0
Anesteziolozi, neurolozi, pedijatri, oftalmolozi, samo su neki od specijalista koji nedostaju zdravstvenim ustanovama Srbije, a njihov broj je dodatno "prepolovila" pandemija koronavirusa. Prema analizi Fiskalnog saveta iz 2021. godine, u našoj zemlji postoji deficit 5.000 zdravstvenih radnika. Međutim, procena Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović – Batut", nedavno je pokazala da zdravstvenom sistemu Srbije nedostaje više od 1.000 doktora medicine, na osnovu čega je Vlada naložila Ministarstvu zdravlja da preduzme sve mere i dovede mlade diplomce u bolnice.
U vreme pandemije koronavirusa, zdravstveni radnici u bolnicama rade duple smene i često bez slobodnih dana po nekoliko nedelja, jer ih nema dovoljno. Za to vreme u Nacionalnoj službi za zapošljavanje (NSZ), prema podacima od 30. septembra 2021, na posao u zdravstvu čeka skoro 14.000 ljudi, od toga 13.737 zdravstvenih radnika, među kojima je više od 1.500 lekara.
Da li je u pitanju predizborni trik ili će 1.000 doktora medicine zaista dobiti stalan posao u ustanovama, ostaje da vidimo. Ministarstvo je najavilo zapošljavanje dela mladih ljudi, ali će njima biti potrebno minimum četiri godine za specijalizaciju, što znači da ćemo čekati do 2026. da 1.000 specijalizanata počne da prima pacijente u ambulantama.
„Oduševljeni smo što su Vlada Srbije i ministarstvo konačano shvatili da su nam neophodni lekari. Zapošljavanja 1.000 doktora medicine značiće mnogo našem zdravstvenom sistemu, ali samo ako budu upućeni na deficitarne specijalizacije. To međutim znači da ćemo još nekoliko godina čekati da ovi mladi lekari počnu da rade kao specijalisti. Na birou čeka više od 1.000 lekara na zaposlenje i ne znamo šta će biti sa njima. Srbiji nedostaje mnogo specijalista, a ta titula se ne dobija preko noći. Nadamo se da će bar neko od ovih mladih ljudi dobiti stalno radno mesto, jer se uglavnom dešava da ministar najavi zapošljavanje, a onda diplomci dobiju ugovore na određeno, koji traju tri ili šest meseci, posle čega ih nadležni raskidaju“, objašnjava neurolog dr Gorica Đokić, predsednica Glavnog odbora Sindikata lekara i farmaceuta Srbije.
Podsetimo Vlada Srbije zadužila je Ministarstvo zdravlja da „preduzme sve mere iz svoje nadležnosti čiji je cilj zapošljavanje 1.000 diplomaca medicinskih fakulteta u zdravstvenim ustanovama“. Usvojeni zaključak odnosi se na zapošljavanje u deficitarnim granama medicine.
„Problem je što postoje razni, neobjašnjivi ugovori koji se potpisuju u našim zdravstvenim ustanovama, poput volonterskog, koji ne postoji nigde u svetu. Nema preciznih podataka, koje su specijalizacije najdeficitarnije, ali znamo da većini ustanova nedostaju oftalmolozi, fizijatri, ginekolozi, pedijatri… Takođe, ustanove najčešće prime nove lekare na šest meseci, posebno sad tokom pandemije, i čim se situacija smiri, ti ljudi ostaju bez posla. Ako direktor ustanove odobri posao, desi se da ta radna mesta ne dozvoli komisija, ako i oni pristanu, pobuni se RFZO i kaže da nema para za plate. Mi i dalje imamo ogroman višak nemedicinskih radnika, koji zauzimaju mesta medicinarima. Neprestano ih menjaju na nekoliko meseci, tako ne moraju nikoga da zaposle za stalno, a uvek imaju pomoć. Tretiraju ljude kao robove“, revoltirano priča dr Rade Panić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije.
Međutim, u ministarstvu tvrde da ne mogu svi doktori medicine da očekuju da odmah budu zaposleni za stalno.
„Nisam siguran kakve sve ugovore dobijaju doktori medicine, ali ukoliko recimo dođu na razgovor u bolnicu putem konkursa, ne mogu da očekuju da odmah budu zaposleni za stalno. Svi smo mi volontirali u ustanovama neko vreme, to je normalno. Oni bi možda odmah ugovor na neodređeno i veliku platu, ali niko od nas to nije imao u početku. Posao u medicini se radi zato što se voli i nema tu mnogo uslovljavanja. Voleo bih da se sva radna mesta popune, ali to je izgleda neizvodljivo“, kaže za Novu prof. dr Radisav Šćepanović, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja.
Investicije za zdravstvo prepolovljene
Fiskalni savet konstatovao je da je budžetom za 2022. godinu predviđeno najveće smanjenje investicija u oblasti zdravstva, sa 38 na 18 milijardi dinara. To je posledica i činjenice da se prošle godine ogroman novac slio u izgradnju i opremanje bolnica, što je uticalo da izdvajanja za zdravstvo u 2021. budu izuzetno velika. Međutim, investicije u oblasti zdravstva bi trebale dugoročno da zadrže nivo koji je najmanje tri puta veći od planiranog, zaključak je Fiskalnog saveta.
BONUS VIDEO Dr Dragana Jovanović: Uporan kašalj zbog kog se treba javiti lekaru
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
