Srpske apoteke čekaju jeftine lekove iz Kine, Indije i Rusije: Ministarka Grujičić garantuje kvalitet

Pacijenti iz Srbije, međutim, neregistrovane lekove iz zemalja koje ne pripadaju EU, kupuju već godinama na pijacama ili putem interneta, jer ih u apotekama nema. Tako se pre više godina, na crnom tržištu mogao naći indijski lek Kamagra za potenciju, a najpoznatiji kineski lek, koji se regularno prodaje u našoj zemlji, je favipiravir protiv kovid infekcije.

Nejasno koji lekovi stižu iz Azije

“Nismo do sada imali lekove iz Kine i Indije, ali verujem da će ih biti ako su ih ministarka i Fond najavili, pa evo, čekamo isporuku, a verovatno će se u Srbiji vršiti njihovo prepakivanje. Za sada imamo samo regularne lekove, uvezene iz zemalja EU i regiona, ali, nažalost u poslednjih godinu dana nestašice pojedinih terapija su redovne, pa verujem da će lekovi uvezeni iz Azije, biti zamena za ove deficitarne”, kaže za Nova.rs Sanja Mitić, koja radi u jednoj beogradskoj apoteci.U udruženjima pacijenata takođe ne znaju o kojim se lekovima radi, tačnije, koja će oboljenja lečiti.

“To sigurno nije grupa lekova za dijabetes, jer trenutno nemamo problema sa deficitima. Nedavno smo imali sastanak sa našim proizvođačima i dobavljačima i nema razloga za brigu, terapije koje su šećerni bolesnici do sada dobijali će se nastaviti na isti način i neće biti nikakvih alternativnih zamena, niti nepoznatih terapija”, kaže za Nova.rs Bojana Marković, iz Udruženja za borbu protiv dijabetesa “Plavi krug”.Iz Udruženja pacijenata Srbije, ranije su za Nova.rs istakli da će uvezeni lekovi iz Kine, Indije, Rusije, najverovatnije nadomestiti nestašice terapija koje nače uvozimo iz EU.

Lečenje bez lekara

“Upitan je kvalitet tih lekova jer ne prolaze kriterijume, ni standarde, kao terapije na koje smo navikli, ali oni će sigurno biti znatno jeftiniji, pa se državi isplate. Problem je što se naši pacijenti već dugo u velikoj meri leče kako ne treba. Masovno kupuju lekove u apoteci bez prethodnih konsultacija sa lekarom. Ne smem ni da zamislim šta će da bude, ako dođe do upliva svakakvih lekova iz celog sveta”, upozorio je Savo Pilipović, predsednik Udruženja.

Nakon pisanja Nova.rs o zamenskim lekovima na tržištu Srbije, koji će se nabavljati po daleko nižim cenama i upitnom kvalitetu, ali iz zemalja van EU, oglasila se ministarka Grujičić.Ona je naglasila da je donet novi Pravilnik o neregistrovanim lekovima, koji srpskom tržištu omogućava da ne dođe u situaciju da bude deficitaran i da zavisi samo od Zapadne Evrope. Međutim, nije precizirano, koji lekovi su u pitanju, samo je obelodanjeno njihovo poreklo.“Možemo da uvozimo lekove i iz Kine, Indije i Rusije. Nije tačno da su to lekovi manjeg kvaliteta, sve osnovne supstance, koje mi uvozimo sa zapada, prave se u Indiji i Kini. To će nam omogućiti da dođemo do jeftinijih lekova“, rekla je ministarka zdravlja.

Takođe, direktorka Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO) Sanja Radojević Škodrić, potvrdila je da do kraja ove godine izlazi nova lista lekova na teret budžeta.

Lekovi bez kriterijuma

Podsetimo, na Nova.rs pisali smo da će, ukoliko u srpskim apotekama nema određenih lekova iz Evropske unije koji su prošli klinička ispitivanja i ispunjavaju kriterijume kvaliteta i standard dobre proizvođačke prakse, pacijenti dobijati zamenu u vidu medikamenata iz zemalja Azije, Afrike i Latinske Amerike, a uvoz ovih medikamenata biće naša realnost ako Vlada usvoji izmene Pravilnika o sadržaju zahteva i dokumentacije i načinu dobijanja dozvole za stavljanje leka u promet.

Kriterijumi koje moraju da ispunjavaju lekovi, koje iz zemalja EU uvozi Srbija, podrazumevaju sve propisane standarde kvaliteta. Međutim, u poslednjih godinu dana, nestašice su uobičajena pojava, koja će biti rešena “zamenskim” lekovima iz država van Evrope.Nakon planiranih izmena Pravilnika, pod tim zemljama, sa kojima Srbija može da sklopi međunarodni ugovor, će se podrazumevati i države članice ICH (Međunarodni komitet za harmonizaciju tehničkih zahteva za lekove za humanu upotrebu), a to su: Brazil, Meksiko, Egipat, Singapur, Južna Koreja, Velika Britanija, Kina, Saudijska Arabija, Kineski Tajpeh i Turska, a uvoz lekova krenuće i iz Rusije.Prema dosadašnjim propisima, usklađenim sa zakonodavstvom EU, lekove su, uz domaće proizvođače, mogli da registruju samo zastupnici proizvođača i nosilaca dozvole iz zemlja EU ili drugih država sa sličnim propisima. Do sada su po pravilniku u te zemlje spadale zemlje bivše Jugoslavije i zemlje kandidati za EU.***BONUS VIDEO: Hoće li biti dovoljno lekova? - Gosti: Vladimir Kovačević i Dragoslav Rajevac

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=hoelibitidovoljnolekovagostivladimirkovaeviidragoslavrajevac-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5457535"]