Spašavaju od najtežih bolesti, a sve više ljudi ih izbegava: Kako je najveće medicinsko dostignuće zapalo u problem

Iako je imunizacija globalno smanjila oboljevanje od zaraznih bolesti koja mogu da se spreče vakcinacijom, moderna civilizacija se danas susreće sa neočekivanim problemom njene održivost i sprovođenja. Mnogi programi vakcinacije su zanemareni zbog dvosmislenih poruka u javnosti koje su dovele do toga da se stavovi o imunizaciji budu prikazani u negativnom svetlu.  

Danas su nam na raspolaganju vakcine za prevenciju više od 20 životno ugrožavajućih bolesti, koje omogućavaju ljudima da žive duže i kvalitetnije, sprečavajući tri do pet miliona smrtnih ishoda svake godine, od bolesti kao što su: difterija, tetanus, veliki kašalj, grip, pneumokokne infekcije i druge. Zato je vakcinacija jedna od najboljih rešenja, jer će se građani na taj način zaštititi od težih oblika bolesti, hospitalizacije i smrti, a pogotovu stariji od 65 godina i hronični bolesnici.

U nedelji u kojoj se obeležava „Evropska nedelja imunizacije“ Forum pacijenata Srbije i strukovno udruženje pulmologa iz Respiratornog edukativnog Centra, nastavljaju sa kampanjom „Ko rano rani“ posvećenu vakcinaciji, kao najboljem vidu prevencije brojnih zaraznih bolesti.

Respiratorne infekcije predstavljaju najčešće infekcije savremenog čoveka. Najčešći uzročnici respiratornih infekcija su virusi influence i parainfluence, respiratorn sincicijski virus rinovirusi, koronavirusi i drugi. Od akutnih respiratornih infekcija, odrasle osobe prosečno obole 3 do 5 puta godišnje, a deca još češće.

„U poslednjih nekoliko godina postoji jedan trend odbijanja ili skepticizma kada je reč o vakcinaciji kako obaveznim tako i sezonskim vakcinama. Roditelji često vođeni različitim internet dezinformacijama odlažu ili odbijaju vakcinaciju. Malo smo zaboravili i na grip i pneumokokne bolesti. Pneumokok može da da čitav niz bolesti od upale srednjeg uha, do vrlo teških bolesti, da prodre u krv, da izazove sepsu i meningitis. Sve te bolesti i njihovi teži oblici u manjoj ili većoj meri mogu da se spreče vakcinom koja se, pored dece, preporučuje posebno osobama starijim od 65 godina i hroničnim bolesnicima“, kaže dr Ana Jeremić iz Doma zdravlja Voždovac.

Zarazne bolesti su kroz istoriju sejale masovnu smrt, pa ne čudi što se pronalazak vakcina naziva najvećim dostignućem u medicini. Spasile su mnoge živote. Životno ugrožavajuće infekcije su, takođe, pneumonija, meningitis i sepsa. Pneumonija ili upala pluća izazvana pneumokokom se javlja u svim uzrastima. I pored upotrebe antibiotika, 20 odsto svih slučajeva sa pneumonijom mogu da se završe smrtnim ishodom.

“Teške infekcije pneumokokom pogađaju malu decu i starije osobe sa oslabljenim imunim sistemom i hroničnim bolestima. Svakako da su u najvećem riziku osobe starije od 65 godina, kao i osobe sa pridruženim bolestima. Preporuke Instituta za Javno zdravlje Srbije, kao i brojne svetske referentne ustanove preporučuju zaštitu dostupnim vakcinama. Složićete se, da bismo voleli da postoji ovakav vid prevencije za neke druge bolesti, a nemamo ih. Nije lako lečiti ozbiljne infekcije i sve više se priča o antibiotskoj rezistenciji, a jednostavno rešenje u vidu vakcine je pred nama“, ističe Ass. dr Mihailo Stjepanović, direktor Klinike za pulmologiju, Univerzitetski Klinički centar Srbije.

Vakcinacija predstavlja civilizacijsku tekovinu i od pronalaska prve vakcine od strane Edvarda Dženera u 18. veku do danas, razvijen je veliki broj vakcina, koje su dramatično uticale na smanjenje oboljevanja i smrtnosti od različitih zaraznih bolesti, a neke su potpuno iskorenjene.

„Jedna od vakcina koja je najduže u primeni je vakcina protiv tuberkuloze, a daje se u prvoj godini života sa ciljem da se spreče određeni teži klinički oblici tuberkuloze (tuberkulozni meningitis, milijarna tuberuloza…). Pored toga, druge bakterijske infekcije respiratornog sistema koje se mogu prevenirati putem vakcinacije su one izazvane Hemofilusom influence tip B i pneumokokom, a isto važi i za neke viruse (SARS CoV2, virus influence). Iako su mi zbog prirode posla u fokusu respiratorne bolesti, kao lekar i roditelj moram pomenuti i vakcinu protiv humanog papiloma virusa, koja polako dovodi do velikog preokreta u širenju različitih sojeva ovog seksualno prenosivog virusa, kao i teških posledica infekcije u vidu malignih oboljenja genitalnih organa, regije glave i vrata. Iz ovih razloga važno je širenje svesti o značaju imunizacije u opštoj populaciji, što je uloga zdravstvenih radnika svih profila, medija i ostalih društvenih subjekata. Zaključak je da aktivna imunizacija nema alternativu i da ne smemo dozvoliti da vakcine postanu žrtva sopstvenog uspeha“, navodi pukovnik doc. dr Rade Milić, načelnik Klinike za pulmologiju Vojnomedicinske akademije.

Pacijenti sa kojima je Forum pacijenata Srbije u komunikaciji, a to su uglavnom oboleli od najtežih onkoloških, autoimunih i drugih bolesti, shvataju značaj imunizacije, međutim na žalost veliki deo, pre svega mlađe i zdravije populacije, ima rezerve prema vakcinama.

„Razumemo da mladim i zdravim sugrađanima, imunizacija nije u fokusu, jer misle da neće imati teže forme bolesti. Međutim oni i ako ne budu imali teške forme bolesti, mogu biti prenosioci pomenutih virusa i bakterija i tako direktno ugroziti starije i bolesnije članove njihovih porodica i okoline. S toga ih pozivam da budu solidarni, da misle na svoje bolesne ukućane, prijatelje, kolege, obrate se izabranim lekarima i vakcinišu bar bolesne članove porodice. Nekako ‚ispod radara‘ prolazi vest da mesečno samo od posledica kovida umre oko 60 osoba, odnosno dve dnevno. To su sve pacijenti koji su bolovali od drugih teških bolesti i koji su na žalost preminuli, a u velikom broju slučajeva njihov smrtni ishod je mogao biti sprečen. Pored ravnodušnosti prema vakcinama protiv virusa Covid-19 postoji i problem neobaveštenosti ljudi koji nisu protiv imunizacije, ali nemaju informacije da uopšte postoje vakcine za određene bolesti. Uzmimo za primer vakcinu protiv bakterije pneumokoka, većina starijih od 65 godina, a naročito hronični bolesnici bi trebalo da je prime, ali na žalost mnogo njih ni ne zna da na nju ima pravo. Zato i obeležavamo Evropsku nedelju imunizacije kako bi informisali javnost i omogućili im da čuju nešto korisno, a odluku će svakako sami doneti“, zaključio je Marko Milovanović.

BONUS VIDEO: Epidemiolog iz Batuta upozorava: Vreme je za vakcinaciju protiv gripa!