11
Liste čekanja u Srbiji nisu zabrinjavajuće samo kad je reč o skenerima ili ortopedskim operacijama, već i o svim dijagnostičkim procedurama, koje se u državnim bolnicama zakazuju mesecima unapred. Tako je, zbog problema sa srcem, prim. dr Slavica Plavšić, specijalistkinja za plućne bolesti u penziji, otišla kod kardiologa, gde joj je rečeno da hitno mora da stavi holter, koji može da dobije najranije za - šest meseci.
A problem sa terminima javio se već u domu zdravlja. Nakon što joj je izabrana doktorka saopštila da za subspecijalistu kardiologije nema skorijeg termina u državnoj bolnici, i da može da dobije samo blanko uput, dr Plavšić ubrzo saznaje da i za hitnu dijagnostiku treba da čeka pola godine.
“Otišla sam kod doktorke, subspecijalistkinje kardiologije, ali privatno jer državno do nje nisam mogla da dođem. Nije bilo termina. Saopštila mi je da treba hitno da stavim holter, ali da, nažalost, u državnoj bolnici nema termina pre marta sledeće godine”, priča za Nova.rs prim. dr Plavšić.
Naime, holter je bitna metoda jer kod srčanih bolesnika može svašta da se desi za šest meseci.
“Holter se ne indikuje tek tako, već kod ljudi koji imaju poremećaj ritma i mogu biti životno ugroženi, a i na običnom EKG-u ne može da se uhvati aritmija”, objašnjava doktorka.
S obzirom na ozbiljne simptome i hronična oboljenja, koji su kod nje dijagnostikovani, čekanje je odmah isključeno.
“Za pacijenta poput mene, vrlo je rizično da čekam tako dugo. Raspitala sam se u privatnoj ustanovi koliko bih tamo čekala i koliko bi me to koštalo. Svakako se ćerka ponudila da plati lečenje, jer od moje penzije teško da bih mogla da podmirim sve troškove koje imam, samo sa zdravstvene strane. U privatnoj ordinaciji rekli su da dođem za 10 dana, do tada su im oba holtera, koliko ih imaju, zauzeta, a nose se neprestano tokom 24 sata”, kaže doktorka.
I zakazala je – privatno, a lečenje će je, za sada, koštati više od 20.000 dinara.
“Iako imam zdravstvenu knjižicu, svog izabranog lekara, redovno idem na preglede, kontrole ne preskačem, ne vredi. Svakog meseca nešto mora privatno da se plati. Ovaj holter će me koštati oko 10.000 dinara, a subspecijalistički pregled sa ultrazvukom 12.000. Za nekog ko je lošijeg zdravlja kao ja, i ima brojne druge izdatke, to je velika svota novca. Najviše se daje za lekove, jer mali procenat ide na recept. Koliko penzionera to može sebi da priušti, pa i mlađih ljudi. Sreća, pa imam pomoć, inače ne znam kako se prosečni građani snalaze u ovom sistemu”, naglašava prim. dr Plavšić.
Proces lečenja u Srbiji je trnovit, mukotrpan put, za pacijente, ali i za lekare, ističe ona.
Pročitajte još:
11
19
1
90
“Da biste došli do kardiologa ili bilo kog drugog subspecijaliste, morate da se spremite na čekanje. Prvo, svakako idete kod lekara opšte prakse, za kojeg vam takođe treba termin, ne dolazi se tek tako u dom zdravlja, pa tamo dobijete uput za internistu i ponovo jurite zakazivanje. Kad dođete konačno do njega, on procenjuje da li postoje indikacije za vaskularnog hirurga, endokrinologa, kardiologa, u zavisnosti od simptoma. Naravno, kod njih idete sa blanko uputima”.
Termina nema dovoljno, jer nema kadrova, i to je odavno jasno.
“Lekari masovno, već godinama, izdaju upute bez termina. Međutim, sada se i privatno čeka, ako hoćete kod određenog lekara, koji je usko stručan za bolest sa kojom se borite. U ordinaciji u kojoj sam bila, zakazuju samo u jednom danu u mesecu, za sledeći mesec. To znači da se i privatno čeka minimum mesec dana”, kaže prim. dr Plavšić.
Podsetimo, liste čekanja na dijagnostiku i različite operacije, pre svega ortopedske, nedavno su dospele, po ko zna koji put, u žižu javnosti, kada je o njima govorio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, koji je izjavio da su one “sramota za Srbiju i da je država rešila da taj problem locira, prizna i krene da rešava”.
Ministar zdravlja Zlatibor Lončar, po kratkom postupku je, odmah nakon ove izjave, organizovao snimanje skenerom za čak 3.000 ljudi, a nakon toga izjavio “da u Srbiji više nema listi čekanja za skener”, bez objašnjenja, zašto ih je bilo do sada, kad je sve tako “lako i brzo rešivo”.
Podsećamo da se na sajtu Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), na kojem se objavljuju liste, najduže čeka na operacije i intervencije u oblasti ortopedije, ali i kardiohirurgije i oftalmologije, a potom i na dijagnostiku, snimanje na CT skeneru i magnetnoj rezonanci. Ukupno je blizu 70.000 pacijenata na ovim listama, a cifra se godinama ne menja.
***
BONUS VIDEO: Dr Milić: Liste čekanja su najveća crna mrlja ove vlasti
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare