbiljan iskorak. Naši hirurzi su odlično pozicionirani u svetu, a sledećeg aprila u Niš dolaze svi endoskopski hirurzi sa Balkana, da to i potvrde. Obrazovni sistem za medicinu nam je međutim jako loš, ne posvećuje se dovoljno pažnje mladim kadrovima, pa sve što postižemo je zaslugom pojedinaca. Hirurzi u Srbiji se sami bore, jer žele da napreduju”, kaže dr Jovanović.
Tim lekara Urgentnog centra UKC Srbije (UKCS) spasio je život ženi oboleloj od karcinoma pankreasa kompleksnim hirurškim zahvatom. Ova operacija izvodi se u malom broju centara u svetu, a u našoj zemlji izvedena je prvi put krajem oktobra ove godine.
Pacijentkinji M. S. (67) izvađen je značajan deo abdominalnih organa, a sama procedura je, između ostalog, specifična u tome što podrazumeva i rekonstrukciju glavne crevne vene.
„U hirurškom smislu APPELBY procedura, kojom je izvedena operacija, je ekstremno zahtevna i kompleksna. Radi se o proceduri lečenja uznapredovalih karcinoma pankreasa kod kojih je došlo do infiltracije glavnog arterijskog stabla, koje snabdeva krvlju jetru, želudac, pankeras i slezinu“, objasnio je hirurg dr Miloš Bracanović.
Tešku i ozbiljnu operaciju presađivanja rožnjača, uspešno su izveli srpski hirurzi na Vojnomedicinskoj akademiji, krajem oktobra ove godine, a transplantacija je urađena dvojici pacijenata, vojnih osiguranika.
„Iako operacija transplantacije rožnjače ne traje dugo, prethode joj različite pripreme, i doniranog tkiva, ali i primaoca. Neophodno je ispitivanje uslova da eksplantirano tkivo po svim kriterijumima može da se transplantira, a zatim je važno i postojanje Očne banke VMA kako bi se čuvanjem tkiva u adekvatnim uslovima dobilo na vremenu radi analize i pripreme pacijenata-primalaca tkiva za opštu anesteziju“, kažu na VMA.
Uz veću podršku države, savremeniju medicinsku opremu, i najvažnije dovoljan broj školovanih kadrova, medicinskih sestara, tehničara, instrumentarki, anesteziologa, ali i svih specijalista, srpska hirurgija bi, nesumnjivo, u kratkom vremenskom periodu, postala vodeća u svetu.
***
BONUS VIDEO: Dr Dragan Milić UKC Niš: Uradili smo 116 operacija od početka godine
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare