0
Kako je registrovan prvi zaraženi od koronavirusa, u Srbiji se svakodnevno vodi polemika ko je odgovoran za epidemiju. Državni vrh navodi da su ljudi koji su došli iz inostranstva glavni uzročnici širenja virusa. Srpski državljani, koji su se nedavno vratili u zemlju, ističu da ih vređa što ih sopstvena država obeležava kao krivce i opisuju kako su se te optužbe odrazile na ponašanje njihovog okruženja.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da se u Srbiju vratilo 400 hiljada građana po uvođenju vanrednog stanja, 15. marta, te da su sva žarišta koronavirusa tamo gde su se naši ljudi vratili.
„Pogledajte u Kikindi, sve je stiglo iz Milana preko Temišvara. Sve na jugu Srbije se otvorilo tek kad su ljudi došli spolja. Čitavo Pomoravlje, Ćuprija, Svilajnac, Despotovac“, istakao je predsednik Srbije.
Isti dan kad je uvedeno vanredno stanje, u Srbiju se iz Berlina vratio Ilija Kandić. Kako kaže, iz nemačke prestonice je doputovao autobusom i jedino zadržavanje na tom putu, dogodilo mu se na Horgošu, na samom ulasku u Srbiju.
„Ostali smo tu osam sati, jer nam je rečeno da mora prvo doktorka da nas pregleda. Međutim, ona to nije učinila, već nam je samo dodeljeno rešenje o obaveznom karantinu u trajanju od 28 dana“, naveo je on.
Kandić dodaje da oseća prozvanim svaki put kad od predsednika države ili neko drugog zvaničnika čuje da su ljudi iz inostranstva glavni krivci za širenje epidemije.
„Ispada da je neko ko je radio u inostranstvu, da bi izmirivao obaveze prema sopstvenoj državi, glavni uzročnik svega lošeg u zemlji i zbog toga ga još prozivaju javno“, navodi on.
Kandić je istakao da se ophođenje vrha države reflektovalo na ponašanje ljudi u njegovom okruženju.
„U opštini su pričali da sam viđen na bankomatu. Drugi put sam ‘viđen’ ispred poljoprivredne apoteke. Iako sam redovno kontrolisan, šire se dezinformacije motivisane porukama vrha države. Narod je podeljen, pola govori da smo mi krivi za sve, a pola nas brani. Smatram da vlast snosi veću odgovornost od nas što je Srbija u ovakvoj situaciji“, ocenjuje on.
Srpski rukometaš Milan Pavlović iz Tel Aviva, prestonice Izraela, došao je takođe 15. marta.
Kako navodi, po sletanju je regularno prošao pasošku kontrolu, bez ikakvih dodatnih mera, koje bi podrazumevale lekarski pregled ili nalog za zadržavanje u karantinu.
Smatra „veoma ružnim“ ocene predsednika države da su on i ljudi poput njega, koji su došli iz dijaspore, glavni krivci za epidemiju.
„Mi smo građani ove zemlje i sve nas vređa kad predsednik kaže da je najveću grešku napravio što je pustio srpske državljane da se vrate kući. Trebalo bi da prestane da nas optužuje. On dobro zna koliko mi novca šaljemo u Srbiju. Ja, na primer, pomažem svojoj porodici u Knjaževcu i školujem sestru. Od tog novca se plaćaju računi i porez u našoj zemlji. Zato me ovakve izjave vređuju“, kaže Pavlović.
Dodaje da je primetno da su ljudi prihvatili narativ vrha države, te da je zbog toga nastala dodatna panika.
„Vidim da su ljudi uplašeni. Previše je panike. Mi sad treba da budemo obazrivi i da čuvamo jedni druge, ali čini mi se da je narod uplašen i da drugačije gleda na nas zato što su slušali predsednika“, ističe Pavlović i naglašava da nema razloga da neko optužuje ljude koji su došli u svoju domovinu.
„Ne osećam nikakvu krivicu, potpuno sam zdrav. Vratio sam se u sopstvenu zemlju. Iz nje ne bih ni odlazio da imam uslove kao u Izraelu“, objašnjava srpski rukometaš.
Psiholog Oliver Tošković: Svaljivanje krivice na jednu grupu ljudi stvara negativne efekte
Psiholog i profesor na Filozofskom fakultetu Oliver Tošković kaže za Nova.rs da neoprezne izjave predstavnika vlasti proizvode sliku da su ljudi koji su se vratili u Srbiju jedini i glavni krivci za širenje epidemije koronavirusa. On objašnjava da takve poruke dovode do stigmatizacije jedne grupe u momentima kad je najvažnije pokazati solidarnost i saradnju.
„Značajan deo građana koji se vratio nazad već ima velike probleme. Nisu se vratili u Srbiju iz zabave. U takvoj situaciji, kad ih još i optužujete za širenje epidemije, vi zapravo okrećete građane jedne protiv drugih. Proizvodite neprijatelja prebacivanjem krivice, umesto na virus, na nekoga ko nije kriv“, objašnjava Tošković.
Prema njegovoj oceni, građani iz inostranstva mogu da budu faktori rizika, ali se, kako on ističe, 99 odsto njih ponaša u skladu sa propisima i merama zaštite.
„Imate situaciju da se govori kako je došlo mnogo ljudi iz inostranstva, da su oni neposlušni i da su ovde zato što je lečenje jeftino. Čak i da je jedan odsto njih zaista došao sa takvim namerama, nije u redu da vi uzmete najlošiji primer i da ga generalizujete na sve“, upozorava Tošković.
Profesor Filozofskog fakulteta veruje da postoje tri razloga zbog kojih se krivica prebacuje na ljude iz dijaspore.
„Verovatno je predsednik uplašen za stanje u zemlji, jer zaista ima veliku odogovornost. Možda je ta reakcija došla iz straha, te zbog toga optužuje ljude koji su se vratili. Vi pokušavate nešto da kontrolišete, stoga sve što može da vam ugrozi vašu kontrolu vi ujedno i opužujete. Drugi razlog može da bude to što je verovatno navikao da ga svi slušaju. U ovom trenutku ga gomila ljudi ne sluša, a i suludo je očekivati da vas sluša sedam miliona ljudi“, kazao je on.
Kao treći razlog, Tošković navodi potrebu vlasti da u svakoj situaciji pronađe krivca.
„S obzirom da opozicija nije dobar krivac u ovom trenutku, vlast jedva čeka nekoga koga će nazvati spoljnim neprijateljem. Efikasnije je da optuže nekoga, jer im je mnogo teže da objasne narodu da je ovo prirodna katastrofa koju ne mogu da kontrolišu“, smatra naš sagovornik.
Dva dana pre uvođenja vanrednog stanja, 13. marta, u Srbiju se iz Brisela vratila i J. Z.
Kaže da se iz Belgije u domovinu vratila, zbog svog zdravstvenog stanja i zato što je primetila da će se epidemija ubrzano širiti.
„Apsurdno je govoriti kako smo mi krivci za širenje koronavirusa. Nismo mi jedina zemlja u kojoj je neko iz inostranstva doneo virus. Svako je morao odnekud da ga donese. Baviti se time u ovoj situaciji je bespredmetno, a stigmatizovati sopstvene građane, zato što su iskoristili svoje osnovno pravo, da mogu da se vrate u svoju zemlju je nepotrebno“, naglašava ona.
Kaže da su ljudi počeli drugačije da se ponašaju prema njoj po njenom povratku u Srbiju, iako je ona samoincijatvno odlučila da bude u izolaciji.
„Kad sam se javila ljudima da sam stigla, primetila sam jednu vrstu straha. Vidim da su svi počeli da primenjuju tu frazu da su smo mi iz inostranstva doneli zarazu u Srbiju. Prvih nekoliko dana su svi bili srećni što sam došla, da bi kasnije deo ljudi počeo da menja mišljenje“, navodi i dodaje da je traženje krivca u ovakvoj situaciji besmisleno:
„Apsourdno je juriti krivca. Trebalo bi se fokusirati na ozdravljenje i mere zaštite, na opstanak privrede i društva posle svega ovoga. A ne da jurimo ko se prvi, a ko drugi razboleo. To je užasno i to nas samo dalje uvodi u problem. Sad kad smo lišeni socijalnih kontakata, mi se ponovo delimo i mrzimo. Mislim da je takva stvar pogubna. Donosimo novac u zemlju, ali izgleda da je problematično kad treba da dođemo u Srbiju“, zaključuje naša sagovornica.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama: