3
Inženjer dr Miroslav Parović iz Narodnog slobodarskog pokreta ističe da kao doktor tehničkih nauka i licencirani elektroinženjer s duže od petnaest godina radnog staža u struci, ali i kao političar s određenim iskustvom, ne može da prećuti, kako navodi, krajnje degutantnu kampanju koju Aleksandar Vučić vodi o nuklearnoj energetici.
Njegovo saopštenje prenosimo u celosti.
„Spadam u onu grupu političara koji imaju i neku realnu struku i radnu biografiju van svakodnevne političke arene koja sve više liči na vrlo loše režiran rijaliti. Kao doktor tehničkih nauka i licencirani elektroinženjer sa duže od petnaest godina radnog staža u struci, ali i kao političar sa određenim iskustvom, ne mogu da prećutim kranje degutantnu kampanju koju Aleksandar Vučić vodi o nuklearnoj energetici. Poseban razlog za moju namerno prenaglašenu reakciju je taj što imam sumnje bazirane na određenim saznanjima o tome da namere ove kampanje nisu nimalo časne i da mogu biti dugoročno štetne po državni i nacionalni interes.
Pre svega bih se osvrnuo na pravac propagande koju vlast vodi na temu zagovaranja nuklearne energetike, a pogotovo nove tehnologije tzv. malih modularnih reaktora.
Pre nekoliko godina zadatak da prvi lansira ovu temu dobio je tadašnji direktor Beogradskih elektrana, Rade Basta, koji je nakon toga postao i ministar privrede. Posle njega je u trenutku kada je TENT ispao sa mreže zbog loženja blata i tadašnji direktor EPS-a na sastanku sa Vučićem rekao kako stari inženjeri traže da se kupe male nuklearne elektrane u vidu kontejnera.
Dakle, dva „velika stručnjaka“ su otvorila ovu temu u javnosti i napravili šlagort „glavnom šefu“ koji je ujedno i „najveći stručnjak“ da nastavi.
U međuvremenu je menjan i statut Elektroprivrede Srbije u kojem je uprkos postojećem moratorijumu navedeno da će EPS proizvoditi električnu energiju u nuklearnim elektranama. To je bio jasan znak da su određeni dogovori već postignuti i da se samo čeka povoljan politički momenat da se po principu „blickriga“ ova tema nametne i da svi budu stavljeni pred svršen čin.
I upravo mi sada prisustvujemo tom završnom činu u kojem je plan da se moratorijum na izgradnju nuklearnih postrojenja ukine već u prvih sto dana nove vlade.
Iz tog razloga je započeto i zagovaranje nuklearne energije sa patriotskih pozicija sa kojih se oglasila ministarka zdravlja, Danica Grujičić koja je objasnila da se najlepše i najzdravije živi u blizini nuklearnih elektrana kao i da je jedini način da neka država bude energetski nezavisna to da gradi nuklearke.
PROČITAJTE JOŠ:
Tu dolazimo do dosta apsurde situacije da to priča žena koja je svoju političku karijeru gradila na priči da je na zdravlje nacije izrazito loše uticao osiromašeni uranijum kojim nas je NATO gađao tokom 1999. godine.
Uzgred, te razne vrste „prljavih oružja“ koje imaju primese nuklearnog u sebi, prave se od otpada koji nastaje prilikom rada nuklearki, a što ministarka prećutkuje jer ne spominje da pored kako kaže „zdrave nuklearne elektrane“ mora negde da ide i nezdravo postrojenje za preradu i odlaganje nuklearnog otpada.
I konačno, „najveći stručnjak“ izlazi sa tezom da mi moramo da gradimo i velike i male nuklearke jer ćemo do 2050. godine trošiti električne energije četiri puta više nego što to činimo danas uz obrazloženje da se razvijamo tako brzo da nam svi gledaju u leđa. Odmah da kažem, apsolutna je laž da ćemo trošiti toliko električne energije do sredine veka.
Sve relevantne studije govore da će se do 2050. globalna proizvodnja električne energije povećati duplo, a i to pre svega zbog razvoja manje razvijenih država i sve veće elektrifikacije zemalja koje spadaju u tzv. globalni jug.
Jedini podatak koji sam našao u sručnoj literaturi, a koji govori o povećanju potrošnje električne energije za 400% jeste u jednoj studiji Međunarodne agencije za energetiku, ali se ona odnosila samo na sektor kriptovaluta, a pošto je ova vlast poznata po „rudarenju“ i pružanju utočišta raznim prevarantima iz ovog sektora onda nije nemoguće da je Vučić zabrinut za tu vrstu delatnosti i za nagli skog potrošnje električne energije koji preti da im obori taj nelegalni biznis.
Šta je dakle pozadina cele priče? Trenutno je u SAD ojačao lobi koji ima za cilj da na globalnom planu izgura tehnologiju malih modularnih reaktora. Na taj način pokušavaju da revitalizuju oblast nuklearne energetike koja je bila u dosta velikoj krizi. Taj lobi je uspeo da izgura jednu političku odluku o tome da se nuklearno gorivo počne tretirati kao tranzicijsko, a sve češće ga svrstavaju i u zelene energetnte.
U igri su dakle ozbiljni novci i ljudi koji mogu da utiču na političke prilike u Vašingtonu. Obe stvari su potrebne Vučiću i zato grebe i nogama i rukama da Srbiju stavi na listu država koje će se uključiti u reklamiranje i testiranje ove nove tehnologije. U tom smislu treba reći jednu vrlo važnu činjenicu, a to je da nigde u svetu ne postoji ni jedan komercijalni projekat baziran na tehnologiji malih modularnih nuklearnih reaktora.
Sve o čemu se danas priča je plod teoretskih i marketinških razmatranja, a prave efekte i rad u praksi ćemo moći da vidimo najranije 2029. godine. Rekao bih ovde jednu stručnu opasku, deluje da je ta nova tehnologija primenjiva za one države koje dosta svoje električne energije proizvode iz uglja, a u koje spada i Srbija.
Mali modularni reaktori bi teoretski mogli da se stavljaju u zone sadašnjih termoelektrana koje bi se postepeno gasile, a benefit bi bio zadržavanje dela radne snage i još mnogo važnije, zadržavanje topologije elektromreže. Na taj način bi se izbegli veliki troškovi u izmeštanju dalekovoda i velikih trafostanica.
Takođe, dobra stvar kod ove vrste izvora električne energije je to što daju tzv. baznu energiju što znači da rade stalno na mreži čime se obezbeđuje stabilnost čitavog sistema. Sve drugo, od načina rada do finasijksih aspekata sada se ne mogu predvideti jer kao što rekoh ne postoje primeri iz prakse.
Što se tiče konvencijalnih nuklearnih elektrana, one su veoma skupe i bez deset milijardi evra se ne može razmišljati o bilo kakvom postrojenju tog tipa. Sa druge strane, sve i da imamo toliko novca svi kapaciteti za realizaciju ovakvih projekata su zauzeti u narednih desetak godina tako da ne postoje nikakve šanse da se u Srbiji izgradi nuklearka pre sredine veka sve da se sutra ukine moratorijum i bace pare na sto.
Dakle, ni male modularne reaktore ni konvencijalne nema šanse da dobijemo pre sredine veka. Šta bi onda pored gore pomenutih lobista i njihovog uticaja u Vašingtonu moglo da natera Vučića da ide u ovu kampanju na atomski pogon?! Odgovor je da su postignuti dogovori da se u Srbiji gradi nekoliko postrojenja za preradu i odlaganje nuklearnog otpada.
Region istočne Srbije i to u zoni Bora i Majdanpeka je određen kao idealno mesto za ovakve projekte. Zato se žuri sa ukidanjem moratorijuma i to tako da se maše malim modularnim reaktorima, dok se u pozadini ide sa najprljavijim tehnologijama koje će od Srbije napraviti nuklearnu deponiju. Upravo je ovo razlog zbog kojeg svi moramo da se pobunimo protiv „blickriga“ koji vlast planira u narednih nekoliko meseci.
I za kraj, da ne bude kako mi iz opozicije samo kritikujemo bez da nudimo konkretna rešenja. Što se tiče proizvodnje električne energije mi prvo moramo da izvučemo sve što možemo iz domaćih izvora jer je to jedini način da obezbedimo energetsku sigurnost i nezavisnost. Zato treba izgraditi hidroenergetski sistem „Lim – Zapadna Morava“ koji će kao svoj sastavni deo imati reverzibilnu hidroelektranu „Bistrica“, ali i kaskadne hidroleketrane.
Ovaj sistem bi pored energetskog potencijala štitio Zapadnu Srbiju od bujičnih poplava, a Šumadiji i Beogradu obezbedio sistem rezervnog snabdevanja vodom. Takođe, treba graditi i hidroelektrane na gornjem i srednjem toku Drine, na Limu i na Ibru. U strateškom partnerstvu izgraditi i veliku reverzibilnu hidroelektranu „Đerdap 3“ i postati ključna država za balansiranje tokova snage.
I konačno, izgraditi još jednu veliku termoelektranu na ugalj sa agregatom velike snage (iznad 700MW) i stepena korisnosti (preko 40%). Ova termoelektrana bi zamenila sva mala i neefikasna ložišta čime bi se smanjile emisije štetnih gasova jer bi se za istu količinu struje trošlilo skoro duplo manje uglja.
Nakon 2050. godine ova termoelektrana bi nam ostala u strateškoj rezervi. Što se tiče obnovljivih izvora energije tu posebno treba poraditi na biomasi koju nimalo ne koristimo, a koja bi mogla da se u jednom procentu sagoreva zajedno sa ugljem. Na ovaj način bi se stvorilo unutrašnje tržište žetvenog ostatka čime bi se pomoglo srpskoj poljoprivredi.
I inače, treba značajno poraditi na integrisanju proizvodnje hrane i energije. A što se tiče nuklearne energije, nju svakako treba dekriminalizovati i u prvom koraku otvoriti obrazovne profile koji će školovati inženjere i druge profile stručnjaka za ovu oblast.
Ne treba biti zatvoren i prema novim tehnologijama kao što su mali modularni reaktori iz razloga koje sam naveo. Ali se mora biti vrlo striktan u tome da nema ukidanja moratorijuma na izgradnju postrojenja za preradu i skladištenje nuklearnog otpada.
Ovaj tip postrojenja se ne sme graditi pre nego što se evenetualno izgradi prva nuklearka i to u obimu koji je potreban tom pogonu. Samo uz ovakav pristup sprečićemo Vučića da od Srbije napravi nuklearnu deponiju, a ponavljam to je već obećao i za to dobio političku podršku iz inostranstva“, kaže
.
BONUS VIDEO: Problemi zeničkih rudnika
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
