5
Pre četiri godine, na bari Revi u planu je bila izgradnja deponije. Odbranili su je tada građani i aktivisti. Radovi su obustavljeni. Ipak, mogli bi da počnu - novi, pošto je Uredbom Vlade na tom mestu u planu izgradnja luke. I osim što je to područje od međunarodnog značaja, kao stanište zaštićenim vrstama ptica, građani upozoravaju da postoje i brojne neregularnosti Studije o proceni uticaja na životnu sredinu.
Nova godina, a priča – stara. Jer se, po svemu sudeći, posle odustajanja od namere da se napravi deponija, ponovo sprema pokušaj uzurpacije bare Reve, prenosi N1.
PROČITAJTE JOŠ:
5
0
0
„2021. godine smo bili upravo ovde, gde je bio slučaj sa izbacivanjem građevinskog otpada, odnosno nelegalna deponija građevinskog otpada – i tada smo znali za ovaj projekat luke, međutim mi smo tada blokirali deponiju“, kaže Ana Džakić, Udruženje građana „Bela čaplja“.
Znalo se još tada, jer tvrdi Džakić, projekat luke na ovom području spominjao se i u Planu detaljne regulacije. A na nedavno održanoj sednici, Vlada Srbije donela je i Uredbu o utvrđivanju lučkog područja Terminala za rasute terete nove luke u Krnjači.
Međutim, iako joj ime tako govori, da vas podsetimo, nije ovo baš „obična“ bara. Ni blizu. To je jedna od poslednjih prirodnih oaza Beograda, gde je registrovano čak 130 vrsta ptica. Ovaj lokalitet predstavlja IBA područje, te Uredba, navodi Džakić, nije mogla da bude donesena bez Studije o proceni uticaja na životnu sredinu, i ocene prihvatljivosti.
„Ocena prihvatljivosti se radi kada je u pitanju ekološko područje od međunarodnog značaja, zato što – ovo predstavlja stanište koje je značajno za vrste ptica koje su zaštićene međunarodnim konvencijama. I kada radite neki projekat koji može da ugrozi stanište, na osnovu toga, mora da se radi ocena prihvatljivosti – mi to i dalje nemamo“, kaže Džakić.
Tvrdi, nadležni kažu nemamo – jer je Zakon o proceni uticaja na životnu sredinu donesen 2024, a navodno treba da prođu dve godine da bi on stupio na snagu. Situacija nije mnogo bolja ni kada je u pitanju Studija o proceni uticaja na životnu sredinu, koju su, navodi Džakić, radile privatne firme. Urađena jeste – ali ne i usvojena.
„Ono što smo mi pročitali u studiji uopšte nije ni na koji način objasnilo tačno kakav će uticaj ta luka imati na ovo područje, tamo su izvađeni neki tehnički podaci i svodilo se uglavnom na to kako će izgradnja same luke uticati na ovo područje – i to onako baš šturo. A uopšte se ne priča o tome kako će rad same luke uticati na životnu sredinu“, kaže Džakić.
Navodi, sporno je i to što je studija rađena prema zastarelim uslovima iz perioda 2021-2022. godine. U njoj takođe stoji da će se na tom mestu nalaziti deponija sa sirovim materijalom, kao i baze za beton i asfalt.
Iz Udruženja ističu – posebno ih brine to, ukoliko dođe do nasipanja na baru, gde će biti i kako evakuisane životinje koje tu žive.
Iz Udruženja kažu: ovo je ekološki koridor, i kao takav mora biti u celini, a u slučaju izgradnje luke – područje bi bilo presečeno na pola. Zato, ističu, ukoliko se ne reše problemi sa studijom, ponovo će se organizovati sa svojim saborcima. Već su jednom zajedno stali telima pred kamione. Ako zatreba, kažu – staće ponovo.