Neko je u Srbiji prepoznao rudarstvo kao glavni potencijal razvoja, pa je praktično uspostavljen institucionalni i zakonski okvir koji otvara ,"poteru za rudama", suštinski Eldorado, izjavio je FoNetu koordinator Centra za održivi razvoj i ekologiju (CEKOR) Zvezdan Kalmar.
On je u serijalu razgovora Vidokrug ukazao da su Vlada Srbije i Skupština u proteklih desetak godina odlučili da naprave takav zakonski okvir u kojem će svaka rudarska kompanija koja poželi da bilo šta kopa, dobiti dozvole i to na način da lokalne zajednice i javnost praktično neće na to moći da utiču.
Kalmar smatra da je Zakon o rudarstvu koncipiran u direktnom konfliktu sa direktivom o proceni uticaja na životnu sredinu, kao i sa Arhuskom konvencijom koja garantuje pravo građanima da budu direktno uključeni o odlučivanje o potrebi i mogućnosti da se u nekom rudniku kopa.
Ekološke posledice zapravo su i ekonomske posledice, pošto loše planirani istraživački i eksploatacioni radovi dovode do strahovitih posledica po vode, jer su praktično sve velike reke u Srbiji ugrožene od rudarstva, upozorio je Kalmar. Prema njegovom stavu, Srbiji je potreban takav ekološki okvir u kojem ćemo moći da zaustavimo pojedine projekte, ukoliko su oni neprihvatljivi.
„Takvu situaciju imamo sada na prostoru opština Krupanj i Loznica, gde je neko pre 15 i više godina odlučio da je nama po svaku cenu potrebno da kopamo litijum. I sada, pod izgovorom borbe za obnovljive izvore energije, mi hoćemo da uništimo čistu i predivnu dolinu Jadra“, predočio je Kalmar.
Na nekoliko stotina kvadratnih kilometara hoćemo da uspostavimo rudnike, otrovna odlagališta, flotacije, „i sve to spiramo u reku Jadar“, objasnio je on i napomenuo da u tom delu Srbije već postoji veliki ekološki problem sa istorijskim rudnicima u Stolicama i Zajači.
Kako je konstatovao, u rudarstvu postoji princip da ne postoji zatvoren rudnik, već samo blombiran, jer on uvek ima ekološke posledice.
Kalmar upozorava i na situaciju da u Boru, gde kineski partner, kako kaže, donosi odluku da višestruko poveća proizvodnju bakra, što dovodi do strahovitog zagađenja vazduha. Takođe, kako je naglasio, građanima koji žive oko rudnika stvara dodatne probleme zbog miniranja, vibracija, velikog broja kamiona i mnogo prašine.
Sličan je problem i na severu Srbije, rekao je Kalmar, pominjući istraživanje nalazišta nafte u blizini zaštićene turističke zone na Paliću. Prema njegovim rečima, tu bez procene uticaja, i bez ikakvog učešća javnosti, Ministarstvo rudarstva i energetike izdaje dozvole za istraživanje ruskom partneru, bez ikakve analize, čak i bez ikakvog upoznavanja lokalne zajednice sa celom situacijom.
Kalmar je posebno skrenuo pažnju i na situaciju oko rudnika uglja u Kolubari i Kostolcu, gde građani žive kao taoci ,“javnog interesa“ kopanja i spaljivanja uglja u svrhu proizvodnje energije. Pomenuo je, pri tome, kao posebno ozbiljan problem i slučaj oko 200 porodica u Drmnu kod Kostolca, koje žive u veoma teškim okolnostima u blizini rudnika.
Postoji još jedan problem sa rekama, jer imamo situaciju da se vađenje šljunka i peska više ne tretira sa procenama uticaja na životnu sredinu, zaključio je Kalmar.