8
Slađana Janković (34) iz Sremske Mitrovice, četiri godine i devet meseci živi u agoniji jer joj je suprug naprasno nestao. Tog 2. januara 2019. godine izašao je iz kuće i nikada se nije vratio. I ona i nadležni organi sumnjaju na samoubistvo. Međutim, pošto njen suprug pet godina mora da se vodi kao nestao da bi bio proglašen mrtvim, njena kćerka do tada nema prava ni na kakva novčana primanja, jer joj, papirološki, otac nije umro. Takođe, da bi ćerku, koja je sada šesti razred osnovne škole, odvela na letovanje ili poslala na ekskurziju, svaki put mora da podnese zahtev sudu da joj se suprug vodi kao nestalo lice. Ovo je priča o agoniji jedne samohrane majke, kojoj kao da nije dovoljno što je ostala bez supruga, već joj i administracija dodatno otežava život.
Život Slađane Janković iz Sremske Mitrovice liči na holivudski triler.
Pre četiri godine i devet meseci, njen suprug je nestao. I tada se njen, ali i život njene osmogodišnje ćerke, okrenuo za 360 stepeni.
„U januaru će biti tačno pet godina mojim problemima. Nažalost, neće se završiti, ali ćemo dobiti potvrdu da je moj suprug mrtav. Zvuči strašno, ali mislim da je dobro prihvatiti istinu. Unazad, sve ovo vreme otkad smo ćerka i ja same, naš život se pretvorio u računanje koliko nam je ostalo nakon što primim platu. Živimo sa mojom platom koja je minimalac i koja je velikim delom pod kreditom uzetim u toku našeg zajedničkog života. Ja ga otplaćujem, pritom plaćam sve moguće račune, zapravo pokušavam da platim koliko mogu. Pokušavam da obezbedim detetu ono što je potrebno. Nažalost, nemam nikakvu pomoć od države, makar moje dete jer nema oca. Nema pravo zato što moj suprug nije zvanično mrtav. Takav je zakon. Mora da se sačeka pet godina, kako bi bio proglašen mrtvim“, priča za naš portal Slađana.
Slađana radi dva posla. Već deset godina je spremačica u Domu učenika u Sremskoj Mitrovici, a dva puta nedeljno čisti stanove. I od toga ona i njena ćerka žive.
„Kada saberemo sve što primimo, to nam nije dovoljno za život.Grejemo se na struju i to nam je jedan od većih izdataka. Kada dođe račun, platim koliko mogu da nam ne bi isključili. Nedavno sam išla da tražim zaštitu s obzirom da moje dete prima hormon rasta koji stoji u frižideru. Po zakonu ima pravo da, ako prima lek koji stoji u frižideru, ne može nikada da dođe do isključenja struje ukoliko neki račun nije izmiren. To je jedino što sam uspela da nam omogućim“.
PROČITAJTE JOŠ:
8
0
0
Pored borbe za opstanak, Slađana se bori i sa administracijom jer joj muž papirološki nije mrtav, iako sve ukazuje na to.
„Nije ozvaničeno, ali njegovo lečenje, konzumiranje alkohola, kamere koje su snimile njegovu putanju kretanja te poslednje noći… Sve ukazuje na to da je izvršio samoubistvo. U policiji su mi rekli da, pošto sumnjaju da se udavio u Savi, da zbog veoma niske temperature vode koja je tada bila, telu treba dosta vremena da ispliva. Teško mi je da pričam o tome, ali moram“, ističe naša sagovornica.
Njena ćerka nema nikakvu novčanu pomoć od države, barem dok ne prođe pet godina od nestanka oca.
Slađana priča da je devojčica jedino dobila besplatne užbenike te godine kada joj je tata nestao.
„Učiteljica se založila za nju i tada je dobila knjige. Naredne tri godine nije dobila ništa. Skupljali smo, malo od bake, malo od tetaka, da kupimo udžbenike. Ove godine je dobila deo knjiga. Teško je, jako. Znate i sami koliko je danas teško sam odgajati dete. Ja sam samohrana majka, a nisam. U praksi sam sama sa svojim detetom, dok papirološki imam supruga koji je nestao“.
Kada je devojčica trebalo da ide na ekskurziju, Slađana je morala da traži zahtev iz suda na kom piše da se njen suprug, a devojčicin otac, vodi kao nestalo lice.
„I svaki put tako. Pritom, taj zahtev košta oko 1.000 dinara. Zar nije makar to moglo da mi se olakša, pa da ne plaćam? Tu su i odlasci na letovanje. I tada je bio potreban zahtev. Više mi je muka od svega“, navodi ona.
Muž je radio u pošti i njegov radni odnos se vodi kao da je opravdano odsutan.
„Gde god sam pokucala, rekli su da nemam nikakvih prava, jer se sve svodi na tih pet godina. Pisala sam direktoru ‘Pošte’, kao njegovom poslodavcu, gde sam dobila odgovor da ako dostavim rešenje nakon pet godina da je mrtav, onda će dete imati pravo na sredstva sve dok se školuje“, ističe Slađana.
Kad joj je muž nestao, sva njegova dokumenta bila su kod nje, svoju zdravstvenu knjižicu je ostavio u apoteci gde je podizao lekove.
Njegovu ličnu kartu je odjavila policija po službenoj dužnosti.
Sama Slađana je proveravala da nije slučajno vadio pasoš pošto ga nikada nije imao, sve u nadi da će pokušati da reši svoj status.
„Podnosila sam zahtev posle dve godine, ali je odbijen. Rečeno mi je da mora da se sačeka pet godina, da bi bio proglašen mrtvim. Podnosi se zahtev u sudu sa dokazima iz MUP da je prijavljen kao nestalo lice, i onda se čeka tri meseca da to bude objavljeno kao javna informacija. Posle toga sud donosi rešenje da se proglašava mrtvi“, prepričava kako bi trebalo da izgleda procedura.
Tako da će njena agonija sa administracijom trajati više od pet godina.
„Kada sam izdržala do sada, izdržaću i to. Dugo nisam bila spremna da progovorim o ovome, ali moram. Možda će nekome pomoći moja priča. Apelujem da se taj deo zakona promeni i na neki drugi način obezbedi pomoć nekome ko će se, ne daj bože, naći u situaciji u kojoj sam ja. Da to ne traje pet godina i da se ne čeka toliko da bi se pomoglo nekom. Jako je teško to izdržati psihički i fizički“, kaže Slađana za kraj razgovora.
BONUS VIDEO: Porodici Simić iz Trstenika poplavljena kuća
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare