Srbija na Pešteru reklamirala svoje naoružanje

Tresla se danas Pešterska visoravan što od raketa, što od granata, a što od koraka 2.800 angažovanih vojnika u do sad najvećoj vojnoj vežbi pod nazivom "Sadejstvo 2020". Osim vežbe koja je najavljena kao najveća još od vremena pokojne JNA, na Pešteru Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije, pre svega, prikazali su proizvode iz kataloga srpske odbrambene industrije, koji se nalaze u naoružanju Vojske Srbije ili bi trebalo uskoro da uđu, ali i široki asortiman letelica koje su nabavljene u poslednje tri godine, a sa čime je, kako tvrde predsednik i ministar odbrane, Srbija postala regionalna sila na Balkanu.

Najzanimljiviji deo celokupne vežbe bila je paleta naoružanja koja je prikazana danas po prvi put, da će ući u naoružanje ili bi trebalo da uđe uskoro.

Tako su medijskoj sili prikazani po prvi put, doduše još uvek prototip tenkovi M-84AS1, zatim BVP M-80AB1, MRAP M-20. Od letelica, svoju premijeru imali su borbeni helikopteri Mi-35, naoružani transportni helikopteri Mil Mi-17V5, ali i Erbasov H-145M, samohodne top haubice NORA B-52, zatim modernizovane gvozdike i PVO sistem za zaštitu kopnenih jednica PASARAS, kao i robotizovanih vozila mali Miloš,…

Oklopno borbeno vozilo M-20 MRAP 6×6

Novo oklopno borbeno vozilo M-20 MRAP 6×6 plod je domaćih inženjera i proizvod domaćih fabrika. Reč je o vozilu čija je namena bezbedno prevoženje jedinica i koje poseduje visok nivo balističke i protivminske zaštite. Uz to, mogućnost otvaranja vatre iz vozila svrstava ga u rang najboljih svetskih rešenja u toj kategoriji. Kod ovog rešenja, pogonska grupa sa motorom snage 205 kW, devetostepenim menjačkim prenosnikom i dvostepenim diferencijalnim razvodnikom pogona, smeštena je u prednjem i srednjem delu vozila u podužnoj osi vozila. Vozilo ima stalni pogon na sve točkove. Sa leve strane je smešten vozač, a sa desne komandir. Ukrcno-iskrcni deo posade se nalazi u zadnjem delu vozila. Ukupni broj članova posade je 12 – vozač, komandir, nišandžija na mitraljezu i devet članova posade. Posada ulazi i izlazi u oklopno telo kroz vrata na zadnjoj ploči vozila.

Postoje i dva otvora na krovnoj ploči, kako bi u slučaju potrebe posada mogla da ih iskoristi za prinudni ulazak odnosno izlazak. Bočna vrata koriste vozač i komandir. Sedišta u ukrcno-iskrcnom delu vezana su za krov vozila, sklopiva su i preko sistema vođica i opruga efikasno apsorbuju udare i vibracije, što povećava komfor vožnje.

Kako je vozilo MRAP 6×6 rešenje na bazi komponenti terenskog automobila FAP 2228, to podrazumeva da sistem za oslanjanje bude zavisnog tipa. Prednost koju pruža zavisno oslanjanje FAP-a 2228 je gotovo rešenje za koje nije potreban dalji razvoj i prilagođavanje šasiji vozila, te je cena drastično niža u odnosu na oslanjanje iz uvoza.

Kako je FAP 2228 opremljen CRPV sistemom, OVT 6×6 MRAP takođe poseduje taj sistem pored „run-flat“ uložaka u pneumaticima, čime se pokretljivost vozila podiže na najviši nivo. Oklopna zaštita vozila obezbeđuje zaštitu nivoa STANAG 3 sa svih strana vozila. Debljina pancirnih stakala je prilagođena standardu kako bi nivo zaštite bio istog nivoa na svim delovima vozila. Donji deo oklopnog tela je oblikovan tako da se njime postiže zaštita od udarnog talasa eksplozije ispod vozila i samim tim zadovoljava karakteristike vozila MRAP koncepcije.

Vozilo M-20 6×6 predstavlja ključni faktor za obezbeđenje zaštićene mobilnosti pešadije Vojske Srbije, za koji je predviđeno da se ostvari kroz dve familije borbenih oklopnih vozila točkaša domaće proizvodnje.

Borbeno vozilo „Miloš“

Vozilo „Miloš“, čiji je nosilac razvoja i proizvodnje JP Jugoimport – SDPR, može se koristiti za patrolu i izviđanje, kao komandno ili sanitetsko vozilo, zatim za protivgerilsku, protivterorističku i protivoklopnu borbu, kontrolu granica i teritorija, i za prevoz i podršku jedinica za specijalne operacije.

Standardna verzija predviđena je za posadu od osam članova, od kojih su četiri smeštena u zadnjem delu vozila s mogućnošću brzog iskrcavanja ili ukrcavanja kroz zadnja vrata ili zadnju rampu pokretanu hidraulički, dok je za četiri člana posade u prednjem delu obezbeđen ulazak i izlazak iz vozila kroz bočna vrata.

Osnovni koncept vozila predstavljaju samonoseće oklopno telo, savremeni sklopovi pogona i prenosa snage i nezavisni sistem oslanjanja, koji omogućava visok stepen pokretljivosti u svim terenskim i vremenskim uslovima, uz maksimalnu borbenu masu od 14 t. Dizel motor CUMMINS ISB 300 snage 300 KS, automatski menjač Allison 3500 SP i ostale komponente sistema za prenos snage, omogućavaju vozilu brzinu kretanja više od 110 km/č. U slučaju oštećenja pneumatika, točkovi sa takozvanim „run-flat“ ulošcima omogućavaju kretanje vozila do 50 km, a osim toga imaju i mogućnost centralnog upravljanja pritiskom u pneumaticima.

Borbeno vozilo „Miloš“ ima pet puškarnica za dejstvo ličnim naoružanjem tokom protivzasednih dejstava, osmatračke prozore zaštićene balistički, zatim sistem za klimatizaciju i NBH zaštitu, savremenu komunikacionu opremu i komandno-informacioni sistem, kao i kamere za noćno osmatranje i vožnju.

„Miloš“ može biti opremljen i daljinski upravljanom borbenom stanicom naoružanom mitraljezom kalibra 12,7 mm, za dejstvo danju i noću, zatim raketnim sistemima PVO, sistemom protivoklopnih vođenih raketa velikog dometa od 5 do 8,5km, raznim vrstama ručno upravljanih oklopnih turela naoružanih mitraljezima i bacačima granata, kao i optoelektronskim termovizijskim i televizijskim i radarskim sistemima za osmatranje i kontrolu granica, koji su montirani na teleskopskim stubovima različitih visina.

Oklopno telo od pancirnih čeličnih limova u osnovnoj verziji, omogućava veoma visok nivo balističke zaštite i veoma visok nivo protivminske zaštite, a dodatna balistička zaštita je modularnog tipa. Konstrukcijom je omogućena brza zamena oštećenih ploča dodatnog oklopa u poljskim uslovima i postizanje različitog nivoa zaštite, kombinovanjem balističkih ploča dodatnog oklopa, u zavisnosti od njegove namene. Na krov je ugrađeno šest bacača dimnih kutija kalibra 82 mm.

Komandno-izviđačko vozilo (KIV)

Komandno-izviđačko vozilo (KIV) nastalo je angažovanjem Vojnotehničkog instituta kao nosioca razvoja i velikog broja kooperanata. Nakon uspešne realizacije i ispitivanja prototipova u Tehničkom opitnom centru i usvajanja KIV u naoružanje i vojnu opremu, tokom 2019. godine započeta je izrada nulte serije. Nosilac izrade nulte serije je FAP Priboj u saradnji sa više kooperanata. Usavršavanjem borbenih oklopnih vozila BOV-3 dobijene su četiri varijante komandno-izviđačkih vozila (KIV) – komandno vozilo komandanta pešadijskog bataljona, komandno-izviđačko vozilo komandanta artiljerijskog diviziona, komandno-izviđačko vozilo komandira artiljerijske baterije i izviđačko vozilo komandira izviđačkog odeljenja. Posadu čini šest lica, čiji sastav zavisi od varijante KIV. Osnova vozila BOV M16 odlikuje se visokim stepenom balističke zaštite, dobijenom ugradnjom nove generacije modularnog oklopa.

Na vozilima su, takođe, postavljeni i novi hodni delovi povećane nosivosti sa ojačanim vešanjem. Platforma je opremljena podsistemom naoružanja i to sa daljinski upravljanom borbenom stanicom DUBS 7,62/40 mm, koju čine mitraljez PTK 7.62 mm i automatski bacač granata 40 mm. Za potrebe komandovanja KIV je opremljen odgovarajućom savremenom telekomunikacionom i informatičkom opremom, kao osnovom za formiranje komandno-informacionih sistema. Vozilo je, takođe, opremljeno dizel agregatom snage 5 kW za potrebe napajanja opreme i sistema unutar vozila. Ovo nezavisno napajanje sa električnom energijom se koristi kada glavni motor ne radi. S obzirom na to da je posada u KIV izložena dugotrajnom radu, usavršavanjem platforme obezbeđen je i sistem za klimatizaciju i grejanje, koji omogućava posadi nesmetan rad u uslovima visokih i niskih temperatura. Sistem za poboljšanje vizuelizacije vozača čine dve televizijske kamere, termovizijska kamera i sistem za prikaz slike. Televizijske kamere projektuju sliku u okularima i svojom postavkom omogućuju 3D predstavu, odnosno vozač dobija predstavu o dubini scene.

Komandno vozilo komandanta pešadijskog bataljona obezbeđuje komandantu praćenje toka dejstava potčinjenih jedinica i komandovanje. Uvezano je u komandno-informacioni sistem i omogućava razmenu podataka na svim nivoima.

Komandno-izviđačko vozilo komandanta artiljerijskog diviziona i komandira artiljerijske baterije, u sadejstvu sa Univerzalnom pokretnom artiljerijskom računarskom stanicom, automatizuje proces upravljanja artiljerijskom vatrom. Kompletan softver za upravljanje artiljerijskom vatrom izrađen je u Vojnotehničkom institutu.

Izviđačko vozilo komandira izviđačkog odeljenja opremljeno je Multisenzorskom izviđačkom platformom MIP-3. Omogućava komandiru izviđačkog odeljenja osmatranje i izviđanje uz pomoć više različitih i komplementarnih senzora, koji istovremeno osmatraju zonu od interesa, danju i noću i u otežanim vremenskim uslovima, radi prikupljanja obaveštajnih podataka, otkrivanja, geolociranja i praćenja ciljeva od interesa.

Pancir S-1

96K6 „Pancir S1“ je protivvazduhoplovni hibridni raketno-topovski sistem kratkog dometa. On je namenjen za zaštitu civilnih i vojnih objekata od napada svim savremenim i perspektivnim sredstvima vazdušnog napada. Efikasan je u svim meteo uslovima bez obzira na doba dana (dan/noć), pri masovnoj upotrebi protivničkih sistema za protivelektronsku borbu. Raketama može da gađa ciljeve na daljini 20 km/visini 15 km, dok topovima pokriva daljinu do 5.000 metara. Topovi 2A38M dejstvuju brzinom od oko 4,800 granata u minuti. Zahvaljujući svojoj univerzalnosti, sistem se može upotrebiti i protiv kopnenih i nadvodnih ciljeva. Sistem za upravljanje vatrom omogućava jednovremen napad na četiri različita cilja.

Srpska verzija „Pancira-S1“ opremljena novim tipom radara za brzo skeniranje SOC koja se sastoji od dvostrane antene. Radar funkcioniše i S-dijapazonu i posebno je efikasan prilikom detekcije i praćenja širokog spektra vazdušnih ciljeva u uslovima aktivnih i pasivnih smetnji protivnika. Radi se o veoma sofisticiranom radaru koji ima izuzetno visoke sposobnosti otkrivanja, raspoznavanja, i automatskog praćenja vazdušnih objekata u zonama do 40 kilometara. Zahvaljujući naprednim mogućnostima ovog radara u odnosu na raniju verziju (mod. 1RS1-1E), naročito kada je u pitanju brzina skeniranja vazdušnog prostora, kao i sposobnosti zahvata malogabaritnih visokomanevrišućih vazdušnih ciljeva kakve su na primer protivradarske rakete, ili jedreće bombe, ovaj tip radara se ugrađuje u serijske modele hibridnog raketno-topovskog sistema „Pancir-S1“ za potrebe ruske armije, ali u poslednje vreme i na eksportne verzije (Alžir).

Ukupna masa Pancira dostiže 950kg. Radarska antena sa obrće u krugu od 360 stepeni što joj omogućava da u realnom vremenu ažurira nove informacije koje se prikazuju na displeju operatora, koji se nalazi unutar vozila. Efektivni domet koji pokriva radarska stanica garantuje otkrivanje vazdušnih ciljeva koje imaju radarsku površinu ekv. 1m2 na daljinama 36-40 km. Radarski kompleks detektuje, identifikuje i prati (automatski režim rada) letelice koje se kreću brzinom i do 3,600 km/čas, na visinama od pet do 20.000 metara. Kompleks u automatskom režimu rada jednovremeno može da prati i do 40 različitih ciljeva.

Pored radarsko-osmatračkog kompleksa, SOC „Panciri“ poseduju izuzetno snažne nišanske radare 1RS2-E „Šlem“ koji se sastoje od dvodijapazonske radarske rešetke. Ovaj radar radi u centimetarskom i milimetarskom dijapazonu. Lokator milimetarskog diapazona koji je ugrađen u radar, obezbeđuje pronalazak i uništenje cilja sa refleksnom radarskom odraznom površinom od svega jednog kvadratnog metra na udaljenostima do 30 km, dok je najveća moguća granica otkrivanja na udaljenosti do 36 km. Radar karakteriše izuzetno visoka otpornost na elektronsko ometanje od strane neprijatelja.

Samohodna top-haubica 155 mm NORA-B52 M15

Samohodna top-haubica NORA–B52 M15 jedan je od najbolje prodavanih složenih borbenih sistema domaće odbrambene industrije. Osnovna namena samohodne top-haubice 155 mm NORA-B52 M15 je vatrena podrška sopstvenim jedinicama ostvarivanjem snažne, iznenadne i brze vatre po ciljevima na velikim daljinama. Sa pripadajućim borbenim kompletom municije, NORA je namenjena za uništavanje i neutralisanje žive sile, vatrenih sredstava, snaga vazdušnih desanata, komandnih mesta, centara veze, skladišta, aerodroma, pozadinskih baza i drugih ciljeva raspoređenih u dubini neprijateljeve teritorije. Ovim sistemom efikasno se mogu neutralisati artiljerijska oruđa, minobacači, oklopna borbena vozila, vozila specijalne namene, srušiti žičane i druge prepreke poljskog tipa i napraviti prolazi u minskim poljima.

Samohodno oruđe NORA-B52 M15, u odnosu na top-haubicu 152 mm M84, poseduje brojna unapređenja. Sama koncepcija rešenja samohodnog oruđa i gabaritne dimenzije obezbeđuju poboljšanu mobilnost i veći domet oruđa koji iznosi 41 km, dok kod top-haubice 152 mm M84 domet iznosi 24 km. Sistem za upravljanje vatrom, sistem veze između članova posluge, mogućnost automatskog punjenja oruđa i usmeravanja pomoću GPS pozicioniranja, ispaljivanje više projektila iz istog oruđa sa različitim elevacijama i punjenjima tako da projektili padnu u isto vreme na cilj, ugrađeni bacači dimnih kutija, samo su neke komponente koje top-haubica 152 mm M84 ne poseduje, za razliku od modernizovanog oruđa NORA-B52 M15. Takođe, NORA ima poboljšanu oklopnu zaštitu celokupne posluge, dok top-haubica 152 mm M84 ima samo štitove za nišandžiju i pomoćnika nišandžije. Osnovno naoružanje samohodnog oruđa NORA-B52 M15 je top 155 mm, ugrađen u kupolu (delimično oklopljen) na modifikovanu osnovu terenskog automobila, a pomoćno naoružanje je mitraljez 12,7 mm sa turelom. Dopunsko naoružanje predstavljaju bacači dimnih kutija – dve grupe po dva bacača 82 mm ugrađene na prednji deo kabine vozila, a od naoružanje za obuku koristi se spregnuti top 20 mm M55.

Samohodno oruđe NORA-B52 može da se kreće po svim vrstama terena, u svim klimatskim uslovima i danju i noću, a njenu posadu čini pet članova: komandir, nišandžija, vozač i dva poslužioca. Najveća brzina kretanja po ravnom asfaltnom putu iznosi oko 80 km/h, po ravnom makadamskom putu oko 40 km/h, savlađuje rov širine oko 1600 mm, uzdužni nagib 50% i poprečni nagib 20%. Autonomija kretanja po ravnom putu je do 500 km, dubina vodenog gaza 1 m, visina vertikalne prepreke 0,50 m, minimalni radius okreta oko 16,6 m i sa oštećenim pneumaticima može preći put do 50 km.

Uvođenje u naoružanje samohodne top-haubice 155 mm NORA–52 M15 značajno je zbog postizanja većeg dometa, veće prohodnosti i brzine prevođenja oruđa iz marševskog u borbeni položaj i obrnuto, što direktno utiče na brzinu posedanja i napuštanja vatrenog položaja. Takođe, oruđe je opremljeno najsavremenijim radio uređajima i sistemom za upravljanje vatrom (SUV) sa mogućnošću GPS pozicioniranja, što omogućava usmeravanje oruđa u osnovni pravac i davanje elemenata za samo nekoliko sekundi. Samohodnu top–haubicu 155 mm NORA–B52 M15 proizvodi JP „Jugoimport SDPR“, a u naoružanje Vojske Srbije ovaj složeni borbeni sistem uveden je početkom 2019. godine.

Terensko vozilo Zastava NTV 

Vozilo Zastava NTV je tokom decembra 2019. godine uvedeno u naoružanje Vojske Srbije, a početkom januara 2020. godine započeta je i izrada nulte serije u verzijama 1+2 TERETNI i 1+8 KOMBI.

Terensko vozilo Zastava Tervo 1,4t  4×4 (NTV) domaće je vozilo savremenog koncepta, „četiri puta četiri“, sa nezavisnim oslanjanjem i automatskim menjačem, koji u kombinaciji sa razvodnikom pogona i modernim motorom daju optimalne vučno-dinamičke karakteristike i respektivno ponašanje u različitim terenskim uslovima.

U vozila Zastava Tervo 1,4t 4×4 (NTV) ugrađen je četvorotaktni, turbo-dizel motor sa &39;&39;common rail&39;&39; CUMMINS motorom, radne zapremine 3.760 cm3, nominalne snage 125 kW (170 KS) i maksimalnog obrtnog momenta 600 Nm. Motor koristi euro-dizel gorivo, sa prosečnom potrošnjom od 15-22 l/100 km, u zavisnosti od podloge i uslova opterećenja. Maksimalna brzina vozila je oko 100 km/h.

Deklarisana nosivost vozila je 1.400 kg, ali maksimalne karakteristike nosivosti izabranih mostova i pneumatika omogućavaju određenu rezervu nosivosti, koja može biti iskorišćena za povećanje balističke zaštite vozila, ugradnjom dodatnog oklopa ili ugradnjom dodatnog naoružanja. Vozila iz familije Zastava Tervo 1,4t 4×4 (NTV) mogu uspešno da zamene zastarela vozila voznog parka Vojske Srbije, koja imaju sličnu deklarisanu nosivost, pre svega vozila kojima su istekli resursi i koji imaju problem kod održavanja, zbog nemogućnosti obezbeđenja rezervnih delova. Terenska ispitivanja novog terenskog vozila (NTV) sprovedena su u drugoj polovini 2019. godine u organizaciji Vojnotehničkog instituta i sa učešćem predstavnika Tehničkog opitnog centra (TOC), proizvođača vozila Zastava Tervo-Kragujevac i predstavnika proizvođača motora i menjača.

Kontrolisna borbena besposadna zemaljska platforma „MILOŠ N“

Savremeni koncept ratovanja karakterše potreba zamene ljudstva u svim potencijalno opasnim situacijama po njihov život. Vojska Srbije je prepoznala ovu potrebu, i upravo na ovim osnovama je razvijena i uvedena u sistem naoružanja i vojne opreme daljinski kontrolisna borbena besposadna zemaljska platforma „MILOŠ N“.

Reč je o daljinski upravljanoj električnoj besposadnoj zemaljskoj borbenoj platformi srednje veličine, a osnovna namena tog sistema je podrška pešadiji i specijalnim jedinicama u onesposobljavanju i neutralisanju pojedinačnih i grupnih pešadijskih ciljeva na rastojanjima do 800 metara.

Poznatiji je pod nadimkom „Mali Miloš“ i ima dva oružna podsistema – mitraljez M86 kalibra 7,62 mm i revolverski bacač granata kalibra 40 mm. Kapacitet borbenog kompleta je 500 metaka 7,62×54 mm i 6 metaka 40×46 mm. Sistem poseduje savremen optoelektronski sistem sa dnevnom i termovizijskom kamerom sa promenljivim zumovima, kao i laserski merač daljine. Sve je integrisano sa sistemom za upravljanje vatrom, koji na osnovu izmerene daljine do cilja i izabranog oružnog podsistema, može i automatski da zauzme potrebne elemente za gađanje. Sistemom se upravlja sa bezbednog udaljenog mesta iz komandno-logističkog vozila ili pomoću prenosnog upravljačkog pulta. Poseduje savremeni komunikacioni sistem koji ostvaruje pouzdano upravljanje vozilom čak i u urbanim uslovima, tj. uslovima bez optičke vidljivosti.

Trenutna autonomija vozila iznosi nešto više od 90 minuta, ali je u toku testiranje novog baterijskog paketa kojim će autonomija i brzina kretanja biti višestruko uvećana.

Taktička prednost koju ima u odnosu na druge platforme u svojoj kategoriji, jeste ta da može da prođe kroz vrata standardne širine (80 cm) i da se penje uz stepenice, što omogućuje dodatnu versatilnost, odnosno može se kretati i izvršavati zadatke unutar objekata. Platforma je balistički zaštićena od oružja kalibra 5,56 mm i 7,62 mm.

„Mali Miloš“ pokazao se kao izuzetno precizno borbeno vozilo, i kao pionir besposadnih zemaljskih platformi u našoj vojsci otvorio je vrata za dalje modifikacije i unapređenja.

U toku je izrada i ispitivanje logističko-transportne varijante pod nazivom „MILOŠ L“, koja će, pored standardnih logističkih potreba dotura tereta na prvu borbenu liniju, kao što su municija, hrana, voda, služiti i za evakuaciju ranjenika sa borbenih položaja.

U narednom periodu planira se modifikacija sistema „MILOŠ N“ dodavanjem naoružanja većeg kalibra, kojim bi ovaj sistem postao i protiv-oklopno vozilo. Jedno od planiranih unapređenja u daljem periodu je i implementacija pametnih funkcija kojim bi „Mali Miloš“ dobio mogućnost automatizovanog kretanja, prepoznavanja i izbegavanja prepreka i vraćanja na početni položaj, kao i samostalnog kretanja, tj. praćenja vojnika u toku njihovog kretanja. Imajući u vidu da je osnovna namena daljinski upravljane besposadne platforme „Miloš“ zaštita ljudstva, domet koje vozilo „Miloš“ može da uspostavi od komandno-upravljačkog vozila je oko dva kilometra. Zajedno sa dometom mitraljeza od 800 metara to znači da je operater vozila udaljen 2,8 kilometara od borbene linije fronta. Ovo vozilo je efikasno za uništavanje ciljeva do 800 metara mitraljezom i do 350 metara bacačem granata.

BRDM-2MS

Značajan doprinos u opremanju vojske imaju donacije Ruske Federacije, u koje spadaju i 30 modernizovanih oklopno-izviđačkih automobila BRDM-2MS, čija je isporuka Srbiji započela prošle godine. Dobijena vozila veoma su pouzdana i umnogome povećavaju operativno-manevarske sposobnosti i vatrenu moć izviđačkih jedinica Vojske Srbije.

Oklopno-izviđački automobili BRDM-2MS namenjeni su za izviđanje u svim borbenim operacijama na kopnu i vodi. Ova vozila mogu se koristiti za borbeno osiguranje, borbu sa osiguravajućim jedinicama neprijatelja, prevoz kurira i oficira za vezu, kao sredstvo telekomunikacije, kao komandni automobil, za napad na desantne snage neprijatelja.

U odnosu na BRDM-2, oklopno-izviđački automobil BRDM-2MS značajno je modernizovan i unapređen. Primera radi, BRDM-2MS umesto benzinskog poseduje novi dizel motor jačine 150 KS, čime je dobijen dvostruko veći radijus kretanja. U odnosu na svog prethodnika koji to nije imao, BRD-2MS ima protivpožarni uređaj, termovizijsku kameru, laserski merač daljine, mogućnosti paralelnog osmatranja komandira i nišandžije, navođenja nišandžije od strane komandira (akvizicija cilja), geopozicioniranja uz pomoć GPS-a i navigacije na elektronskoj karti, elektronskog praćenja rada motora na monitoru vozača, upravljanja uz pomoć kamera unazad, osmatranja iz vozila i autonomiju posade u vozilu 24 časa uz pomoć šest televizijskih kamera, kao i ulazak na bočna vrata, čime je skraćeno vreme ulaska-izlaska u vozilo.

Uvođenje oklopno-izviđačkog automobila BRDM-2MS u naoružanje izviđačkih jedinica Vojske Srbije, značajno je pre svega zbog mogućnosti osmatranja u noćnim uslovima, s obzirom na to da su vozila opremljena termovizijskim kamerama koja omogućavaju uočavanje ciljeva na daljini od 3,5 kilometara, a raspoznavanje na 2 kilometra, što olakšava osmatranje i izviđanje noću. U poređenju sa starim BRDM-om, novi BRDM-2MS mnogo je lakši za upravljanje i rukovanje.

Za Vojsku Srbije veoma je važno što oklopno-izviđački automobili BRDM-2MS pružaju dodatnu zaštitu ljudstvu i doprinose da jedinice naše vojske bezbednije obavljaju svoje zadatke. Podizanjem stepena balističke zaštite na nivo 3A i povećanjem vatrene moći omogućeno je da vozila uspešno prate oklopne jedinice na bojištu, što je sa dosadašnjim modelom vozila bilo otežano.

BRDM-2MS oklopljen je sa čeone strane oklopom debljine 14 mm, sa bočne strane oklopom debljine 7 mm i sa podne strane od 8 mm. Dodatna balistička zaštita sastoji se od 20 ploča debljine 6 mm i omogućuje zaustavljanje metka 7,62 mm i 12,7 mm sa svih strana. Prednja strana oklopa štiti od metka 14,5 mm na udaljenosti od 300 metar. Na podu vozila postavljen je protivminski tepih, čime je poboljšana protivminska zaštita.

Sistem za upravljanje vatrom na vozilu BRDM-2MS potpuno je nov. Vozilo je naoružano mitraljezima 14,5 mm KPVT čija je brzina gađanja 600 metaka/min i 7,62 mm PKT sa brzinom gađanja 700 metaka/min. Sredstvo poseduje dve nišansko-osmatračke sprave i zbog žirostabilisanosti kupole moguće je gađanje ciljeva iz pokreta. Sistem za upravljanje vatrom omugućava stabilizaciju naoružanja i nišanskih sprava prilikom gađanja, automatsko praćenje ose naoružanja sa osom nišanske sprave, blokiranje elektroprekidača kada se naoružanje nalazi u položaju nebezbednog otvaranja vatre i dovođenje naoružanja u položaj za popunu.

Posadu BRDM-2MS čini pet članova – komandir, vozač, nišandžija i dva izviđača. Vozilo savlađuje vertikalni nagib od 30 stepeni i bočni nagib od 25 stepeni. Brzina kretanja po asfaltnom putu iznosi 90 do 100 km/h, a po zemljanim putevima 40 do 50 km/h.

U julu 2019. godine Srbiji isporučeno je 10 od ukupno 30 modernizovanih vozila BRDM-2MS, koji su donacija Ruske Federacije. Modernizacija ovih vozila, takođe, deo je donacije Ruske Federacije.

Helikopteri Mi-17V5 

Ratno vazduhoplovstvo i protivvazduhoplovna odbrana značajno su snažniji u odnosu na prethodni period, čemu posebno doprinosi nabavka novih vazduhoplova. Među njima je i pet srednjih transportnih helikoptera Mi-17V5 iz Ruske Federacije, koji su u naoružanje i vojnu opremu Vojske Srbije ušli sa ugrađenim sistemom naoružanja i dodatnom opremom.

Helikopter Mi-17V5 namenjen je za realizaciju brojnih zadataka poput taktičkog vazdušnog transporta ljudstva i sredstava, obavljanja poslova medicinskog prevoženja, prevoženja helikopterskog desanta i za vatrenu podršku. Svi nabavljeni helikopteri imaju mogućnost angažovanja u službi traganja i spasavanja, kako u borbenim, tako i operacijama u miru.

Za potrebe angažovanja u službi traganja i spasavanja opremljeni su bočnom dizalicom koja ima mogućnost podizanja tereta do 300 kilograma.

Helikopter Mi-17V5 može da izvrši transport 32 putnika ili 24 vojnika s punom opremom, a može prevesti i 12 ranjenika na nosilima. Takođe, ima mogućnost da ponese do 1.500 kilograma ubojnih sredstava.

Maksimalna brzina helikoptera iznosi 250 km/č, dok dolet iznosi 950 kilometara. Nosivost helikoptera je 4.000 kilograma, a može se koristiti za potrebe gašenja požara pomoću vedra koje ima kapacitet do 4.000 litara. Maksimalna operativna visina helikoptera Mi-17V5 je 6.000 metara.

Helikopter H-145M

Posle više od 25 godina Srbija je nabavila devet “Erbasovih” savremenih višenamenskih helikoptera H-145M, najsavremenijih u svojoj klasi, i to četiri za Policiju i pet za Vojsku Srbije koji su u naoružanje i vojnu opremu uvedeni prošle godine. H-145M je višenamenski helikopter namenjen za transport ljudi i sredstava, obavljanje traganja i spasavanja, medicinsko prevoženje, izviđanje i osmatranje bojišta, kao i za vatrenu podršku.

Opremljen je najsavremenijim optoelektronskim i navigacijskim sistemima koji omogućavaju upotrebu u složenim meteorološkim uslovima, danju i noću. Helikopteri H-145M imaju bočnu dizalicu koja ima mogućnost podizanja tereta do 270 kilograma. Maksimalna brzina helikoptera je 265 km/č, krstareća brzina iznosi 240 km/č, dok su maksimalna operativna visina 4.877 metara  i dolet 638 kilometara.

Vojska Srbije i naša odbrambena industrija opremaju helikopter H-145M sredstvima iz domaćeg naoružanja i domaće proizvodnje. U Centru za ispitivanje naoružanja i vojne opreme “Nikinci” obavljena su ispitivanja našeg vazduhoplovnog naoružanja koje su razvili Vojnotehnički institut i “Jugoimport-SDPR”, a proizvela pančevačka “Utva”. Reč je o raketnom lanseru 80 mm i gondoli sa mitraljezom 12,7 mm na helikopteru H-145M za gađanja u dnevnim i noćnim uslovima iz leta, koji su u ispitivanjima pokazala odlične rezultate. Održavanju vazduhoplova posvećuje se velika pažnja te je izgrađen novi hangar za smeštaj vazduhoplova i akumulatorska stanica na aerodromu „Narednik-pilot Mihajlo Petrović“ u Nišu, koji u potpunosti obezbeđuje uslove za smeštaj tehnike za održavanje helikoptera, pored ostalog i H-145M.

Raketni sistem PVO KUB je samohodni raketni sistem namenjen za uništenje različitih vrsta letelica u vazdušnom prostoru. Sistem odlikuje visoka mobilnost i mogućnost centralizovanog komandovanja i upravljanja vatrom na nivou diviziona. Modernizacijom tog raketnog sistema, postiže se viši nivo efikasnosti, bolja zaštita borbenih posluge i ušteda resursa. Obuhvat modernizacije odnosi se na Uređaj za komandovanje i upravljanje vatrom (UKUV), Radarsku stanicu P-40 koju čine Osmatračko-akvizicijski radar (OAR) 1RL-128D i Radar za merenje visine (RMV) PRV-16(9)B, kao i Radarsku stanicu za osmatranje i navođenje (RStON).

Raketni sistem KUB

Modernizacijom raketnog sistema KUB zadržava se njegova osnovna namena i ostvaruje se poboljšavanje karakteristika sistema, među kojima, prvenstveno, efikasnost sistema komandovanja, stepen iskorišćenja informacionih mogućnosti, formiranje kompletnije i preglednije slike vazdušnog prostora, tačnost praćenja ciljeva u vazdušnom prostoru i usmeravanje nišanskih radara i izvršnih oruđa, kao i mogućnost navođenja nišanskih radara i izvršnih oruđa bez uključenja sopstvenih radarskih sredstava.

 PASARS 

Protivavionski samohodni artiljerijsko-raketni sistem PASARS-16, oruđe bazirano na topu „Bofors“ 40 mm, od prvog prikazivanja javnosti do danas doživelo je nekoliko faza modernizacije.

Prevashodna namena sistema PASARS je zaštita kopnenih jedinica Vojske Srbije, prvenstveno oklopno-mehanizovanih i artiljerijsko-raketnih jedinica tokom izvođenja borbenih dejstava, kao i odbrana važnih objekata i instalacija od dejstva iz vazdušnog prostora. Ovaj sistem efikasan je u borbi protiv bespilotnih letelica, borbenih helikoptera, krstarećih raketa, niskoletećih aviona, kao i za dejstva po ciljevima na zemlji i vodi.

Procesom modernizacije postignuto je da kod složenog borbenog sistema PASARS protivavionski top kalibra 40 mm L/70 „Bofors“ umesto vučne varijante bude postavljen na vozilo, sa oklopljenom kabinom vozača i poslužioca, čime su značajno unapređeni zaštita posluge, mobilnost i brzina pripreme za vatreno dejstvo. U sistem za upravljanje vatrom, integrisani su savremeniji centralni računar, podsistem za globalno pozicioniranje i sopstvenu orijentaciju, taktički računar komandira oruđa, radio-telekomunikacioni uređaj, prijemnik podataka o cilju i elektroagregat za napajanje sistema.

Sistem za automatsku stabilizaciju i nivelaciju koji se sastoji od hidrauličnih krakova i softvera koji njima upravlja, doprinosi da vreme potrebno za zauzimanje borbenog položaja bude izuzetno kratko, manje od jednog minuta, a brzina paljbe kojom se dejstvuje po ciljevima je pet metaka u sekundi. Hranjenje topa vrši se iz punjača kapaciteta 44 metka.

Za PASARS-16 karakterističan je i visok stepen balističke zaštite, kao i mogućnost dejstva uz pomoć modernizovanog osmatračko akvizicijskog radara „Žirafa“ i samostalnog dejstva sa optičkim indikatorom cilja ili bez njega.

PASARS-16 je još jedan od složenih borbenih sistema koji je proizvod domaće industrije. Za njegov razvoj zadužen je Vojnotehnički institut, a u projektu učestvuju „Prva petoletka Trstenik – Namenska“, kao integrator-proizvođač, „Zastava TERVO“ i „FAP Priboj“ kao veći kooperanti.

Protivavionski sistem PASARS M-16 sa topom 40mm (prva varijanta) uveden je u naoružanje Vojske Srbije, a u toku je razvoj sledećih faza modernizacije sa novo integrisanim podsistemima i raketama zemlja-vazduh (3 tipa).

Modernizacija sistema PASARS već se pokazala kao nešto što značajno doprinosi povećanju operativnih sposobnosti te je i to razlog zašto se nastavlja sa razvojem ovog oruđa, koje treba da bude okosnica odbrane jedinica Kopnene vojske od nove generacije oružja kao što su dronovi i bespilotne letelice.

U skladu sa principima spiralnog razvoja sistema PASARS, trenutno su u toku završna ispitivanja druge faze razvoja, čiji su zadatak novi podsistemi kojima će nadalje biti opremljeni svi PASARS-i. U unapređenja druge faze modernizacije spadaju novi dizel električni agregat i elektroenergetski podsistem, novi podsistem za vizualizaciju vozača odnosno za vožnju sa prednjim i zadnjim kamerama danju i noću, novi termovizijski nišan i novi podsistem za elektronsko tempiranje prefragmentirane municije.

Treća faza modernizacije PASARS-a podrazumeva integraciju raketnog sistema. Jedan od tih sistema je raketni sistem „Igla“. Vojska Srbije ima veliki broj starijih, prenosnih protivavionskih raketnih sistema kao što su „Igla“ i „Strela“. Ova, takoreći otpisana oružja, ponovo dobijaju na značaju jer uz neophodne modifikacije postaju efikasno, a veoma jeftino sredstvo za uništavanje ciljeva novog tipa koji će se pojaviti na bojištima budućnosti, među kojima su razne vrste bespilotnih letelica. To je jedan od razloga zašto se integrišu na sistem PASARS, koji će zahvaljujući opremljenošću samonavođenim protivavionskim raketama znatno povećati svoju efikasnost za borbu protiv vazduhoplovnih ciljeva.

Integrisanje raketnog sistema „Igla“ na usavršeni protivavionski top značajno je i zbog toga što će poslužiti za integraciju IC samonavođenih raketa „Mistral 3“, koje se ubrajaju među najboljima na svetu u svojoj klasi.

„Leteći tenk“ Mi-35 

Helikopteri Mi-35M, ruskog proizvođača „Rostvertol“ iz Rostova na Donu, prvi put ušli su u naoružanje Vojske Srbije, a za stručna lica iz naše vojske realizovana je obuka u Ruskoj Federaciji sa ciljem adekvatne eksploatacije, tehničkog održavanja i primene ovih moćnih helikoptera. Zbog vrhunskih performansi, ovi helikopteri u svojoj klasi važe za jedne od najboljih jurišnih helikoptera na svetu, namenjenih za izvršavanje borbenih zadataka u svim vremenskim i meteo uslovima.

Osnovna namena helikoptera Mi-35M je izvođenje borbenih dejstava po ciljevima na zemlji, u okviru vazduhoplovne vatrene podrške snagama Kopnene vojske, tj. protivoklopna borba i uništenje neprijateljeve žive sile. U pomoćnoj nameni, helikopter može izvoditi dejstva i po ciljevima u vazdušnom prostoru, vršiti vazdušni transport ljudstva i tereta, izviđačke i patrolne zadatke, kao i desantiranje timova.

Zbog velike vatrene moći i snažnog oklopa, helikoptere Mi-35 na zapadu zovu „leteći tenkovi“, a u Rusiji „krokodili“. Ovaj višenamenski borbeni helikopter poseduje zaštitu od dejstava pešadijskog naoružanja i opremljen je savremenim uređajima za navigaciju, digitalnim pokazivačima, elektronskim indikatorima i osmatračko-nišanskim sistemom.

Novi sistem za osmatranje kojim je helikopter Mi-35M opremljen omogućava pilotiranje u dnevnim, noćnim i složenim meteo uslovima, uključujući let na vrlo malim visinama. Letovi sa smanjenom vidljivošću i noću mogući su zahvaljujući adaptaciji helikopterske kabine za naočare za noćno osmatranje, što kao i prelazak sa analognih na digitalne instrumente pilotima u mnogome olakšava posao.

Pilotima Ratnog vazduhoplovstva helikopteri Mi-35 doneli su izazove ovladavanja novim, zahtevnijim sistema u odnosu na one kojima su upravljali do sada, ali i dodatni nivo zaštite.

Borbeni helikopter Mi-35M može transportovati do osam vojnika s punom opremom i naoružanjem do 1.500 kg, dok terete velikih dimenzija može nositi spolja, na specijalnim užadima ili sajlama, do težine od 2.400 kg.

Posada helikoptera, pilot i pilot-operater, smeštena je u tandem-kabinama, sa dvostrukim komandama, a letelica poseduje oklop koji štiti kako posadu, tako i vitalne delove helikoptera.

Za zaštitu od vođenih raketa helikopter je opremljen sistemima za pasivnu i aktivnu samozaštitu. Rezervoari za gorivo obloženi su materijalom koji sprečava curenje goriva i eksploziju pri pogotku, a radi smanjenja infracrvenog odraza na izduvnim cevima motora ugrađeni su sistemi za smanjenje temperature izduvnih gasova. Helikopter Mi-35M poseduje poslednju generaciju avionike i napadno-navigacijskog sistema, kao i optoelektronski nišanski sistem.

Visoke borbene karakteristike ovog helikoptera ogledaju se i u maksimalnoj brzini od 310 km/h i operativnoj visini do 5.400 m, kao i doletu do 460 km, koji sa dopunskim rezervoarima goriva može da bude i do 1.085 km.

Od naoružanja, na helikopteru je u obrtnoj kupoli ugrađen top kalibra 23 mm i uvezan sa sistemom za upravljanje vatrom. Na svakom krilu Mi-35 može da nosi širok dijapazon naoružanja, uključujući dodatne topove 23 mm, nevođene rakete 80 mm i najsavremenije vođene rakete velikog dometa. U zavisnosti od varijante, moguće je nošenje kombinacije navedenih ubojnih sredstava.

LAZAR 3

Višenamensko oklopno borbeno vozilo točkaš Lazar 3 uvedeno je u naoružanje Vojske Srbije, a u toku je izrada novih serija ovog vozila za vojsku. Namenjeno je jedinicama pešadije i specijalnim jedinicama, konstruisano je u skladu sa najsavremenijim trendovima u razvoju oklopnih vozila točkaša. Odlikuje se visokom mobilnošću i zaštitom snaga.

Lazar 3 može biti opremljen različitim vrstama naoružanja poput daljinski upravljanom borbenom stanicom sa mitraljezom (DUBS) 12.7 mm M-15 i kupolom sa topom 30 mm, što mu omogućavaju dejstva po ciljevima na zemlji kao što su lako oklopljena i logistička vozila, komandna mesta i neprijateljska živa sila, i po ciljevima u vazduhu – helikopterima i bespilotnim letelicama.

Pogon 8×8 i savremeni sistem nezavisnog vešanja svih osam točkova, oklopnom borbenom vozilu Lazar 3 omogućavaju visoku prohodnost i nosivost. Pogonska grupa smeštena je u prednjem desnom delu vozila, u kapotiranom prostoru koji je potpuno zaptiven od prostora posade, a centralni razvod pogona obezbeđuje distribuciju momenta do svih točkova. Sve osovine su pogonske dok su prve dve upravljačke.

Ovo borbeno vozilo poseduje i visoko sofisticiranu, modularnu balističku i protivminsku zaštitu. Oklopno telo Lazara 3 izrađeno je od pancirnog čelika i obezbeđuje mogućnost ugradnje spall liner-a, za zaštitu od krhotina.

Broj članova posade zavisi od misije i naoružanja kojim je vozilo opremljeno. Kada je vozilo naoružano daljinski upravljanom borbenom stanicom (DUBS) broj članova posade je 12 – komandir, vozač, nišandžija i devet vojnika, a u slučaju ugradnje kupole broj članova posade smanjuje se za jednog vojnika.

Sistem za kondicioniranje vazduha obezbeđuje funkcionisanje vozila i posade u ekstremnim klimatskim okruženjima, a puškarnice koje poseduje Lazar 3 zaštićene su balističkim staklom i omogućavaju da vojnici koji se prevoze u njemu budu u mogućnosti da uz pomoć streljačkog naoružanja reaguju na potencijalne pretnje i pomognu vizuelnim uočavanjem.

Točkaš Lazar 3 može da razvije maksimalnu brzinu do 110 kilometara na sat. Izuzetnih je manevarskih sposobnosti koje mu omogućavaju da ostvari podužni nagib 60 %, bočni nagib 30 %, savlada vertikalne prepreke od 0.55 metara, rov od dva metra i vodene prepreke od 1.6 metara.

MiG-29

Vojska Srbije trenutno raspolaže sa 14 aviona MiG-29 koji se svrstavaju u jedne od najsavremenijih aviona na svetu.

Tokom 2017. godine u operativnu upotrebu uvedeno je šest aviona MiG-29 koje je Vojska Srbije dobila iz Ruske Federacije, a u 2019. godini izvršeno je opremanje sa još četiri aviona ovog tipa, koji su donacija Republike Belorusije i koji će u našu zemlju biti dopremljeni po završetku modernizacije započete u beloruskom „558. avio remontnom zavodu“ u Baranovičima u februaru ove godine. Svi započeti radovi vrše se u skladu sa ugovornim obavezama, tehnološkom dinamikom i tehničkom dokumentacijom.

Višenamenski borbeni avioni MiG-29 u osnovi su namenjeni za lovačko-presretačka dejstva protiv neprijateljskih vazduhoplova, a u pomoćnoj nameni za dejstva po ciljevima na zemlji i vodi. Maksimalna brzina ovih aviona iznosi 2.400km/h (2,25 maha), maksimalna visina leta 18.000 metara, a taktički radijus 1.500 kilometara. Modernizacijom aviona MiG-29 povećava se borbena efikasnost i vatrena moć, čime  se značajno unapređuju sposobnosti Ratnog vazduhoplovstva i PVO za kontrolu i zaštitu vazdušnog prostora iznad Republike Srbije i na njenim prilazima.

Jedan od uslova za normalno funkcionisanje vazdušnog saobraćaja jeste sposobnost Ratnog vazduhoplovstva i PVO da obezbedi nesmetan prelet civilnih vazduhoplova preko teritorije naše države, te se u skladu s tim avioni MiG-29 koriste i u sastavu dežurne jedinice kojom se obezbeđuje konstantna kontrola vazdušnog prostora 24 sata, 365 dana u godini.

Modernizovani tenk M-84AS 1

Analizom stanja i tendencija razvoja novih i modernizacija postojećih tenkova u savremenim armijama sveta i usklađivanjem s potrebama oklopnih jedinica Vojske Srbije, mogućnostima domaćih proizvodnih i istraživačkih kapaciteta, dolazi se do idejnog rešenja modernizacije tenka M-84(A). Tehnički remontni zavod Čačak je nosilac modernizacije tenka M-84 i kroz taj zadatak osavremenjuje svoje kapacitete i opremu i pomaže Vojnotehničkom institutu u realizaciji projekta.

Imajući u vidu potencijale platforme tenka M-84, Vojska Srbije realizuje modernizaciju u dve faze – u prvoj modernizuje devet podsistema, a u drugoj fazi još 12, čime se praktično svi vitalni podsistemi osavremenjuju novim tehnologijama. Modernizacija se bazira na razvoju i integraciji komponenata u domaćim kapacitetima, uz uvoz komponenata koje se ne mogu realizovati kod nas i njihovoj integraciji u domaćim kapacitetima.

Modernizovano borbeno vozilo pešadije BVP M-80AB1

Borbeno vozilo pešadije BVP M-80A spada u jednu od najvažnijih, ako ne i najvažniju borbenu platformu Kopnene vojske i njegova modernizacija. Jedan od osnovnih zahteva za modernizaciju je da se značajno poveća nivo balističke zaštite ovog sredstva i da se poveća vatrena moć. Kupola na vozilu je potpuno nove konstrukcije, sa znatno većim nivoom balističke zaštite, snažnijim naoružanjem, topom 30 mm, automatskim bacačem granata 30 mm, familijom protivoklopnih raketa, radio vođenih 2T5 i žicom vođenih modernizovanih „Maljutki“ 2F i 2T. Kupola je opremljena potpuno novim optoelektronskim sistemom sa termovizijskom kamerom velikog dometa.

Modernizacija tenka u prvoj fazi podrazumeva ugradnju daljinski upravljanje borbene stanice s mitraljezom 12,7 mm, integraciju savremenijeg i preciznijeg meteosenzora, unapređenje komunikacije i komandovanja novim sredstvima, unapređenje vizuelizacije komandira i vozača, zatim povećanje zaštite ugradnjom eksplozivnog reaktivnog oklopa nove generacije i produženih protivkumulativnih štitnika i kavez-oklopa, povećanje verovatnoće preživljavanja ugradnjom sistema za zaštitu od eksplozije goriva i požara i ugradnja uređaja za sprečavanje nepravilnog starta motora i komponenata koje povećavaju pouzdanost starta pogonskog agregata.

Druga faza modernizacije obuhvata modernizaciju nišanske sprave nišandžije, ugradnju stabilisane daljinski upravljanje borbene stanice s mitraljezom 12,7 mm, uvođenje municije topa veće efikasnosti na cilju, ugradnja modernizovane sprave komandira i uređenje mesta komandira, kao i unapređenje pokretljivosti tenka izmenom podsistema pogonskog agregata i hodnog sistema tenka i povećanje aktivne zaštite ugradnjom sistema senzora i automatizacijom bacača dimnih kutija boljih zaštitnih karakteristika.

Ovim se značajno unapređuje situaciona svesnost svih članova posade, posebno komandira, njegovim sistemom za osmatranje 360 stepeni oko vozila i daljinski upravljanom borbenom stanicom koja ima poseban sistem upravljanja vatrom, termovizijsku kameru i omogućava komandiru uspešno dejstvo i u specifičnim situacijama, zasedama, naseljenom mestu i slično.

Modernizovani lanser vičecevnog samohodnog raketnog lasnera „Oganj“

Razvoj je završen 2019. godine. Na tom projektu učestvuje nekoliko preduzeća Odbrambene industrije Srbije, nosilac serijske modernizacije je „Prva petoletka“ iz Trstenika koja isporučuje glavne podsisteme, a veliki deo radova izvršava TRZ Čačak. Reč je o visoko automatizovanom oruđu koje će značajno da unapredi sposobnosti naše artiljerije, pre svega dramatičnim skraćivanjem pripreme za otvaranje vatre. Ugrađena je potpuno nova digitalna elektronika i inercioni navigacioni sistem i drugi podsistemi koji ubrzavaju rad baterije na vatrenom položaju.

Za ovo oruđe završava se razvoj nove generacije municije, a jedan tip rakete s odgovarajućim upaljačima je već uveden u naoružanje – to je raketa M-18 i ugovorena je proizvodnja s „Krušikom“ značajnih količina te rakete.

Vojska Srbije dobila je jednu i po bateriju koju ima u svom sastavu.

Helikopter Gazela HO-45 

Modernizacijom ovog tipa helikoptera obuhvaćena su efikasna konstrukciona rešenja integracije sistema nevođenog naoružanja (mitraljeske gondole 12,7 mm i sedmocevnog lansera raketa 80 mm), uz prilagođavanje elemenata postojeće strukture helikoptera Gazela HO-45 i ugradnju nosača naoružanja koji se po potrebi mogu staviti i skinuti.

Integracijom navedenih sistema, helikopter Gazela HO-45 dobiće mogućnost borbene upotrebe, što će doprineti i sveukupnom povećanju operativnih sposobnosti RViPVO VS.

Osim mogućnosti za rad na modernoj vazduhoplovnoj tehnici, svi piloti i letači dobili su najsavremeniju letačku opremu (letačke kombinezone, čizme, rukavice). Njihov materijalni status poboljšan je povećanjem plata, tako da su prvi put od ove godine plate vojnih pilota izjednačene sa platama pilota u Ministarstvu unutrašnjih poslova. Takođe, utvrđeni su i bolji formacijski elementi za pilote i tehničare, čime je omogućeno brže napredovanje kroz službu.

Lovačko-bombarderski avion Orao

Namenjen je za vazduhoplovnu vatrenu podršku snaga Kopnene vojske i dejstvo po ciljevima na zemlji i vodi, a tokođe, postoji i izviđačka verzija ovog aviona.

Projekat modernizacije aviona Orao realizuje Vojnotehnički institut u saradnji sa domaćim sistem integratorom, preduzećem Teleoptik Žiroskopi. Modernizacijom se povećavaju sposobnosti i efikasnost upotrebe aviona primenom nove avionske elektronike (avionike), sistema za kontrolu naoružanja i napadno-navigacijskog sistema, nove digitalne opreme otvorene arhitekture (računara misije, inercijalnog navigacionog sistema sa mogućnošću globalnog određivanja pozicije INS/GPS, sistema HOTAS, sistema za zapis video podataka i parametara leta, itd), zatim novog optoelektronskog sistema sa termovizijskom kamerom i laserskim daljinomerom i novog vođenog naoružanja za precizna dejstva po ciljevima na zemlji. Efekti modernizacije odnose se na postizanje preciznije navigacije, efikasno nalaženje ciljeva i dejstvo po istim pri upotrebi aviona Orao danju i noću, kao i na smanjenje opterećenja pilota, proširenje palete naoružanja savremenim visokopreciznim ubojnim sredstvima sa tržišta i iz domaćeg razvoja, značajno povećanje sposobnosti samozaštite i preživljavanja u borbenim dejstvima.

Bespilotna letelica CH-92

Ratno vazduhoplovstvo i protivvazduhoplovna odbrana odnedavno je ojačano nabavkom šest bespilotnih letelica, odnosno daljinsko pilotiranih vazduhoplova CH-92A i laserski vođenim avio-bombama iz Narodne Republike Kine. Nabavkom novih letelica Vojska Srbije postala je prvi korisnik takvih vazduhoplova u regionu i značajno unapredila svoje sposobnosti izviđanja i dejstava iz vazdušnog prostora. Multifunkcionalnost novih daljinski pilotiranih vazduhoplova Vojske Srbije ogleda se u mogućnosti njihovog korišćenja za realizaciju širokog spektra zadataka poput izviđanja iz vazdušnog prostora, preciznog određivanja koordinata uočenih ciljeva na zemlji, njihovog automatskog praćenja i napada ciljeva na zemlji laserski vođenim avio-bombama, obaveštajne priprema bojišta, korekcije artiljerijske vatre, procene efekata dejstva, laserskog obeležavanja cilja radi dejstva druge laserski vođene municije (bombi i raketa). Laserski vođenim avio-bombama može se dejstvovati po lako oklopljenim vozilima i utvrđenim objektima

Bespilotna letelica CH-92 prvi put prikazana je javnosti 2012. godine na „Er šou Čajna 2012“ koji je održan u Žuhajiu. Prva verzija ove bespilotne verzije izrađena je u izviđačkoj verziji. Dimenzije ove bespilotne letelice su dužina 4,1 m, visina 1,6m, razmah krila 9 metara. Nosivost opreme do 30 kilograma, a maksimalna masa prilikom poletanja 300 kg. Maksimalna brzina ove letelice je 190 kilometara na čas, a krstareća brzina od 160 do 190 kilometara na čas. Plafon leta 6.000 metara. Letelica može da ostane u vazduhu do 10 časova, a teren koji može da osmatra iznosi maksimalno 250 kilometara od mesta na kome se nalazi udaljena komandno-upravljačka stanica.

Dok tehnnički podaci CH-92 su prisutni, za novu verziju bespilotne letelice CH-92A skoro i da nisu dostupni ili su neprecizni, po sistemu nagađanja, a prilikom promocije na Batajnici informacije su prilično šture za ove bespilotne letelice. Pad ove besiplotne letelice CH-92A sredinom januara ove godine u kambodžanskoj provinciji Koh Kong, saopšteni su neki tehnički podaci o ovoj bespilotnoj letelici, koje treba uzeti sa rezervom. Pa je tako utvrđeno da bespilotne letelice CH-92A su dužine 5 metara, imaju raspon krila 9,7, a negde čak 10 m. Maksimalna brzina je od 160 do 200 kilometara na čas, a težina opreme koju nosi 35-40 kilograma, autonomija leta do osam časova, Plafon leta je 5.000 metara, a akcioni radijus kako je navedeno već i od 250 kilometara od mesta gde je locirana komandno-upravljačka stanica.

Taktička bespilotna letelica Vrabac

Namenjena za prikupljanje podataka na taktičkom nivou izviđanjem na daljinama do 10 kilometara i na operativnoj visini do 500 metara, koja će imati sposobnost da ostane u vazduhu od jednog do jednog i po časa i sposobno st da nosi do 1,5 kilograma korisnog tereta odnosno dnevna i noćna kamera na stabilisanoj platformi.TBL se za razliku od Orbitera koji se lansira pomoću praćke lansira izbačajem iz ruke.