0
Operativni zahvat na srcu, posle kojeg oporavak traje do pet dana, dodatna transfuzija je nepotrebna, komplikacije gotovo nemoguće, pacijent može budan da prati svaki hirurški pokret, a po izlasku iz bolnice da vozi automobil, radi i normalno se kreće, izveden je pre nekoliko dana, prvi put u Srbiji, u Institutu za kardiovaskularne bolesti “Dedinje”. Tim od sedam ljudi, na čelu sa dva kardiohirurga, operisao je srce pacijentu iz Niša starom 72 godine, a da ga prethodno nisu sekli, tačnije, nisu mu otvorili grudni koš, što je glavni razlog aplauzima iz čitavog sveta.
Ovakva miniinvazivna operacija srčanih bolesti, podrazumeva metodu prolaska kroz međurebarne prostore, umesto presecanja grudne kosti teškom hirurgijom, kako navode u Institutu.
“U pitanju je operacija mitralnog zalistka i koronarnog krvnog suda, a uvek je komplikovano kada krećete u operativne procedure koje nikada ranije niste radili. Rizik je veći, a prisutan je na svakoj kardiohirurškoj operaciji. Moramo da idemo napred, da primenjujemo savremenije metode, koje su kvalitetnije i brže, kako bi ljudima bilo bolje i kako bismo operisali što više pacijenata u što kraćem roku, jer ih ima jako mnogo”, u razgovoru za Nova.rs priča ass. dr Igor Živković, kardiohirurg predvodnik tima, koji je uspešno obavio jedan od najtežih operativnih zahvata na srcu.
Pacijent star 72 godine otpušten je iz bolnice samo pet dana posle operacije.
“Čovek je otišao kući. Dobro se oseća i to je najvažnije. On je bio pacijent visokog rizika, a doći će na redovnu kontrolu za mesec dana, a nakon toga se kontroliše u regionalnom centru. U pitanju je bolesnik koji je imao i respiratornih problema, oslabljenu fukciju pluća i sklonost ka infekcijama, da smo njemu sekli grudni koš, vrlo brzo bi se vratio u bolnicu. Zato je dobro što nismo presekli grudnu kost, koja se inače seče na pola i obično pacijenti koji mnogo kašlju, posle takve operacije razglave tu kost i ubrzo moraju ponovo u salu. Često se u takvim situacijama zakači i neka infekcija. Iz tog razloga sam ovom pacijentu, kojeg dobro poznajem, objasnio kakav zahvat ćemo izvesti. Bio je upućen u sve, znao je da ćemo raditi nešto novo, a inače uvek pričam sa pacijentima pre operacije. Objasnim koje su mane i prednosti zahvata, pa se zajedno dogovaramo kako ćemo dalje”, priča ass. dr Živković, kako pacijente priprema za salu.
O komplikovanom zahvatu dovoljno govori činjenica da su se hirurzi spremali gotovo godinu dana da je primene na pacijentu.
Pročitajte još:
0
0
11
2
“Najvažnije je da smo ušli u grudni koš bez sečenja, kroz međurebarne prostore. Sve više ćemo u budućnosti raditi ovakve zahvate. Pre manje od godinu dana dolazio nam je doktor iz Nemačke sa kojim smo učili ovu proceduru i počeli da pripremamo program. Ovde smo takoreći spojili dve tehnike u jednu, hirurgiju mitralne valvule sa desne strane smo implementirali još 2011., pa su 2019. mlađe kolege donele nove metode iz inostranstva i spojili smo ih u jednu operaciju. Pri ovom zahvatu na srcu, prvo smo napravili mali rez od pet santimetara, na krvnom sudu sa leve strane, a potom napravili bajpas. Istovremeno sa druge, desne strane grudnog koša, kroz međurebarne mekotkivne strukture, prošli smo do srca i zamenili mitralnu valvulu, odnosno mitralni listić koji je bio bolestan. Na kraju smo ušili najvažniji krvni sud na srcu, na kojem smo premostili suženje. Ovakvom operacijom hirurzi ne seku niti jednu kost u telu pacijenta, što smanjuje traumu”, objašnjava doktor.
Epohalni zahvat koji je izveo ovaj požrtvovani tim lekara, ne samo da je spasio život, već se pacijent kroz samo nekoliko dana vratio svakodnevnim obavezama.
“Pre ovog zahvata, operacije su podrazumevale sečenje grudne kosti, a kako ćemo raditi zavisi i od anatomskog sklopa pacijenta. Uglavnom tek kada uđemo u salu vidimo, možemo li da izvedemo neki zahvat ili ne. Većinom bude u redu, a retki su slučajevi da iz nekog razloga moramo nešto vanredno da radimo, da nešto krene naopako, pa zato uvek moramo imati dve opcije. Prednost zahvata pri kojem se ne seče grudni koš, je što smo sačuvali koštani integritet, funkcija pluća nije narušena, pacijent provodi kraće vreme na respiratoru, odmah po izlasku iz sale može da leži na boku ili na bilo kojoj strani tela, može da diže teret, da vozi automobil, da se fizički aktivira potpuno normalno. Kada ne sečemo grudni koš daleko su manja krvarenja, ne zahtevaju dodatne transfuzije što je jako važno, jer tuđa krv može da dovede do zapaljenskih reakcija, povišene temperature, ovakvim zahvatom pacijent je, prosto rečeno – manje povređen. Kada sečemo grudni koš, oporavak je mnogo duži, iako je to individualno. Takođe, kada ga ne sečemo, možemo da probudimo pacijenta na stolu u toku trajanja operacije, a kada se radi presecanje, onda je uspavan i budimo ga tek nakon šest sati”, opisuje doktor Živković sve prednosti nove metode.
U Srbiji nikada ranije nije rađen ovakav zahvat, a našim lekarima poslednjih nekoliko dana stižu čestitke iz celog sveta.
“Ovakvu operaciju radile su kolege u svetu, ali ne često. Koliko znam, ovo je prva u našoj zemlji. Kolege iz inostranstva su oduševljene, posebno oni iz Amerike, ali i iz evropskih i drugih zemalja. Zvali su nas i iz Saudijske Arabije, svi se raspituju o uspešnosti operacije i šalju čestitke. Ipak svaka operacija, posle koje je pacijent dobro, je uspešna, ali ovo je posebno važna procedura za određenu grupu bolesnika, kojima presecanje grudnog koša donosi nove probleme. Sa ovim pacijentom bili smo u sali skoro šest sati bez pauze, jer uvek jurimo za vremenom. Sve vreme smo uz bolesnika, posebno kad je na mašini za vantelesni krvotok, kao sada. Ovakva operacija dugo traje, potreban je dobar medicinski tim, kvalitetna tehnika, endoskopski stub sa kamerom, neophodni su instrumenti za minimalno invazivne procedure, a u novoj zgradi Instituta sada imamo sve što nam je neophodno. Tim u sali činio je veći broj ljudi, dr. Bogdan Okiljević, dr Milica Ivanović, anesteziolog, doc. dr Dragana Unić Stojanović, instrumentarka Jelena Marković i perfuzista Stevan Mitrović. Inače, čitav tim ‘Dedinja’ radi, jer postoji i pripremni deo za operaciju, kao i postoperativni tok”, kaže doktor.
On ističe da je cilj svakog hirurga da bolesnik kojeg operiše, što pre ode kući.
“Imamo dugačke liste čekanja i ljudi umiru na tim listama, pa moramo biti brzi, da bolesnike operišemo što pre i da što ranije odu kući, kako bi oslobodili mesto za novog pacijenta. Zato idemo ka minimalno invazivnim proceduarama, ali one zahtevaju učenje i praksu. Tek nakon 100 operisanih bolesnika, naš tim će biti dovoljno siguran da operiše svakog obolelog bez problema, gotovo identično kao na operacijama sa presecanjem grudnog koša. Na Institutu operišemo najveći broj srčanih bolesnika u Srbiji, a lista se dosta smanjila jer je kadar požrtvovan. Svi su neprestano u salama. Pacijenti samo pristižu i nemamo vremena za pauzu. Za minimalno invazivne procedure ipak pravimo selekciju. Nadam se da ćemo u budućnosti i do 60 odsto pacijenata moći ovako da operišemo. Najsrećniji bismo bili kada u jednom danu nijednom pacijentu ne bismo morali da sečemo grudni koš“, zaključuje ass. dr Živković.
Podsetimo, Srbija je na trećem mestu u svetu prema broju kardiovaskularnih bolesnika, a smatra se da u našoj zemlji preko 50 odsto ljudi umre upravo od ovih oboljenja. Do pre nekoliko godina crna statistika je važila za osobe starije od 45 godina, međutim, granica se, nažalost, spušta, pa lekari svedoče da sve češće imaju pacijente mlađe i od 35 godina.
***
BONUS VIDEO: Niški kardiohirurzi radili 100 dana bez prestanka: Rezultat je da nema više liste čekanja