Od 100 vakcinisanih u Srbiji dvoje će se zaraziti

Preliminarni rezultati istraživanja efikasnosti vakcinacije koju sprovodi kragujevački Dom zdravlja, pokazuju da će se od 100 vakcinisanih osoba prvom dozom bilo koje vakcine, u proseku zaraziti dve. Studija još uvek traje, a presek je napravljen na uzorku od oko 29.000 građana koji su se vakcinisali i revakcinisali u periodu od 1. januara do 28. februara. Kragujevački istraživači pratili su zdravstveno stanje vakcinisanih građana u proseku oko šest nedelja posle prve vakcine, a dosadašnja studija pokazuje da je posle tri nedelje od revakcinacije verovatnoća da će ta osoba biti hospitlizovana manja za oko 60 puta nego kod nevakcinisanih građana.

Studija o efikasnosti i efektivnosti vakcinacije koju sprovodi Dom zdravlja u Kragujevcu, trebalo bi da dâ odgovore na tri ključna pitanja koja su od značaja za masovnu imunizaciju kompletne populacije u Srbiji. Istraživači su pažnju usmerili na stepen zaražavanja vakcinisanih osoba, pojavu pneumonije i broj hospitalizovanih građana koji su vakcinisani.

Dobijene podatke, kragujevački istraživači uporedili su sa „kontrolnom grupom“ od 100.000 nevakcinisanih građana koji su izloženi virusu. Napominju da su dosadašnji rezultati „preliminarni i retrospektivno praćeni“, ali da su ohrabrujući i da potvrđuju studije koje su u laboratorijskim uslovima radili proizvođači vakcina.

Prema tom istraživanju, osobe vakcinisane jednom dozom bilo koje vakcine imaju četiri puta manju šansu da se zaraze, a taj broj se udvostručuje sa drugom dozom, što znači da je osam puta manja verovatnoća od inficiranja.

Isti slučaj udvostručene verovatnoće sa obe doze vakcine važi i za pojavu upale pluća, pa tako građani koji su primili jednu vakcinu imaju tri puta manju šansu da obole, dok je kod revakcinisanih verovatnoća šest puta manja.

Sa vakcinacijom se smanjuju i šanse za dobijanje teže kliničke slike i hospitalizaciju, pa tako revakcinisani imaju 20 puta manju verovatnoću da završe u bolnici u odnosu na građane koji se nisu vakcinisali.

U najkraćem, studija je pokazala i da se procenat zaraženih među vakcinisanom populacijom kreće od 1,1 do 2,3 odsto, što u apsolutnim brojevima znači da će se na sto osoba zaraziti jedna do dve, objašnjava za Nova.rs rukovodilac istraživanja dr Dejan Baskić, specijalista mikrobilogije i profesor na Fakultetu medicinskih nauka u Kragujevcu.

On je istakao da je dosadašnje istraživanje pokazalo da Fajzerova vakcina daje najbrži odgovor, dok je kineski Sinofarm „nešto sporiji“.

Na uzorku od 28.630 vakcinisanih Kragujevčana (vidi tabelu), procenat zaraženih kreće se od 1,1 do 2,3 odsto. Profesor Baskić pojašnjava da je, globalno gledano, vakcinacija efikasna u visokom procentu, te da studija pokazuje „veoma male varijacije“ u odnosu na proizvođača vakcine.

„To su minimalne razlike, poenta je da sve vakcine imaju efekta i da se na sto vakcinisanih zarazi samo jedna do dve osobe. Ideja ove naše studije je da pratimo upravo procenat zaražavanja, pojavu pneumonija i hospitalizacije vakcinisanih građana. Mi smo jedina zemlja koja tu studiju može da sprovede u realnim i životnim uslovima sa četiri različite vakcine i u tome je veliki značaj, jer će naše istraživanje biti korisno svim drugim zemljama“, navodi profesor Baskić.

Ipak, on se ograđuje da su dosadašnji rezultati urađeni samo na ispitanicima koji su praćeni do 31. marta, te ne isključuje mogućnost da je u međuvremenu došlo do promene procenata i brojeva, ali veruje da u nastavku studije neće biti većih odstupanja.

„Ako se sada svi vakcinišemo, u julu bismo bili slobodni“

Imunološki odgovor kod građana vakcinisanih različitim vakcinama, prema studiji, neznatno se razlikuje od proizvođača do proizvođača, ali za tim kragujevačkih istraživača to i nije od presudnog značaja, ističe profesor Baskić.

On ocenjuje da kragujevački naučnici studijom žele da potvrde da je vakcinacija jedini način da se kompletna populacija zaštiti od teških oblika bolesti i hospitalizacije.

„U ovoj studiji potvrdili smo ono što smo u medicini svi mi znali čak i pre početka istraživanja, a to je da su vakcine vrlo, vrlo efikasne. Vakcine su najveće civilizacijsko dostignuće i tu nema govora. Svi oni koji se sada protive vakcinaciji, u detinjstvu su vakcinisani protiv tuberkuloze, difterije, tetanusa, velikog kašlja… Mi za te bolesti danas možemo da kažemo da su iskorenjene, upravo zahvaljujući vakcinaciji“,  podseća dr Baskić i pita se šta bi se danas desilo ukoliko bi se te bolesti ponovo pojavile.

„Sada imamo situaciju da su ljudi protiv vakcina i to nam produžava ovu agoniju i daje virusu prostor da mutira i da se sve više širi. Proživeli smo mirno detinjstvo bez ozbiljnih bolesti, nismo umirali od teških bolesti, jer smo bili vakcinisani. Pozivam ljude da shvate da je ovo sada ista situacija kao sa bilo kojom drugom zaraznom bolešću koju smo iskorenili vakcinama“, kategoričan je dr Baskić.

On na realnom i životnom primeru pojašnjava koliko je bitan veliki obuhvat vakcinacije opšte populacije, koji će „naterati“ virus da se povuče. Ističe da je bitno da 90 odsto starijih od 18 godina stekne imunitet na Covid 19, kako bi se zaštitila deca i osobe koje iz zdravstvenih razloga ne smeju da budu vakcinisane.

„Kada bismo se u roku od mesec dana svi vakcinisali, mi bismo u julu bili slobodni. Naravno da bi se i tada pojavljivali zaraženi, jer mi više ne možemo da eliminišemo virus, on je već ušao u našu populaciju, ali mogli bismo mnogo lagodnije da živimo. Imali bismo mnogo manji broj obolelih i tako bi se smanjile šanse da virus mutira, jer bi manje cirkulisao. Na taj način štitimo decu i građane koji zbog bolesti ne smeju da prme vakcinu“, pojasnio je dr Baskić idealnu situaciju iz ugla svoje struke.

On se osvrnuo i na nedavnu pojavu zaražavanja dece virusom Covid 19, kao i smrtni ishod inficiranog novorođenčeta, ističući da su upravo to situacije koje se sprečavaju vakcinacijom. Dr Baskić je dodao i da su infekcije koronavirusom kod dece mogle da budu sprečene, da je opšta populacija vakcinisana u velikom procentu još pre mesec dana.

Nastavljamo istraživanje, tek smo na polovini

Istraživanje kragujevačkog Doma zdravlja biće nastavljeno i narednih meseci, a broj ispitanika povećava se sa brojem vakcinisanih građana, te i uzorak, kako navode, postaje reprezentativniji. Dosadašnji rezultati pokazali su da se sveobuhvatna i najveća srpska studija o imunizaciji poklapa sa istraživanjem u Izraelu koje je imalo samo Fajzerovu vakcinu, kao i sa nedavnom studijom iz Emirata na kineskom Sinofarmu. Dr Baskić veruje da će istraživanje iz Kragujevca biti korisno za zemlje koje tek ulaze u proces imunizacije, jer će imati studiju iz realnih uslova o četiri različite vakcine. On je istakao i da se dobijeni rezultati poklapaju sa nedavnim istraživanjem koje je sproveo Institut za primenu nuklearne energije (INEP), prema kome građani najbrže stiču imunitet sa Fazerovom vakcinom, zatim ruskim Sputnjikom, pa tek onda kineskom Sinofarm vakcinom. Dr Baskić kaže da je do sada bilo najmanje uzoraka AstraZeneka vakcine, ali da ona razvija imunološki odgovor sličan kineskoj vakcini.