0
Luku Babića, sedamnaestogodišnjeg učenika trećeg razreda Treće beogradske gimnazije i osnivača neformalne grupe "I mi se pitamo", u javni fokus izbacio je nedavni protest srednjoškolaca ispred Ministarstva prosvete, povodom uvođenja državne mature u junu 2024. Naime, iako bi ove godine trebalo da se sprovede pilot pokušaj toga, ni srednjoškolci, a ni njihovi profesori ne znaju ništa o tome kako je državna matura zamišljena. Kako piše NIN, čini se da ni Ministarstvu prosvete ništa nije jasnije, ali je prioritet zadovoljiti formu koju od Srbije zahteva Evropska unija. EU je i finansirala ovaj projekat, koji je zvanično okončan 6. januara ove godine. Završetak projekta bombastično je proslavljen, a da njime do danas nije ništa definisano. O ovoj temi je, između ostalog, Luka Babić govorio za novi broj NIN-a.
Prema njegovim rečima, problem sa državnom maturom je to što taj novi koncept ne daje mogućnost ni da se filtrira visoko znanje, što dalje povlači da su prijemni ispiti na fakultetima ipak potrebni. Takođe, dodaje da test izjednačava sve učenike, iako program nije isti u svim školama i na različitim smerovima, te da ni princip kontrole nije pravedan, jer testiranje treba da nadgledaju profesori koji učenicima inače predaju, što, prema Lukinim rečima, otvara opciju masovnog prepisivanja.
Iz tih razloga, dodaje Luka, državna matura ne odgovara ni fakultetima, pa ih se malo i izjasnilo po pitanju svojih uslova, premda je rok da se Ministarstvo finalno oglasi prošao 31. avgusta 2022.
„Državna matura je smišljena da objedini dosadašnje prakse po kojima se srednja škola završavala na osnovu maturskog rada i ispita iz srpskog i matematike, ili stručnog predmeta, a fakulteti upisivani na bazi rezultata na prijemnom. Novi model podrazumeva testove iz srpskog, matematike i jednog opšteobrazovnog predmeta po izboru, makar to bila hemija za buduće studente Pravnog fakulteta, koji se po ovom pitanju tako izjasnio“, rekao je Luka za NIN.
Kada je reč o tome po kom je modelu osmišljen ovaj ispit, Luka kaže da se, izgleda, pomalo uzelo iz raznih prosvetnih sistema Evrope, iako dobar primer postoji u Hrvatskoj i Sloveniji, gde se nižim nivoom znanja na testovima završava srednja škola, a višim upisuju fakulteti.
„Stoga naše rešenje deluje ishitreno, iako se njegovo uvođenje planira več 10 godina“, primećuje ovaj srednjoškolac.
Luka je, inače osnivač neformalnog udruženja „I mi se pitamo“, koje je Ministarstvu prosvete podnelo peticiju protiv uvođenja državne mature.
„Prošle godine, 8. marta, bio je organizovan sastanak predstavnika učeničkih parlamenata beogradskih gimnazija i osoba koje su vodile projekat državne mature, koji je nazvan konsultacijama. Naš nastup bio je ofanzivan, u čemu smo prednjačili mi iz Treće. Na to su nas naše sagovornice iz Ministarstva optužile da nas neko huška. Mi smo se tad povukli, a sa pitanjima i primedbama žustro krenuli svi ostali, pa i Savremena, privatna gimnazija. Predstavnice Ministarstva su ćutale, ništa ne komentarišući, dok jedna od njih nije rekla – vi ste ovde došli, ali se vi ništa ne pitate. Nas nekolicina bila je besna, pa smo po završetku sastanka osnovali udruženje ‘I mi se pitamo'“, objašnjava Luka.
Udruženje je odbilo poziv pomoćnika ministra Miloša Blagojevića da se s njim sastanu na dan protesta, a Luka ovu odluku objašnjava time što je neozbiljno da se sastanci organizuju navrat-nanos, i to pozivom preko telefona, umesto da je neko samo sišao i lično se obratio srednjoškolcima.
„To sigurno ne rade sa drugima. Ipak smo dogovorili sastanak u sredu (dan nakon odlaska NIN-a u štampu, prim. nov.).
Što se tiče strategije udruženja, Luka objašnjava da su brzo smislili da drže predavanja o državnoj maturi u svojoj gimnaziji, na odeljenskim zajednicama, a onda i po drugim srednjim školama koje su privukli preko društvenih mreža.
„Počeli su da nam se javljaju i iz škola van Beograda, pa i sa juga zemlje, a svi znamo kakva je tamo situacija. Sledeći korak bila je peticija, koju je za samo nekoliko sati potpisalo 3.000 uglavnom učenika. Nastavkom kampanje, otvaranjem naloga na Tik-toku i gostovanjima na televizijama, čitava stvar je eksplodirala, pa smo došli do više od 25.000 potpisa“, kaže on.
Na konstataciju da se kolektivna agilnost srednjoškolaca ne slaže sa rezultatima brojnih istraživanja po kojima su mladi nezainteresocani za ono što se njih događa, Luka kaže da ta teza važi za dnevnu politiku, ali da, kada ona počne da se tiče i njih, slika postaje drugačija.
„Apatije ima i dalje, ali mnogi su se probudili smatrajući da nije u redu da se na nama prave eksperimenti“, kaže Luka i objašnjava da misli da su, iako on lično ne spada u tu grupu, za većinsku nezainteresovanost za dnevnu politiku odgovorni mediji koji su, prema njegovim rečima, sve podigli na neki apstraktni nivo, da ministar više nije čovek od krvi i mesa, već neko nedodirljiv.
Na pitanje o odlasku mladih iz Srbije, Luka odgovara da deo mladih želi da ostane ovde i da doprinese promenama, dok drugi suočeni sa problemima žele da odu.
„Na Zapadu je mnogo uređeniji sistem uopšteno gledajući, iako mislim da im je prosvetni sistem lošiji. Naša pasivnost u reformama u školstvu, ispostavila se kao dobra stvar, jer nam je dostupno široko i mnogo dublje obrazovanje od zapadnog. Dobija se ozbiljan temelj koji može da se nadograđuje. Na osnovu poznanstva sa nekolicinom univerzitetskih profesora prilikom zajedničkog gostovanja na televizijama, imam utisak da su nam i fakulteti odlični“, ističe sagovornik NIN-a.
Babić ističe da se on i njegovi drugari ne smeju predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću, imajući u vidu da njegova fukcija nosi veliku odgovornost.
„Vučiću se ne smejemo, jer njegova uloga podrazumeva veliku odgovornost, i ne možemo da ga promenimo daljinskim upravljačem. Možda se smejemo pojedinim potezima, kao što je njegov izlazak iz frižidera na Pinku. Ali, njegov odnos prema novinarima i saradnicima nas pogađa. Buni nas i to što ovi obično ne reaguju. Obaveštenijima smeta i to što on stalno krši predsednička ovlašćenja, na primer – deleći novac kako mu se hoće pred kamerama“, kaže Luka.
Dodaje da ga kod Ane Brnabić i mnogih drugih, nervira poltronština, što mu je, kako kaže, nejasno i u ophođenju učenika sa profesorima.
„To mi je gadno i ukazuje na to da taj neko nema ličnost“, podvlači Babić.
Kaže i da smatra da predsednika Srbije uglavnom vole stariji, a da Vučića desničari iz Lukine generacije smatraju „izdajnikom“.
PROČITAJTE JOŠ
„Verujem da bi on imao nula glasova da se izbori sad sprovedu u našoj gimnaziji. Čak ni to što nam je davao novac tokom pandemije, nije nam posebno značilo. Doduše, pričalo se prilikom prve podele od po 100 evra, koje su mnogi od nas uplatili u humanitarne svrhe, a samo retki potrošili u kladionicama“, kaže sagovornik NIN-a.
Luka navodi da od sredine zavisi da li ćemo potonuti u apatiju, kaže i da njega lično inspiršu priče njegove majke o studentskim protestima.
„Mislim da je važno da bude što konkretniji, i na osnovu petooktobarskog iskustva generacije naših roditelja. Desila se izborna krađa, i svi su ustali. Konkretni ciljevi mnogo jače motivišu pobunu“, zaključuje Luka.
BONUS VIDEO: Protest srednjoškolaca ispred Ministarstva prosvete zbog državne mature
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
