U Sopotu kod Beograda danima (makar od subote) gorela je deponija, a meštani koji žive u njenoj neposrednoj blizini žalili su se da ne mogu da izađu iz kuće. Drugi, pak, pred reporterima Nova.rs glasno ćute o ekološkoj katastrofi.
Dok bagerom radnici lokalnog komunalnog preduzeća pokušavaju da ugase požar, premeštajući otpad, veliki broj pacova skrivenih ispod ogromne količine smeća istrčava i beže unaokolo po komšiluku. Vazduh je ispunjen smradom paljevine: ovako svakodnevno već nekoliko dana izgleda život radnika lokalnog komunalnog preduzeća, ali i meštana koji žive nedaleko od deponije, kao i drugih Sopoćana.
Plamen na ovoj deponiji buknuo je još u subotu u večernjim satima, a radnici lokalnog komunlanog preduzeća još uvek nisu uspeli da do kraja ugase deponiju – ni tokom današnjeg, najtoplijeg dana u godini. U trenutku kada su se naši reporteri zatekli na licu mesta, dim se još uvek nadvijao nad Sopotom, mestom podno Kosmaja.
#related-news_0
Prema svedočenju meštana, subota i nedelja su bili najgori dani, a sada je situacija, kako tvrde radnici, pod kontrolom i da je požar manji. Tokom ovih nekoliko dana oko 50-60 kamiona sa peskom i zemljom je naneto kako bi ugasilo zgarište.
Vatrogasne ekipe i policija na terenu su bili prva dva dana i uradili uviđaj, a sam objekat je obezbeđen video-nadzorom i ograđen sa tri strane – ali ne i iz pravca šume. Meštani koji žive nedaleko od deponije bune se i kažu da danima ne mogu da izađu ispred kuće ili otvore prozore od dima i neprijatnih mirisa gareži svakakvih mogućih materijala koji se nalaze na ovoj deponiji.
Kako radnici gase požar zemljom i peskom tokom ovih tropskih vrućina, meštani Sopota se suočavaju i sa novim problemom, a to je restrikcija vode. Naime, meštani nam otkrivaju da zbog sušnog perioda nema dovoljno vode, pa se jedan deo ovog mesta i to onaj koji se nalazi kraj deponije, suočava se sa restrikcijama vode. Tako radnici lokalnog komunalnog preduzeća na 40 i više stepeni požar mogu da gase samo zemljom, jer vodu nemaju.
„Ništa borimo se, danonoćno smo tu, gasimo, na njoj ima svašta, svašta narod baca„, rekao nam je radnik.
Ova deponija postoji još od 70-ih godina prošlog veka, a kako nam je kratko prokomentarisao radnik kojeg smo zatekli rekao nam je da oni stalno dežuraju i da pokušavaju da ugase požar, kako tvrdi, danonoćno.
Par kilometara od same zapljene deponije nalazi se centar Sopota. Dok nam je jedan deo meštana tvrdio da „ne znaju“ da gori deponija, bilo je i onih koji danima ne mogu normalno da žive od dima.
„Naš narod nije narod da se digne i pobuni. To je strašno, ljudi beže i odlaze. Ovo nije život, ovo je diktatura. Ljudska prava su na nuli“, započinje starija žena iz Sopota razgovor sa nama u najtoplijem delu dana u gotovo pustom centru Sopota, kivna je jer se, kako kaže, ćuti. Što nas je podsetilo na naš razgovor sa drugim meštanima, koji su pričali da ne znaju ništa o požaru, kao i da nisu primetili nikakve promene u vazduhu.
„Jadan je ovo narod“
„Ni pravde, a ni pravosuđe ne radi, jadan ovaj narod“, nastavila je meštanka da nam govori dok smo razgovarali o požaru, na naše pitanje o tome kako provodi ove dane u tom mestu, ona kaže:
„Narod nema svest ni o čemu. Taj dim se oseća ulazi u kuće. Kakav li to vazduh mi udišemo“, upitala je meštanka Sopota, a zatim se udaljila.
Željko Jović, sa svojom suprugom koja je osoba sa invaliditetom živi u kući koja je 600-7000 metara vazdušnom linijom same deponije, već na početku razgovora nam ističe da je ovo prava ekološka katastrofa.
„Ne može da se živi. To je bio ogroman plamen u visini i uplašili smo se da ne dođe i do nas. To je gorelo svuda okolo i jedino rešenje je da se napravi prostrana deponija i mi 3-4 godina ratujemo sa opštinom“, kaže za Nova.rs Željko Jović i dodaje:
„To se prvi put zapalilo pre 3-4 godine i nikada u suštini nije ugašen kako treba. A ovo sada je baš ekološka katastrofa. Noću ne može da se otvori, možete misliti kako je bilo juče na 35 stepeni, a mi zatvoreni u kući.“
Željko, koji inače živi u Beogradu ali u periodu od aprila do oktobra boravi u Sopotu, kaže da već tri dana nisu izašli iz kuće.
„Ovaj dim je težak i kancerogen“, upozorava on. Sada razmišlja da se zbog ove situacije preseli nazad u Beograd. Tvrdi kako je ta deponija bila privremena i da je, kako kaže, poslednjih godina prerasla samu sebe kada se radi o njenom kapacitetu.
„Jedino rešenje je da predsednik Opštine i direktor komunalnog preduzeća spavaju u šatoru sa porodicom pored pa bi je odmah ugasili posle toga“, navodi nam Željko.
Naša ekipa je, dok je napuštala Sopot, mogla već iz daljine da vidi kako su brda i obronci Kosmaja obavijeni pravom malom dimnom zavesom, dok se dim već šesti dan izdiže nad centrom ove beogradske opštine.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar