Nakon devastacije zelenila i parkova u celom gradu zarad izgradnje i povećanja broja parking mesta, izlazak Novog Sada “na vodu” uskratiće Novosađanima i ono malo zelenog pojasa koji im je preostao.
Uprkos protivljenju struke i upozorenja „Voda Vojvodine“ da je gradnja na vodnom području zabranjena, gradske vlasti su uporne da po svaku cenu na području brodogradilišta i okolnih prirodnih odmarališta izgrade stambeno-poslovni kompleks vredan oko pola milijarde evra.
Svaki prigovor struke i javnosti novosadska vlast i dalje odbija, tvrdeći da su politički motivisana namerom da se „spreči razvoj Novog Sada“.
Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević je prošle godine najavio izgradnju luksuznog stambeno-poslovnog kompleksa uz samu obalu Dunava, kao i da bi radovi trebalo da počnu 2020. godine.
Novosađanima i stručnoj javnosti je bila uskraćena svaka mogućnost da saznaju o kakvom projektu je reč.
Da će na svom omiljenom i jedinom preostalom mestu za rekreaciju i uživanje u prirodi i Dunavu uskoro dobiti solitere od 20 spratova i luksuzne objekte, građani su saznali tek iz podataka koji su „iscureli“ u javnost zahvaljujući potpredsedniku Narodne stranke Borislavu Novakoviću.
Novaković je obelodanio planove koji su iz Grada, odnosno JP „Urbanizma“ poslati u vodoprivredno preduzeće „Vode Vojvodine“ koje gazduje vodama i priobaljem na teritoriji AP Vojvodine, a koje je odbilo da da saglasnost za donošenje novog Generalnog urbanističkog plana (GUP) koji bi omogućio ovaj građevinski projekat.
Ovo vodoprivredno preduzeće „stopiralo“ je izradu GUP zbog potencijalnog ugrožavanja stabilnosti vodnih objekata, ometanja proticanja vode i leda, ugrožavanja stabilnosti zaštitnih objekata i ugrožavanja vodnog režima.
Prema projektu, planira se i izmeštanje postojećeg nasipa, koji bi se praktično pomerio pola kilometra u korito Dunava, kako bi se od korita reke napravilo građevinsko zemljište.
Po novom GUP, koji bi po zakonu morao da prethodi izgradnji, nova linija odbrane ne bi imala zemljani deo zaštite, već bi bila potpuno betonska i prostirala bi se tik uz obalu.
Na pomeranje nasipa u samo korito reke ne gleda se blagonaklono ni na Institutu za vodoprivredu „Jaroslav Černi“, gde su „Hidrološku studiju vodotoka Dunava sa hidrografskim podacima za potrebe izrade Plana generalne regulacije priobalja na levoj obali Dunava u Novom Sadu“ ocenili kao nepouzdanu.
Naime, u ovom institutu su istakli da je „korišćen nedovoljan fond podataka“, te da praktično nije moguće garantovati da izmeštanje nasipa neće ugroziti okolne objekte od poplava.
U tom slučaju, na prvom udaru Dunava bi se našlo naselje Liman 4, gde su prve zgrade udaljene nepunih sto metara od sadašnjeg brodogradilišta i mornarice.
Upravo iz te brige, ali i želje da saznaju šta konkretno vlasti planiraju u ovom delu grada, grupa građana zatražila je da se sazove zbor na kojem bi se, u prisustvu gradonačelnika, raspravljalo o investitorsko-urbanističkom projektu „Novi Sad na vodi“.
Gradonačelnik Vučević se oglušio na njihov poziv, a u javnosti je ponovo poručio da ih niko neće sprečiti da “od Srpske Atine naprave moderan grad po ugledu na razvijene evropske i svetske metropole“.
U novosadskoj političkoj javnosti se uveliko spekuliše da će Novi Sad, po beogradskom maniru prosto preskočiti sve prepreke uvođenjem lex specialisa.
Da bi se stekli formalno-pravni uslovi da se na kraju ipak izdejstvuje dozvola za gradnju u koritu Dunava bilo bi, prema rečima Borislava Novakovića, potrebno da se izmene Zakon od vodama, izmeni Prostorni plan Republike Srbije, kao i Prostorni plan područja posebne namene međudržavnog vodnog puta E 80.
Kao potencijalni investitor Novog Sada na vodi pominje se kompanija „Galens“.
Iako Vučević zvanično nigde nije potvrdio da bi baš ova kompanija bila investitor projekta vrednog pola milijarde eura, proverom u katastru je utvrđeno da je upravo „Galens“ pre dve godine postao vlasnik novosadskog brodogradilišta, a budućeg gradilišta.
Osim implikacija da je „Novi Sad na vodi“ očigledno bio u planu vlasti i pre no što je dospeo u javnost, činjenica je da je „Galens“ firma koja je, u vreme vlasti SNS, dobila i izgradila stambeno poslovne komplekse na najatraktivnijim lokacijama u gradu.
Zbog ekskluzivnog zemljišta ustupljenom „Galensu“, gradske vlasti su dozvolile rušenje poslednjih novosadskih trščara koje su, kao prvi stambeni objekti, bile svrstane u spomenike kulture, sve dok 2015. sa njih nije skinuta zaštita.
Pupinova palata, ponos „Galensa“ u samom centru grada, takođe je sagrađena na istorijskom nasleđu, odnosno na ostacima porte jedine Jermenske crkve u regionu, sa 18 grobnica i ostacima 81 pokojnika.